Ниш је један од првих градова који је ушао у историју српског позоришта. Први познати позоришни догађај забележен је 1883. године на плакату, за једну од представа путујуће дружине, која је изведена пригодно, поводом годишњице ступања у брак краља Милана и краљице Наталије Обреновић.

Спајањем позоришних дружина Д. Јовановића и М. Димића, почетком 1887 године, основано је нишко позориште „Синђелић“. Прва представа била је „Српски ајдуци“, Ј. Стерије Поповића, 11. марта 1887. године у гостионици “ Кнез Михајло“.

Иницијатори оснивања позоришта „Синђелић“ били су: Стеван Сремац – нишки професор, Милорад Петровић – учитељ, Стеван Никшић – Лала, Хенрих Лилер и Шпира Калик. Први управник био је Михајло Димић. Играни су комади: „Укроћена горопад“, „Мизантроп“, „Два цванцика“, „Подвала“.

Позориште „Синђелић“ је ушло у другу етапу развоја у периоду од 1890-1900 године, у време великих партијско-политичких окршаја у последњој деценији владавине династије Обреновић. Своје представе је давало у гостионици „Европа“. Године 1892. позориште је обуставило свој рад. 1893. коначно је основано нишко позориште „Синђелић“. Тада је Ниш постао трећа српска метропола.
Иако се стално говорило о потреби подизања позоришне зграде, „Синђелић“ је и даље изводио своје представе у гостионицама: „Европа“, „Круна“, башти „Маћедонија“, „Париз“, касније такозваној „Зеленој гимназији“, „Булевар“. 1906. године сазидана је сала „Руски цар“. После двогодишњег одсуства, Ниш је поново добио своје позориште под управом Косте Делинија (1904-1912).

1915. године обуставља рад. Од 1921-1929 животари, скоро импровизовано позориште. Заузимањем Бранислава Нушића и удружења глумаца, 1921. године спојиле су се дружине „Синђелић“ и „Гундулић“. Ново позориште се звало повлашћено градско позориште.

1922. године на седници нишке општине, на предлог Драгише Цветковића, одеређено је зелљиште за подизање позоришне зграде. У периоду 1929-1930 године позориште ради под именом Позориште Моравске бановине. У згради занатског дома било је 400 седишта.

1931. године позориште је отворило сезону у Нишу, извођењем комада „Смрт мајке Југовића“. Седам година позориште је радило у Занатском дому. 1936. године први пут је преношена преко београдског радија представа – други чин комада „Зона Замфирова“, С. Сремца – Симе Бунића.

Првог јануара 1939. године у новосазиданој згради на Синђелићевом тргу, приказана је прва представа „Зидање Раванице“ или „Задужбина цара Лазара“, у режији Драгослава Кандића. Позориште је имало 687 седишта. Прво велико обнављање позоришне зграде било је 1968. године; друго 1986. године; треће 2002/2003. године.

Scroll