Награда за најбољу представу – 1 награда;
Награда за режију – 1 награда;
Награда за глумачко остварење: 4 награде;
– најбоља женска улога – 1 награда;
– најбоља мушка улога – 1 награда;
– награда за најбољу младу глумицу – 1 награда;
– награда за најбољег младог глумца – 1 награда;
Награда за сценографско остварење – 1 награда;
Награда за костимографско остварење – 1 награда;
Награда за оригиналну сценску музику – 1 награда;
Награда за сценски покрет – 1 награда;
Награда округлог стола критике – 1 награда;
Специјална награда – 1 награда;
Награда жирија новинара– 1 награда.
Изабрани добитници награда 4. Фестивала ,,Театар на раскршћу”
Четврти позоришни фестивал балканског културног простора ,,Театар на раскршћу“, који се и ове године одржава у термину од 4. до 10. септембра 2023. године у Народном позоришту Ниш, вечерас ће бити завршен свечаном доделом награда и премијерним извођењем представе ДЕКАМЕРОН, у режији Дејана Пројковског, копродукција ЈУ Градског позоришта Подгорица, Црна Гора, Културног центра Бар – Фестивал Барски љетопис, Црна Гора и Народног позоришта Ниш
У оквиру такмичарског дела програма публика је имала прилику да погледа 6 представа:
Вилијам Шекспир МАГБЕТ, режија Јагош Марковић, Народно позориште у Београду, Србија (4. септембар);
Ј. Б. П. Молијер ШКРТАЦ, режија Дора Ружђак Подолски, Сатиричко казалиште Керемпух, Загреб, Хрватска (5. септембар);
Александар Поповић, НОЋНА ФРАЈЛА, режија Бранислав Мићуновић, Народно позориште Ниш, Србија (6. септембар);
Иво Андрић ГОСПОЂИЦА, режија и адаптација Ђурђа Тешић, ЈУ Народно позориште Републике Српске, Бања Лука, БиХ / Република Српска (7. септембар);
Бранислав Нушић, ПОКОЈНИК, режија Егон Савин, Црногорско народно позориште и Центар за културу Тиват, Црна Гора (8. септембар);
Сташа Прах, ЛЕПА ВИДА, режија Марјан Нећак, копродукција Гледалишчe Копер – Театро Каподистрија, Словенија и Словенско стално гледалишчe Трст, Италија (9. септембар);
Одлуке о наградама доносио је стручни жири фестивала, жири округлог стола критике и новинарски жири.
Стручни жири у саставу: председник Васил Василев, редитељ и управник Националног театра “Иван Вазов” у Софији, проф. др Ненад Новаковић, експерт за електронске медије и менаџмент у култури (БиХ), Ирена Шаровић, балерина, кореографкиња и дипломирана драматуршкиња (Србија), др Милица Бајић Ђуров, сценографкиња и костимографкиња (Србија) и Душан Ковачевић, глумац и продуцент( Црна Гора) донео је следећу одлуку:
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ СТРУЧНОГ ЖИРИЈА
На основу одгледаних свих шест такмичарских представа на Фестивалу драме и позоришта балканског културног простора „Театар на раскршћу“, у организацији и продукцији Народног позоришта Ниш, стручни жири у саставу Васил Василев, председник жирија, Ненад Новаковић, Душан Ковачевић, Ирена Шаровић и Милица Бајић Ђуров једногласно је донео одлуку да се доделе следеће награде:
- Специјалну награду за драматизацију романа „Госпођица“Иве Андрића, додељујемо Вањи Ејдус, за истоимену представу у извођењу Народног позоришта Републике Српске из Бањалуке, за изузетно успелу транспозицију комплексног текста у препознатљив и јасан сценски наратив, који не напушта основну идеју и поруку Андрићевог романа. Вештим наративом и пажљиво одабраним драмским пунктовима, успела је да донесе савремену и тачну адаптацију, која кореспондира са данашњим временом и публиком.
- Специјална награда за колективну игру се додељује ансамблу представе „Ноћна фрајла“ у извођењу Народног позоришта Ниш.
Јасно вођеном и редитељски дефинисаном колективном игром, актери плету и градирају ток радње, мењајући динамику и атмосферу комада, која ефектно и без празног хода оставља снажан целокупни утисак.
- Награда за сценски покрет се додељује Емиру Фејзићу за представу „Госпођица“ у извођењу НП РС из Бањалуке.
Креативно осмишљеним средствима сценског покрета, он доприноси да наратив, проток времена и редитељски резови добију флуентност која доноси јасну причу, те ток радње потцртава на оригиналан и јасан начин.
- Марјан Нећак добитник је награде за најбољу сценску музику у представи „Лепа Вида“ у извођењу Народног гледалишча из Копра и Словенског сталног гледалишча из Трста.
Вештим комбиновањем и поигравањем музике, инструмената и вокала, аутор нас води кроз емоцију и атмосферу која дефинише читаву представу.
- Награда за најбољи костим додељује се Барбари Боурек за представу „Шкртац“ у извођењу Сатиричког казалишта „Керемпух“ из Загреба. Промишљено костимографско решење представља кохезију епохе и савременог костима, која на најбољи начин истиче ликове и дух самог комада.
- Весна Поповић добитница је награде за најбоље сценографско решење у представи „Покојник“ Црногорског народног позоришта Подгорица и Центра за културу Тиват.
Вештим поигравањем просторном перспективом, колоритом, као и превођењем екстеријера у ентеријер и обратно, искусно потцртава карактер ове комедије менталита.
- Овогодишњи лауреат награде за младог глумца је Јован Јовановић, који харизматично и доминантно доноси лик Магдафа у представи „Магбет“ Народног позоришта из Београда.
- Једногласном одлуком стручног жирија награда за најбољу мушку улогу додељена је Хрвоју Кечкешу за улогу Харпагона у представи “Шкртац“ Сатиричког позоришта Керемпух.
Уверљивом и лепршавом игром апсолутно влада сценом и кроз низ глумачких решења, од комичних до готово карикатуралних валера, доноси лик тврдице, који на концу оставља утисак позитивног карактера кога је немогуће не волети.
- Слађана Зрнић у улози Госпођице у истоименој представи Народног позоришта Републике Српске из Бања Луке, својом вештом, карактерном и уверљивом глумом доноси лик Рајке Радаковић, чија трагична судбина никога не оставља равнодушним. Од девојчице до зреле жене, суптилно, али и катарзично пратимо емоцију и сву комплексност лика који тумачи, чиме је дефинитивно оправдала награду за најбољу женску улогу Фестивала.
- Стручни жири је без дилеме одлучио да овогодишњи добитник награде за најбољу режију буде Бранислав Мићуновић за представу „Ноћна фрајла“ у извођењу Народног позоришта Ниш.
Промишљеним и наизглед једноставним приступом успева да комплексан драматуршки и глумачки наратив пренесе на савремен и ефектан начин, који дефинитивно оставља снажан утисак.
- Круна и можда најјачи целокупни утисак ове селекције је дефинитивно изведба представе “Госпођица“ Народног позоришта Републике Српске из Бањалуке, која својом посвећеном колективном игром и са искрено и даровито донесеним ликовима, на чист и уметнички начин подсећа због чега традиционални театар није пролазна категорија, чиме заслужено односе награду за најбољу представу у целини.
Жири округлог стола критике у саставу: проф. др Миливоје Млађеновић, Сомбор, писац и театролог, Наташа Гвозденовић, новинарка и позоришна критичарка, Нови Сад, др Сашо Огненовски, позоришни критичар, Битољ, Оливeра Милошeвић, новинарка и тeатролошкиња и Јелена Поповић, драмaтург и педагог, Ниш и Игор Бурић, новинар и позоришни критичар, Нови Сад, донео је следећу одлуку:
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА OКРУГЛОГ СТОЛА КРИТИКЕ
Награда Округлог стола критике за најбољу представу додељена је Сатиричком казалишту Керемпух, Загреб, Хрватска, за представу ,,Шкртац“.
„Шкртац“ је претстава која је актуелна и референтна на неколико нивоа: стилском, значенском и концептуалном. Редитељски концепт има еластичну компоненту која на сцени увлачи фантастичне импровизације које су амалгам талента глумаца чија је, с друге стране, типологија врло прецизно и егзалтно одређена. Управо те импровизације отварају и референтну компоненту која одваја овај сјајни текст (један од неколико којих Молијер није написао у стиху) од своје класичне структуре у паралелне актуелне примере и којег чини универзалним не само на разини приче, него и на разини значења.
Жири новинара у саставу: председник Миљана Николић – Belle Amie, Татјана Њeжић – Блиц и Борка Голубовић Требјешанин – Политика донeо је следећу одлуку:
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ НОВИНАРСКОГ ЖИРИЈА
Новинарски жири IV фестивала „Театар на раскршћу“ једногласно је донео одлуку да је најбоља представа овогодишње манифестације „Магбет“ В.Шекспира у режији Јагоша Марковића, Народног позоришта у Београду.
Маестралном глумачком игром ансамбла предвођеног Небојшом Дугалићем, убедљивом и снажном редитељском поставком представа ,отварајући сву потентност слојева чувеног комада, инспиративно и позоришно пунокрвно фокусира отелотворење вивисекције механизама који (и) данашњег човека одводе с оне стране и морала и људскости, и чине да приклањајући се најлошијем делу себе постану злочинци, и дословно и метафорично, и према другима и према себи, и као појединци и као друштво.