Spasoje Ž. Milovanović: “Festival i Narodno pozorište Niš insistiraju na razmeni iskustava, traženju i poštovanju različitosti”

Koliko je do pre četiri godine jedan snažan pozorišni festival bio potreban Nišu još jednom je pokazao “Teatar na raskršću”. Na Festivalu drame i pozorišta balkanskog kulturnog prostora takmičarskog karaktera publika je ove godine mogla da vidi odlične predstave, uveri se u talentovanost brojnih glumaca, sazna mnogo iz pratećeg programa, a glavni kreator ponude bio je Spasoje Ž. Milovanović, selektor festivala i upravnik Narodnog pozorišta Niš.

 

 

Za kreiranje konačnog odabira iz klasične dramske literature nije bio sam u tom, umnogome su mu pomogli članovi Saveta.

– To su ljudi koji obilaze region koji pokriva festival. Nakon načelnog dogovora o tome šta bismo želeli da se pojavi na festivalu, uz niz ograničenja, konačno je formiran repertoar. U pitanju je klasična dramska lieteratura, domaća i strana. Kada kažem strana, mislim na države odakle je predstava došla – kaže Milovanović.

 

Publika je u takmičarskom delu mogla da vidi “Magbet” Vilijama Šekspira, Molijerovog “Škrtca” “Noćnu frajlu” Aleksandra Popovića, “Gospođicu” Ive Andrića, Nušićevog “Pokojnika” i “Lepu Vidu” Staše Prah.

– Bilo nam je zanimljivo da vidimo na koji način dolazi do mešanja različitih, a vrlo sličnih pozorišno-estetskih ideologija. Imamo tako velikog crnogorskog reditelja u Nišu, Makedonca u Sloveniji, jedan koloplet iskustava. Ono na čemu insistiraju naš teatar i festival jeste razmena iskustava, poštovanje različitosti i insistiranje na različitostima koje god prirode i kog god tipa – dodaje Milovanović.

 

Na “Teatru na raskršću” insistira se, pre svega, na sakupljanju ideja i promovisanju različitosti.

– Svi duboko verujemo, ako postoji jedan najmanji zajednički sadržalac, u ovom slučaju pozorište, mogući su normalna komunikacija i normalan razgovor na bilo koju temu, koliko god da se neko ne slaže. Po hiljaditi put da ponovim, ako uvažavamo jedni druge, ako uvažavamo suprotna mišljenja, verujem da je moguće živeti onako kako čovek to zaslužuje – kaže Spasoje Ž. Milovanović.

 

Želja da se termin festivala vrati na period od 11. do 19. marta ne jenjava i biće tako čim se stvore uslovi.

– Za razliku od prethodne dve godine, ove godine smo imali opravdan i divan razlog, a to je izgradnja male scene. Kada je počela da se gradi i kada je bio građevinski lom, nije bilo moguće organizovati festival. Radovi su pri kraju i sada je moguće funkcionisati normalno. Verujem da će naredne godine festival biti na Dan pozorišta, od 11. do 19. marta – ističe selektor festivala i upravnik Narodnog pozorišta Niš.

 

Festival je od prošle godine manifestacija od kulturnog značaja za Grad Niš, a to je priznanje festivalu jer on zaslužuje da bude deo istorije grada, smatra Milovanović.

– Sa druge strane, iz pragmatističkih razloga je bitno da ne zavisi od dobre volje, sposobnosti ili nesposobnosti upravnika pozorišta, želje sadašnjeg ili budućeg gradonačelnika ili saziva Skupštine. Festival ima institucialnu sigurnost i da nastavi da živi nezavisno od bilo kakvog pojedinca – ističe Milovanović.

 

Podatak da se ove godine tražila “karta više” i da su svi kompleti prodati u roku od nedelju dana dobar je znak za pozorište i kulturu.

– Moram, kao aktuelni upravnik, da budem zadovoljan odživom publike na predstave Narodnog pozorišta Niš. Svaka predstava je više nego dobro posećena. Nema svaka predstava identičan odživ, ali mi smo Narodno pozorište i u obavezi smo da ponudimo šarenoliki repertoar. I ovaj festival je prilika da govorimo o tradiciji i moderni u svakom vremenu. Kako su visokoumni ljudi pokazali i dokazali, ne postoji apsolutni raskid sa tradicijom. Zašto? Čak je i avangarda koja sama po sebi traži raskid sa tradicijom, ipak pripada tradiciji avangarde. Uvek postoji nešto što želi da pobegne od konvencija i ako uspe, postaje deo nove tradicije – kaže Milovanović.

 

Pripreme za novi festival i novu sezonu uveliko su u toku, a publiku će sledeće godine očekivati dela nastala u domaćoj koprodukciji.

– Pre svega, sa našim najbližim pozorištima, a to su Narodno pozorište Leskovac, Narodno pozorište Timočke krajine “Zoran Radmilović”  iz Zaječara, Kruševačko pozorište, tamo gde smo upućeni jedni na druge. Očekuje nas “Koštana” sledeće godine, a verujem da ćemo brzo krenuti u spremanje predstave “Car i Galilejac” – otkriva.

 

Dok se zavesa polako spušta na četvrti “Teatar na raskšrću” i dok “daske koje život znače” čekaju nove i stare predstave, publici ostaje da sabira utiske, glumcima da na najbolji načrim iskoriste energiju koja je zračila salom Narodnog pozorišta, a Savetu festivala na čelu sa Spasojem Ž. Milovanovićem da smisli i sprovede u delo kako da na petom “Teatru na raskršću” nadmaši dosadašnju ponudu. A to će biti težak zadatak.

 

Autor: Ljubica Jocić

---