Опера у два чина
Симфонијски оркестaр у Нишу , Факултет уметности у Нишу и Народно позориште у Нишу

Неких тридесетак година после Моцартове славне комичне опере Фигарова женидба, млади композитор Ђоакино Росини склопио је уговор да напише још једну оперу са виспреним берберином Фигаром као главним јунаком, поново са либретом инспирисаним комадом француског позоришног писца Бомаршеа. Росини је свог Севиљског берберина удаљио од политичког контекста, те је, пре свега, ишао на комику ликова и ситуација – а у томе је био ненадмашан. И овде је непревазиђени Фигаро спреман на све, довитљив, лукав, главни чувар тајни и посредник у остваривању везе двоје младих – Розине и грофа Алмавиве, упркос настојању старог др Бартола (заправо, Фигаровог газде) да сачува Розину за себе.

Новина Фигаровог лика у односу на традиционални заплет, одговара Росинијевом односу према традиционалној комичној опери: као што Фигаро преквалификује старе ликове, тако и Росини враћа комичној опери њен историјски успех. Ликови у Берберину су заиста прави ликови из велике комедије. И данас је ово једна од најомиљенијих опера, и она већ на првом гледању осваја симпатије својом неуздржаном шаљивошћу, животношћу и шармом.

Ђоакино Росини (1792–1868) био је централна личност италијанске опере и један од водећих композитора XIX века, подједнако значајан у домену комичне и озбиљне опере. Школовао се на конзерваторијумима у Лугану и Болоњи. Свој музички стил формирао је под утицајем оперског стила Доменика Чимарозе, Хајдна и Моцарта, али је временом успео да превазиђе своје узоре, поставши и сам узор другим композиторима – Белинију, Доницетију и Вердију.
Росинијев уметнички успон почиње већ са његовим првим операма. Писао је за сва велика италијанска позоришта тог времена, а током две деценије активног стваралачког рада написао је око 40 опера. Био је познат по томе што је писао веома брзо и веома лако, али је у многим делима прибегавао и аутоцитатима.
Његове најчувеније опере су Виљем Тел, Пепељуга, Отело, Семирамида, Севиљски берберин.

Диригент: Милена Ињац
Асистент редитеља: Ивана Мировић
Аутор пројекта: Сузана Костић
Асистент костимографа: Владимир Пекић
Асистент сценографа: Мина Лазаревић

Narodno pozoriste Nis

Лица

Розина: Александра Ристић, мецосопран / Катарина Симоновић Иванковић, сопран
Гроф Алмавива: Саша Арсенков, тенор
Фигаро: Никола Микић, баритон
Доктор Бартоло: Милутин Најдановић, баритон
Базилио: Марко Милисављевић, бас
Фјорело: Петар Бошковић, баритон
Берта: Брана Бајовић, сопран / Нада Јовановић, сопран
Амброзио: Стефан Симоновић, тенор
Нотар: Живан Поповић
Официр: Дарко Миловановић / баритон

Камерни мушки хор Факултета уметности у Нишу, диригент: Ивана Мировић
Нишки симфонијски оркестар

Техничка екипа

Концерт мајстор: Станислава Алађозовски
Корепетитор/Континуо: Ингрид Конрад-Јанковић, Бојан Младеновић
Гитариста: Никола Ђорђевић
Сценски покрет: Злата Хоџић
Техничко вођство: Зоран Илић
Координатор у техници: Љубиша Живковић
Инспицијент: Слободан Илић
Суфлер: Ивана Мировић
Организатор: Ана Вељковић
Аутор плаката: Марина Антић
Мајстор светла: Дејан Цветковић
Дизајн светла: Дејан Митић
Мајстор позорнице: Славиша Филиповић
Декоратери: Драган Динић, Радомир Пешић
Мајстор тона: Сретен Цветковић
Реквизитери: Драган Николић, Марко Паулус
Набављаћи: Добрила Марјановић, Зоран Денчић
Гардеробери: Марко Динић, Душица Младеновић
Мајстор шминке: Филип Цветковић
Власуљарски радови: Љиљана Рашић, Марија Пешић
Кројачки радови: Марина Стевановић, Снежана Аранђеловић, Владимир Пекић
Сликарски радови: Душан Станковић
Асистенти костимографа – волонтери: Стефан Поповић, Виктор Аксентијевић
Радионички радови: Богољуб Ђорђевић, Бранислав Николић, Горан Станковић, Драган Перић
Возач: Небојша Шарчевић

Narodno pozoriste Nis
poster
Композитор
Ђоакино Росини
Диригент
Милена Ињац
Режија
Иван Вуковић
Сценографија
Весна Поповић
Костимограф
Дејан Гоцић

Погледајте видео

Scroll