српски
English
Народно позориште Ниш организује први фестивал драме и позоришта балканског културног простора, такмичарског карактера, под називом „Театар на раскршћу“. Фестивал ће се одржати у Нишу од 12. до 19.03.2019. године.
Као једини позоришни фестивал који на једном месту жели да окупи позоришну уметност балканског културног простора, „Театар на раскршћу“ има за циљ афирмацију сличности и разлика културног идентитета држава и народа који деле исти простор, државе Србије и града Ниша као места раскршћа европских и светских путева, јачање међународне културне размене, промовисање позоришне уметности и стваралаца, размене идеја и позоришних пракси, и посвећен је изазовима и перспективама савременог позоришта.
Програмски савет Фестивала је формиран и чине га истакнути позоришни ствараоци из Србије и региона: председник – Небојша Брадић, позоришни редитељ (Србија), чланови – Александар Милосављевић, позоришни критичар (Србија), проф. др Дарко Лукић, театролог (Хрватска), Дејан Лилић, глумац (Македонија), Дејан Петковић, театролог (Србија), Дејан Стојиљковић, писац (Србија) и управник Народног позоришта Ниш мр Спасоје Ж. Миловановић, театролог.
Фестивал ће свечано бити отворен 11. марта 2019. на Дан Народног позоришта Ниш, премијером представе Путујуће позориште Шопаловић Љубомира Симовића, у режији Тање Мандић Ригонат, продукција Народно позориште Ниш.
Поред осам такмичарских представа из земље и региона и представе у част награђених, чије су премијере одигране у календарској години која претходи Фестивалу, у селекцији Спасоја Ж. Миловановића, биће организован читав низ пратећих програма: округли сто критике, трибина Театар на раскршћу, као и промоције књига и позоришних часописа .
Фестивалски жири ће доделити награде за најбољу представу, режију, четири глумачке награде, за костимографско и сценографско остварење, за оригиналну сценску музику, за сценски покрет, као и специјалну награду Фестивала. Осим ових, биће додељене и награда округлог стола критике и награда новинарског жирија .
Идеја о оснивању позоришног фестивала у Нишу постоји већ неколико деценија, један од корака био је и глумачки фестивал „ГлумБал“, али су се тек почетком ове сезоне, уз пуну подршку и покровитељство градоначелника и Скупштине града Ниша као оснивача Народног позоришта Ниш, створили услови за реализацију једног овако значајног пројекта за позоришни живот читавог региона.
Градоначелник Ниша
Дарко Булатовић
Ниш је град са богатом фестивалском традицијом – Филмски сусрети, Књижевна колонија, Ликовна колонија, Нишвил џез фестивал, само су неке од фестивалских манифестација које афирмишу и промовишу зрелост и квалитет духвоног и културног живота овога града.
Ниш је чвориште блканских и европских путева, град који је због свог идеалног географског положаја кроз историју био познат као „капија Истока и Запада“. Таква гео-стратешка благодат, пружа одличне потенцијале да Ниш заиста постане препознатљив културни центар и место сусретања различитих уметничких, културолошких и вредносних профила које негује Балкан. Добром традицијом међународног позоришног фестивала „Театар на раскршћу“, ми желимо да Ниш афирмишемо као препознатљиву балканску престоницу театарског живота у којој ће заљубљеници у позоришну културу моћи да доживе најбоље представе из читавог региона и упознају најеминентије глумце, редитеље, сценографе, костимографе и уметнике других профила. На овај начин, Град Ниш, најважнији регионално-административни, културно-историјски, привредни и универзитетски центар југоисточне Србије, као и Народно позориште у Нишу, желимо да позиционирамо као препознатљиве и водеће лидере позоришне уметности на Балкану.
Наша намера је да кроз развој театра и подстицај културне агенде нашег града, подстакнемо дијалог и сарадњу са земљама у региону. Права уметност и искрена емоција коју она носи са собом, представљају најлепши и најплеменитији начин да се народи међусобно приближе, упознају и комуницирају. Својом естетском, хуманистичком, али и друштвеном улогом, уметност на најсуптилнији начин може да пронађе сличности и превазиђе све разлике. Јер, језик уметности осећају и разумеју сви!
У име свих Нишлија, пријатељима квалитетне драмске уметности срдачно желим добродошлицу у Ниш, са надом да ће нас добра и респектибилна традиција фестивала „Театар на раскришћу“ сваке године окупљати на обалама Нишаве.
О преласку граница
Измишљени интервју са Небојшом Брадићем
Шта је оно што данас најмаркантније обележава културу нашег региона?
Небојша Брадић: Метафора раскршћа: обећавајућа смеша догађаја са изгледима да постане легура, трагања нових људи за старим заједничким културним простором, и зебња да се то јавно каже и не претрано смело отварање…
Колико су данас „рампе“, када је реч о култури и културној сарадњи, уистину уклоњене – стварност нам показује да је сарадња која се дешава последњих година најчешће резултат иницијативе и гестова појединаца, а не међудржавних програма и пројеката?
Н. Б: Добро је што су то гестови појединаца. Рампе су и спуштене због боље контроле појединчног преласка граница. Они коју су их спустили сада ваљда имају разлога да буду задовољни.
Шта је, по вашем мишљењу, оно што би се заиста могло назвати брендом Балкана, и тако пласирати у Европи и свету?
Н. Б: Нисам присталица културе „брендова“. Убеђен сам да су истинске вредности један од најефикаснијих начина да се потражи и пронађе пут култура Балкана у свету.
На који начин би требало иницирати значајнију културну сарадњу у региону, пошто видимо да се на овим просторима данас боље комуницира и сарађује са државама у Европи и свету него са државама које су некад чиниле заједничку домовину?
Н. Б: Нема ничег новог у потреби да се добро, или како кажете боље, комуницира са странцима него са суседима. Камо среће да смо раније имали прилике да се више дружимо и стварамо с колегама са свих страна света. Доћи ће сигурно и период кад ће млади волети и желети да буду с онима с којима могу да говоре без језичког и политичког посредовања.
Како гледате на сарадњу Србије и земаља у региону, ако се зна да су последњих деценија српским уметницима затворена врата одређених фестивала и институција у суседним земљама?
Н. Б: Склон сам мишљењу да уметник треба да иде тамо где га позову и где је добродошао, и он лично и оно што он ради. Уосталом, нишки фестивал „Театар на раскршћу“ отвара своју сцену позориштима из региона. Са колегама развијамо добре односе, па верујем у могућност да ће, на пример, Југословенско драмско позориште имати прилику да заигра пред фестивалском публиком у Дубровнику.
Постоји много показатеља да је култура на читавом екс југословенском простору потпуно „умрежена“ у политику, у власт и у финансијску моћ, јер се за културу, нажалост, и даље проси. Рефлекс те чињенице јесте да у амбијенту у којем се моли за новац, уметник не може заиста да буде слободан и критичан, нити се могу стварати провокативна, узбудљива дела. Уколико се и догоди провокација, она је претежно ексцес. Какав је ваш став према том „умреженом уметнику“ који је готово постао пракса?
Н. Б: Ако дозволите, говорио бих о другој врсти неизоставно потребне умрежености наших уметника, а то су европске, светске или регионалне мреже у оквиру којих уметници раде, путују и сарађују на заједничким пројектима, а чији значај надилази локални, те зато уметници немају времена ни за политику ни за прошњу.
Александар Милосављевић
ЗА НОВЕ ФРОНТОВЕ
Осим добрих представа, од нишког фестивала очекујем да постане релевантно културно раскршће где ће се укрштати и међусобно прожимати најразноврсније информације о позоришном животу средина из које долазе учесници, али и да ће у Нишу бити створена чврста основа за заједничко супротстављање све драматичнијој маргинализацији културе које не погађа само савремено стваралаштво, него и озбиљне уметничке фестивале као места која репрезентују управо то стваралаштво. Очекијем, дакле, успостављање својеврсног фронта солидарности и узајамне подршке, фронта који се неће базирати на једноставној дистрибуцији представа у ширем региону – што је само један од облика пристајања на услове наметнуте императивом комерцијализације – него ће афирмисати истински креативну сарадњу која ће, осим размене информација и искустава, можда, довести и до реализације заједничких пројеката, па и копродукција.
Дарко Лукић
О РАСКРШЋУ
Фестивал “Театар на раскршћу” појављује се као важна и вишеструка регионална прекретница. Раскршћа су, како у просторном, конкретном, физичком смислу тако и у духовном, метафоричком и културном контексту, она мјеста на којима не само да се сусрећу различити путеви (а на њима и још различитији путници) него и она мјеста која нам нуде могућност избора и одлуке којим путем кренути. Ако погледамо репертоар првог фестивала постаје сасвим јасно о каквим изборима и каквим одлукама размишља водство и организација. Ријеч је о избору и одлуци за отворене могућности, отворене сусрете, отворене размјене. Идеја не само да погађа дух и традицију простора на коме фестивал настаје него, можда још и више, одговара на захтјеве и изазове времена у коме настаје, као и на потребу подржавања културе окупљања и укрштања, насупрот идејама раздвајања и раскршћавања.
Дејан Лилић
КАД САН ПОСТАНЕ СТВАРНОСТ
Када дођете на раскршће, имате неколико путева којим можете да кренете. Када стварате представу, путеви, опције, идеје су далеко веће. А када се на раскршћу појави позориште, уметници и публика, опције су немилосрдно бесконачне.
На раскршћу можете да будете потпуно сами са својим мислима. Можете да се нађете у страшној гужви. Можете да сретнете драге особе, пријатеље, непријатеље, стару љубав и нову симпатију. Да упознате нове људе, нове идеје, нову моду и стару гардеробу. Можете да станете више пута или да хитро прођете кроз раскршће. Да се саплетете или да корачате дрско, безобразно, поносито. На раскршћу можете да научите нешто ново, али и да научите нечему некога. Да се насмејете, расплачете, замислите… и да се наљутите и да се радујете..
А замислите какве све путеве имате и шта се све догоди када на раскршће поставите неколико генерација глумаца, редитеља, драмских писаца, костимографа, сценографа, сценских мајстора из свих фела, армију позоришних гледалаца што храбре и подржавају… догоди се бесконачно много емоција, загрљаја, смеха, суза, идеја, пријатељстава, будуће сарадње… догоди се ТЕАТАР на раскршћу.
Кажу, треба пазити шта сањаш јер се снови остварују. Нишу, Нишлијама, позоришним љубитељима се сан остварио. Они који имају привилегију да дођу овде, на ово митско место, да раде, да виде, да помиришу магију позоришта, сви деле исте емоције апсолутне среће и велике победе. А нема јачег осећаја од осећаја победника. А сви они који су се у потпуности идентификовали и уложили себе у пројекат “Театар на раскршћу” су велики победници.
У уторак, 12. марта 2019. године, је почетак велике идеје. Почетак огромне визије. Почетак бескрајних могућности.
Дејан Петковић
КА НОВОМ ИНДЕНТИТЕТУ
У сто тридесет трећу годишњицу свог трајања и дубоке укорењености у наш културни идентитет, нишко Народно позориште улази са племенитим циљем да на највећем балканском раскршћу окупи бројна позоришта и њихове обожаваоце. На дан почетка старогрчких Великих Дионизија, у Ниш ће са разних страна похрлити трупе талентованих позоришника како би свој поглед на тхеатрум мунди демонстрирали на сцени првог Позоришног фестивала балканског културног простора – „Театар на раскршћу“. Дубоке везе овог поднебља са древним и богатим наслеђем, подсећају нас на значење раскршћа у античкој драми. Она су прагови на којима су јунаци стицали нове идентитете, испуњавајући своју мисију као носиоци обновљене свести и хуманијег погледа на свет. Овај фестивал, замишљен као ново и оригинално обједињавање разнородних позоришних естетика, као и укрштање тематских и филозофских преокупација донетих са других простора наслоњених на културу балканске регије, отвара небројене могућности за другачија сагледавања човека, његовог места и улоге у актуелном друштвеном и цивилизацијском поретку.
Дејан Стоjиљковић
НА РАСКРШЋУ
“На раскршћу” је једна од најпознатијих песама нишке рок групе “Кербер”. Текст за њу написао је мој друг Дуле Арсенијевић и временом је постала евергрин. Као да је и он, у то сада већ давно време када је Ниш био део једне друге државе и једног другог културног система, знао да нам је судбина да будемо увек на некој врсти разделнице или раксрснице која спаја и раздваја путеве, цивилизације и људе.
Сама идеја фестивала “Театар на раскршћу” јесте да се људи спајају кроз културу, да препознају ствари које су им заједничке и да цене и поштују оно што их чини различитим. А разлика на Балкану увек има више него довољно; некад су повод свађа и размирица а некад дружења и размене. Нови позоришни фесивал, какав су град Ниш и нишко позориште одавно заслуживали, биће управо место те размене, место разумевања и заједничке енергије, која овај простор Балкана чини тако специфичним.
Град Ниш јесте то раскршће на коме се сусрећу путеви, људи и идеје и кроз историју то је уједно био његов усуд, али и благослов. Тако су настали “Филмски сусрети”, тако је настао “Нишвил”, тако је настала Књижевна колонија “Сићево” и са таквом идејом је створен и “Театар на раскршћу”. Дакле, било нам је некако суђено да имамо једну овакву светковину, празник за све оне који воле театар и оне који су део њега на овај или онај начин.
У неким скорашњим археолошким истраживањима и сондирањима терена јавиле су се индиције да је антички Ниш, тада део провинције Горња Мезија и град са статусом муниципијума, имао велико позориште. Те индиције кажу да је древни нишки театар био према северу, са десне стране Нишаве (ту страну су Римљани сматрали “страном живота”), а на ободу брда Виник, на које се ослањао. Нимало случајно баш је Виник био луксузно насеље античког града у коме су живели патрицији који су обожавали добро вино и добру позоришну представу. Можемо замислити како је то изгледало тада, пре више од једног и по миленијума… Угледни становници Наиса, па и они из ниже класе, занатлије, војници и ослобођеници, сви на истом месту, у театру где су биле најпопуларније фарсе и пантомиме, а нарочито комедије Плауда и Теренција. Неким од тих представа присуствовао је можда цар лично, јер је позната ствар да је Константин Велики, иначе рођени Нишлија, гајио велику наклоност према уметности и филозофији.
И тако, царски град, много векова након што се један велики цар родио у њему, добија свој нови позоришни фестивал и баш као Константин некада, тежи уједињењу и синергији кроз идеју повезивања.
Добродошли у Горњу Мезију. Добродошли у Ниш. Добродошли у Народно позориште.
А када сте већ на раскршћу, тј. у Риму, осећајте се као Римљани…
Или као Нишлија, на исто му дође.
