srpski
English
Narodno pozorište Niš organizuje prvi festival drame i pozorišta balkanskog kulturnog prostora, takmičarskog karaktera, pod nazivom „Teatar na raskršću“. Festival će se održati u Nišu od 12. do 19.03.2019. godine.
Kao jedini pozorišni festival koji na jednom mestu želi da okupi pozorišnu umetnost balkanskog kulturnog prostora, „Teatar na raskršću“ ima za cilj afirmaciju sličnosti i razlika kulturnog identiteta država i naroda koji dele isti prostor, države Srbije i grada Niša kao mesta raskršća evropskih i svetskih puteva, jačanje međunarodne kulturne razmene, promovisanje pozorišne umetnosti i stvaralaca, razmene ideja i pozorišnih praksi, i posvećen je izazovima i perspektivama savremenog pozorišta.
Programski savet Festivala je formiran i čine ga istaknuti pozorišni stvaraoci iz Srbije i regiona: predsednik – Nebojša Bradić, pozorišni reditelj (Srbija), članovi – Aleksandar Milosavljević, pozorišni kritičar (Srbija), prof. dr Darko Lukić, teatrolog (Hrvatska), Dejan Lilić, glumac (Makedonija), Dejan Petković, teatrolog (Srbija), Dejan Stojiljković, pisac (Srbija) i upravnik Narodnog pozorišta Niš mr Spasoje Ž. Milovanović, teatrolog.
Festival će svečano biti otvoren 11. marta 2019. na Dan Narodnog pozorišta Niš, premijerom predstave Putujuće pozorište Šopalović Ljubomira Simovića, u režiji Tanje Mandić Rigonat, produkcija Narodno pozorište Niš.
Pored osam takmičarskih predstava iz zemlje i regiona i predstave u čast nagrađenih, čije su premijere odigrane u kalendarskoj godini koja prethodi Festivalu, u selekciji Spasoja Ž. Milovanovića, biće organizovan čitav niz pratećih programa: okrugli sto kritike, tribina Teatar na raskršću, kao i promocije knjiga i pozorišnih časopisa .
Festivalski žiri će dodeliti nagrade za najbolju predstavu, režiju, četiri glumačke nagrade, za kostimografsko i scenografsko ostvarenje, za originalnu scensku muziku, za scenski pokret, kao i specijalnu nagradu Festivala. Osim ovih, biće dodeljene i nagrada okruglog stola kritike i nagrada novinarskog žirija .
Ideja o osnivanju pozorišnog festivala u Nišu postoji već nekoliko decenija, jedan od koraka bio je i glumački festival „GlumBal“, ali su se tek početkom ove sezone, uz punu podršku i pokroviteljstvo gradonačelnika i Skupštine grada Niša kao osnivača Narodnog pozorišta Niš, stvorili uslovi za realizaciju jednog ovako značajnog projekta za pozorišni život čitavog regiona.
Gradonačelnik Niša
Darko Bulatović
Niš je grad sa bogatom festivalskom tradicijom – Filmski susreti, Književna kolonija, Likovna kolonija, Nišvil džez festival, samo su neke od festivalskih manifestacija koje afirmišu i promovišu zrelost i kvalitet duhvonog i kulturnog života ovoga grada.
Niš je čvorište blkanskih i evropskih puteva, grad koji je zbog svog idealnog geografskog položaja kroz istoriju bio poznat kao „kapija Istoka i Zapada“. Takva geo-strateška blagodat, pruža odlične potencijale da Niš zaista postane prepoznatljiv kulturni centar i mesto susretanja različitih umetničkih, kulturoloških i vrednosnih profila koje neguje Balkan. Dobrom tradicijom međunarodnog pozorišnog festivala „Teatar na raskršću“, mi želimo da Niš afirmišemo kao prepoznatljivu balkansku prestonicu teatarskog života u kojoj će zaljubljenici u pozorišnu kulturu moći da dožive najbolje predstave iz čitavog regiona i upoznaju najeminentije glumce, reditelje, scenografe, kostimografe i umetnike drugih profila. Na ovaj način, Grad Niš, najvažniji regionalno-administrativni, kulturno-istorijski, privredni i univerzitetski centar jugoistočne Srbije, kao i Narodno pozorište u Nišu, želimo da pozicioniramo kao prepoznatljive i vodeće lidere pozorišne umetnosti na Balkanu.
Naša namera je da kroz razvoj teatra i podsticaj kulturne agende našeg grada, podstaknemo dijalog i saradnju sa zemljama u regionu. Prava umetnost i iskrena emocija koju ona nosi sa sobom, predstavljaju najlepši i najplemenitiji način da se narodi međusobno približe, upoznaju i komuniciraju. Svojom estetskom, humanističkom, ali i društvenom ulogom, umetnost na najsuptilniji način može da pronađe sličnosti i prevaziđe sve razlike. Jer, jezik umetnosti osećaju i razumeju svi!
U ime svih Nišlija, prijateljima kvalitetne dramske umetnosti srdačno želim dobrodošlicu u Niš, sa nadom da će nas dobra i respektibilna tradicija festivala „Teatar na raskrišću“ svake godine okupljati na obalama Nišave.
O prelasku granica
Izmišljeni intervju sa Nebojšom Bradićem
Šta je ono što danas najmarkantnije obeležava kulturu našeg regiona?
Nebojša Bradić: Metafora raskršća: obećavajuća smeša događaja sa izgledima da postane legura, traganja novih ljudi za starim zajedničkim kulturnim prostorom, i zebnja da se to javno kaže i ne pretrano smelo otvaranje…
Koliko su danas „rampe“, kada je reč o kulturi i kulturnoj saradnji, uistinu uklonjene – stvarnost nam pokazuje da je saradnja koja se dešava poslednjih godina najčešće rezultat inicijative i gestova pojedinaca, a ne međudržavnih programa i projekata?
N. B: Dobro je što su to gestovi pojedinaca. Rampe su i spuštene zbog bolje kontrole pojedinčnog prelaska granica. Oni koju su ih spustili sada valjda imaju razloga da budu zadovoljni.
Šta je, po vašem mišljenju, ono što bi se zaista moglo nazvati brendom Balkana, i tako plasirati u Evropi i svetu?
N. B: Nisam pristalica kulture „brendova“. Ubeđen sam da su istinske vrednosti jedan od najefikasnijih načina da se potraži i pronađe put kultura Balkana u svetu.
Na koji način bi trebalo inicirati značajniju kulturnu saradnju u regionu, pošto vidimo da se na ovim prostorima danas bolje komunicira i sarađuje sa državama u Evropi i svetu nego sa državama koje su nekad činile zajedničku domovinu?
N. B: Nema ničeg novog u potrebi da se dobro, ili kako kažete bolje, komunicira sa strancima nego sa susedima. Kamo sreće da smo ranije imali prilike da se više družimo i stvaramo s kolegama sa svih strana sveta. Doći će sigurno i period kad će mladi voleti i želeti da budu s onima s kojima mogu da govore bez jezičkog i političkog posredovanja.
Kako gledate na saradnju Srbije i zemalja u regionu, ako se zna da su poslednjih decenija srpskim umetnicima zatvorena vrata određenih festivala i institucija u susednim zemljama?
N. B: Sklon sam mišljenju da umetnik treba da ide tamo gde ga pozovu i gde je dobrodošao, i on lično i ono što on radi. Uostalom, niški festival „Teatar na raskršću“ otvara svoju scenu pozorištima iz regiona. Sa kolegama razvijamo dobre odnose, pa verujem u mogućnost da će, na primer, Jugoslovensko dramsko pozorište imati priliku da zaigra pred festivalskom publikom u Dubrovniku.
Postoji mnogo pokazatelja da je kultura na čitavom eks jugoslovenskom prostoru potpuno „umrežena“ u politiku, u vlast i u finansijsku moć, jer se za kulturu, nažalost, i dalje prosi. Refleks te činjenice jeste da u ambijentu u kojem se moli za novac, umetnik ne može zaista da bude slobodan i kritičan, niti se mogu stvarati provokativna, uzbudljiva dela. Ukoliko se i dogodi provokacija, ona je pretežno eksces. Kakav je vaš stav prema tom „umreženom umetniku“ koji je gotovo postao praksa?
N. B: Ako dozvolite, govorio bih o drugoj vrsti neizostavno potrebne umreženosti naših umetnika, a to su evropske, svetske ili regionalne mreže u okviru kojih umetnici rade, putuju i sarađuju na zajedničkim projektima, a čiji značaj nadilazi lokalni, te zato umetnici nemaju vremena ni za politiku ni za prošnju.
Aleksandar Milosavljević
ZA NOVE FRONTOVE
Osim dobrih predstava, od niškog festivala očekujem da postane relevantno kulturno raskršće gde će se ukrštati i međusobno prožimati najraznovrsnije informacije o pozorišnom životu sredina iz koje dolaze učesnici, ali i da će u Nišu biti stvorena čvrsta osnova za zajedničko suprotstavljanje sve dramatičnijoj marginalizaciji kulture koje ne pogađa samo savremeno stvaralaštvo, nego i ozbiljne umetničke festivale kao mesta koja reprezentuju upravo to stvaralaštvo. Očekijem, dakle, uspostavljanje svojevrsnog fronta solidarnosti i uzajamne podrške, fronta koji se neće bazirati na jednostavnoj distribuciji predstava u širem regionu – što je samo jedan od oblika pristajanja na uslove nametnute imperativom komercijalizacije – nego će afirmisati istinski kreativnu saradnju koja će, osim razmene informacija i iskustava, možda, dovesti i do realizacije zajedničkih projekata, pa i koprodukcija.
Darko Lukić
O RASKRŠĆU
Festival “Teatar na raskršću” pojavljuje se kao važna i višestruka regionalna prekretnica. Raskršća su, kako u prostornom, konkretnom, fizičkom smislu tako i u duhovnom, metaforičkom i kulturnom kontekstu, ona mjesta na kojima ne samo da se susreću različiti putevi (a na njima i još različitiji putnici) nego i ona mjesta koja nam nude mogućnost izbora i odluke kojim putem krenuti. Ako pogledamo repertoar prvog festivala postaje sasvim jasno o kakvim izborima i kakvim odlukama razmišlja vodstvo i organizacija. Riječ je o izboru i odluci za otvorene mogućnosti, otvorene susrete, otvorene razmjene. Ideja ne samo da pogađa duh i tradiciju prostora na kome festival nastaje nego, možda još i više, odgovara na zahtjeve i izazove vremena u kome nastaje, kao i na potrebu podržavanja kulture okupljanja i ukrštanja, nasuprot idejama razdvajanja i raskršćavanja.
Dejan Lilić
KAD SAN POSTANE STVARNOST
Kada dođete na raskršće, imate nekoliko puteva kojim možete da krenete. Kada stvarate predstavu, putevi, opcije, ideje su daleko veće. A kada se na raskršću pojavi pozorište, umetnici i publika, opcije su nemilosrdno beskonačne.
Na raskršću možete da budete potpuno sami sa svojim mislima. Možete da se nađete u strašnoj gužvi. Možete da sretnete drage osobe, prijatelje, neprijatelje, staru ljubav i novu simpatiju. Da upoznate nove ljude, nove ideje, novu modu i staru garderobu. Možete da stanete više puta ili da hitro prođete kroz raskršće. Da se sapletete ili da koračate drsko, bezobrazno, ponosito. Na raskršću možete da naučite nešto novo, ali i da naučite nečemu nekoga. Da se nasmejete, rasplačete, zamislite… i da se naljutite i da se radujete..
A zamislite kakve sve puteve imate i šta se sve dogodi kada na raskršće postavite nekoliko generacija glumaca, reditelja, dramskih pisaca, kostimografa, scenografa, scenskih majstora iz svih fela, armiju pozorišnih gledalaca što hrabre i podržavaju… dogodi se beskonačno mnogo emocija, zagrljaja, smeha, suza, ideja, prijateljstava, buduće saradnje… dogodi se TEATAR na raskršću.
Kažu, treba paziti šta sanjaš jer se snovi ostvaruju. Nišu, Nišlijama, pozorišnim ljubiteljima se san ostvario. Oni koji imaju privilegiju da dođu ovde, na ovo mitsko mesto, da rade, da vide, da pomirišu magiju pozorišta, svi dele iste emocije apsolutne sreće i velike pobede. A nema jačeg osećaja od osećaja pobednika. A svi oni koji su se u potpunosti identifikovali i uložili sebe u projekat “Teatar na raskršću” su veliki pobednici.
U utorak, 12. marta 2019. godine, je početak velike ideje. Početak ogromne vizije. Početak beskrajnih mogućnosti.
Dejan Petković
KA NOVOM INDENTITETU
U sto trideset treću godišnjicu svog trajanja i duboke ukorenjenosti u naš kulturni identitet, niško Narodno pozorište ulazi sa plemenitim ciljem da na najvećem balkanskom raskršću okupi brojna pozorišta i njihove obožavaoce. Na dan početka starogrčkih Velikih Dionizija, u Niš će sa raznih strana pohrliti trupe talentovanih pozorišnika kako bi svoj pogled na theatrum mundi demonstrirali na sceni prvog Pozorišnog festivala balkanskog kulturnog prostora – „Teatar na raskršću“. Duboke veze ovog podneblja sa drevnim i bogatim nasleđem, podsećaju nas na značenje raskršća u antičkoj drami. Ona su pragovi na kojima su junaci sticali nove identitete, ispunjavajući svoju misiju kao nosioci obnovljene svesti i humanijeg pogleda na svet. Ovaj festival, zamišljen kao novo i originalno objedinjavanje raznorodnih pozorišnih estetika, kao i ukrštanje tematskih i filozofskih preokupacija donetih sa drugih prostora naslonjenih na kulturu balkanske regije, otvara nebrojene mogućnosti za drugačija sagledavanja čoveka, njegovog mesta i uloge u aktuelnom društvenom i civilizacijskom poretku.
Dejan Stojiljković
NA RASKRŠĆU
“Na raskršću” je jedna od najpoznatijih pesama niške rok grupe “Kerber”. Tekst za nju napisao je moj drug Dule Arsenijević i vremenom je postala evergrin. Kao da je i on, u to sada već davno vreme kada je Niš bio deo jedne druge države i jednog drugog kulturnog sistema, znao da nam je sudbina da budemo uvek na nekoj vrsti razdelnice ili raksrsnice koja spaja i razdvaja puteve, civilizacije i ljude.
Sama ideja festivala “Teatar na raskršću” jeste da se ljudi spajaju kroz kulturu, da prepoznaju stvari koje su im zajedničke i da cene i poštuju ono što ih čini različitim. A razlika na Balkanu uvek ima više nego dovoljno; nekad su povod svađa i razmirica a nekad druženja i razmene. Novi pozorišni fesival, kakav su grad Niš i niško pozorište odavno zasluživali, biće upravo mesto te razmene, mesto razumevanja i zajedničke energije, koja ovaj prostor Balkana čini tako specifičnim.
Grad Niš jeste to raskršće na kome se susreću putevi, ljudi i ideje i kroz istoriju to je ujedno bio njegov usud, ali i blagoslov. Tako su nastali “Filmski susreti”, tako je nastao “Nišvil”, tako je nastala Književna kolonija “Sićevo” i sa takvom idejom je stvoren i “Teatar na raskršću”. Dakle, bilo nam je nekako suđeno da imamo jednu ovakvu svetkovinu, praznik za sve one koji vole teatar i one koji su deo njega na ovaj ili onaj način.
U nekim skorašnjim arheološkim istraživanjima i sondiranjima terena javile su se indicije da je antički Niš, tada deo provincije Gornja Mezija i grad sa statusom municipijuma, imao veliko pozorište. Te indicije kažu da je drevni niški teatar bio prema severu, sa desne strane Nišave (tu stranu su Rimljani smatrali “stranom života”), a na obodu brda Vinik, na koje se oslanjao. Nimalo slučajno baš je Vinik bio luksuzno naselje antičkog grada u kome su živeli patriciji koji su obožavali dobro vino i dobru pozorišnu predstavu. Možemo zamisliti kako je to izgledalo tada, pre više od jednog i po milenijuma… Ugledni stanovnici Naisa, pa i oni iz niže klase, zanatlije, vojnici i oslobođenici, svi na istom mestu, u teatru gde su bile najpopularnije farse i pantomime, a naročito komedije Plauda i Terencija. Nekim od tih predstava prisustvovao je možda car lično, jer je poznata stvar da je Konstantin Veliki, inače rođeni Nišlija, gajio veliku naklonost prema umetnosti i filozofiji.
I tako, carski grad, mnogo vekova nakon što se jedan veliki car rodio u njemu, dobija svoj novi pozorišni festival i baš kao Konstantin nekada, teži ujedinjenju i sinergiji kroz ideju povezivanja.
Dobrodošli u Gornju Meziju. Dobrodošli u Niš. Dobrodošli u Narodno pozorište.
A kada ste već na raskršću, tj. u Rimu, osećajte se kao Rimljani…
Ili kao Nišlija, na isto mu dođe.
