Историјат позоришта

Позориште Синђелић, једно од најстаријих српских позоришта, основано је је 11. марта 1887. Међу оснивачима су били Милорад Петровић, учитељ у Сићеву, војни чиновник Ђока Протић, професори Стеван Сремац, Спира Калик и Стеван Никшић Лала. Управник је био Михаило Димић. Прва представа Српски ајдуци Јована Стерије Поповића изведена је 11. Марта 1887.

У дворани кафане „Европа“. После прекида 1890. Позориште обнавља рад 26. Јануара 1891, када је изведена мешовита музичко-хорска приредба и једночинка Шоља чаја (тада Шоља теја) француског писца В. Дроста. Већ 1892. Дошло је до поновног гашења „Синђелића“, а рад је обновљен 24. Јула 1893. представом Љубав може све (шаљива игра у четири чина, немачко-југословенска обрада Шекспирове комедије Укроћена горопад).

Те године, када на место управника долази глумац и редитељ Александар Милојевић, завршава се прва етапа рада овог позоришта, период националне, фолклорне и митизиране хероике. Време модернизације и преобржаја трајаће до 1900. Уз глумачке величине попут Добрице Милутиновића, Олге Илић, Богобоја Руцовића, Софије Харитоновић и Илије Станојевића Чиче, „Синђелић“ постаје филијала Краљевског српског народног позоришта у Београду под заштитом краљице Драге. Од 1900. до 1905. Ради као путујуће позориште.

На репертоару су комади Код белог коња, Лионски улак, Једанајеста заповест, Чергашки живот, Коштана, Покондирена тиква, Мамзел Нитуш, Ђурађ Бранковић, Господин начелник, Две сиротице и др.

Законом о Народном позоришту у Београду (1911) и Уредбом о путничким дружинама (1912) формирано је пет путујућих позоришта са именима српских путујућих позоришта са именима српских драматичара и глумаца „Синђелић“ постаје путујуће позориште за југоисточну област са седиштем у Нишу и мења име у Повлашћено путујуће позориште „Трифковић“.

Управа позоришта поверена је Сими Бунићу. „Трифковић“ ради до јула 1914. Када поново добија назив „Синђелић“, а управник је (по други пут) Александар Милојевић до 18. Октобра 1915, када глумци одлазе на фронт и у избеглиштво. Позориште обнавља рад крајем 1918. На репертоару су комади Подвала, Ђидо, Девојачка клетва, Зона Замфирова, Ивкова слава, Коштана, Стари каплар и др. „Синђелић“ са 23. августа 1921. спаја са зајечарском позоришном групом „Гундулић“ и прераста у Нишко повлашћено позориште или повлашћено градско позориште у Нишу. Управник је био Љубомир Рајичић Чврга.

Представе се до 1921. Изводе у Руском цару. Због финансијских проблема позориште престаје са радом 1929. Чланови ансамбла од 1930. Наступају у оквиру „Позоришта Моравске Бановине“.