Intervju sa Ivom Milošević

U nedavnom razgovoru sa Ivom Milošević, rediteljkom čija se kreativnost i snaga ističu u oblikovanju značajnih teatarskih komada, otkrili smo duboku angažovanost i posvećenost koju je uložila u realizaciju predstave Milene Marković “Brod za lutke” u Narodnom pozorištu Niš. Iva Milošević je podelila svoje iskustvo, ističući dubinu i univerzalnu poruku koju je želela da prenese kroz svoj umetnički izraz. Njena posvećenost i suptilno razumevanje slojevitih tema omogućili su joj da sa ansamblom oživi delo Milene Marković na način koji će neminovno oduševiti publiku u subotu 28. oktobra u 20.00, kada će premijerno biti izvedeno.

 

 

Kakva je veza između originalnog dela i vaše potrebe da se kreativno izrazite kroz ovu tematiku?

U Mileninom komadu “Brod za lutke” najviše me je privukla tema koju bih definisala kao ljudska potraga za srećom, grčevito nastojanje da se prevaziđe egzistencijalna praznina, uporno traganje za dubljim i smislenijim življenjem, nepristajanje na zadate okvire. Takođe, veoma me je privukla tema mogućnosti očuvanja lične autentičnosti u svetu koji nameće stereotipe i šablone.

 

Možete li nam reći nešto više o vašim umetničkim odlukama koje su oblikovale predstavu “Brod za lutke”?

U Mileninom poigravanju sa situacijama iz bajki prvenstveno vidim umetnički jezgrovit i metaforičan način da se pronikne u prirodu ženskih uloga i situacija, koje tokom odrastanja, sazrevanja i težnje za slobodom moraju da se probaju da bi potom bile odbačene. Zato sam svojom rediteljskom koncepcijom težila istinitom, koje deluje kao da to nije u potpunosti.

 

Kako je sarađivati sa ansamblom Narodnog pozorišta Niš i koje su vam bile ključne smernice pri radu s glumcima kako biste izvukli njihov maksimalni potencijal i istakli upečatljive karakterizacije unutar predstave?

Što se tiče saradnje sa glumačkim ansamblom mogu da kažem da ju je krasilo uzajamno poticanje na maštu i velika kolektivna posvećenost. Od samog početka saradnje kolektivno smo verovali da ćemo uspeti. Vredno se radilo. Glumci su imali pred sobom izuzetno težak zadatak – osvajanje specifične muzikalnosti i ritma Mileninih rečenica i utiskivanje životne konkretnosti u njih. Zajedno smo se trudili da na pozornici oživimo veličanstvenu magiju Milenine naizgled grube i groteskne poetike, koja zapravo ima svoj specifični rafinman i veoma je delikatna.

 

U kojoj meri živa svirka u predstavi produbljuje emotivnu dimenziju predstave?

Songovi daju posebnu dimenziju ovoj predstavi – oni zahvaljujući živoj svirci i pevanju glumaca prenose publici posebne emocije i one istine koje se čitaju između redova.

 

Vaš savet  ili smernica mladim rediteljima i umetnicima uopšte?

Mladim rediteljima bih poručila da pre svega rade na tome da održe radost bavljenja ovim poslom. Ta izvorna radost je pokretač svega.

 

Autor: Stanislava Petrović

---