ТЕАТАР НА РАСКРШЋУ

2. Фестивал драме и позоришта балканског културног простора

11 – 19. 03. 2020, Ниш

 

 

Народно позориште Ниш, другу годину за редом, организује фестивал драме и позоришта балканског културног простора, такмичарског карактера, под називом „Театар на раскршћу“. Фестивал ће се одржати у Нишу, како је установљено претходним Фестивалом, од 11. до 19. 03. 2020. године.

 

„Театар на раскршћу“ има за циљ афирмацију сличности и разлика културног идентитета држава и народа који деле исти простор, државе Србије и града Ниша као места раскршћа европских и светских путева,  јачање међународне културне размене, промовисање позоришне уметности и стваралаца, размене идеја и позоришних пракси, и посвећен је изазовима и перспективама савременог позоришта.

 

Овогодишњи Фестивал се одржава под покровитељством председника Републике Србије, господина Александра Вучића.

 

Фестивал се организује уз пуну подршку Градоначелника и Скупштине  града Ниша, као оснивача Народног позоришта Ниш.  Важно је истаћи да је први фестивал „Театар на раскршћу“ био подржан и од стране Министарства културе и информисања Републике Србије.

 

Програмски савет Фестивала чине истакнути позоришни ствараоци из Србије и региона: председник – Небојша Брадић, позоришни редитељ (Србија); чланови – Александар Милосављевић, позоришни критичар (Србија), проф. др Дарко Лукић, театролог (Хрватска), Дејан Лилић, глумац (Северна Македонија), мр Дејан Петковић, театролог (Србија), Дејан Стојиљковић, писац (Србија) и управник Народног позоришта Ниш мр Спасоје Ж. Миловановић, театролог.

 

 

Фестивал ће свечано бити отворен  11. марта 2020.године на Дан Народног позоришта Ниш, премијером представе Ситничарница код срећне руке по роману академика Горана Петровића, у драматизацији и режији Кокана Младеновића, и продукцији Народног позоришта Ниш.

 

***

У складу са правилником фестивала „Театар на раскршћу“, на основу предлога селекторског пара, Александар Милосављевић и Спасоје Ж. Миловановић,  Савет фестивала је донео одлуку да такмичарску селекцију овогодишњег Фестивала чине следеће представе:

 

  • Еурипид, Бакхе, режија Игор Вук Торбица, Народни театар Битољ, Северна Македонија;

 

  • Едвард Олби, Тко се боји Вирџиније Вулф, режија Ленка Удовички, Улисис театар, Бриони – Загреб, Хрватска, и Београдско драмско позориште, Београд, Србија;

 

  • Лабудово језеро – ново виђење, концепција, текст и режија Кокан Младеновић, Градски мађарски Театар „Чики Гергељи“, Темишвар, Румунија;

 

  • Андреј Розман Роза, Баал, по мотивима истоимене драме Бертолда Брехта, режија Вито Тауфер, Словенско младинско гледалишче, Љубљана, Словенија;

 

  • Славој Жижек, Антигона, режија Ангела Рихтер, Хрватско народно казалиште Загреб, Хрватска;

 

  • Алфред де Мисе, Лоренцачо, режија Борис Лијешевић, Југословенско драмско позориште, Београд, Србија;

 

  • Разговори о љубави, ауторски пројекта, режија Јернеј Лоренци, Краљевско позориште „Зетски дом“ Цетиње, Црна Гора, и Драма Словенског народног гледалишча, Љубљана, Словенија;

 

  • Албер Ками, Калигула, режија Диана Добрева, Национални театар „Иван Вазов“, Софија, Бугарска.

 

Осим што све понуђене представе репрезентују изузетне уметничке домете, посебно ваља нагласити да је неколио продукција из овог избора добар пример прожимања различитости које припадају балканским раскршћима и, посебно, отварају могућност за преиспитивање односа позоришта са ових простора према драмској класици и преиспитивању значења појма „слобода“.

 

Ова прожимања пре свега видимо у битољским Бакхама, које је на сцену поставио редитељ, београдски студент, затим у брионско-београдској сценској верзији славне Олбијеве драме у инсценацији некадашње беогрaдске студенткиње сада настањене у Хрватској, представи Тко се боји Вирџиније Вулф у којој игра мешовита српско-хрватска глумачка екипа, у Лабудовом језеру – новом виђењу које је редитељ Кокан Младеновић поставио на сцени румунског позоришта с мађарским глумачким ансамблом, у Разговорима о љубави, црногорско-словеначкој копродукцији коју је са мешовитом екипом глумаца на сцену поставио словеначки редитељ Јернеј Лоренци, али и у Антигони коју је по тексту словеначког филозофа Славоја Жижека поставио најрепрезентативнији хрватски театар.

 

Наглашавамо да наведени елеменат нипошто није производ калкулације засноване на примени било каквих „кључева“, него управо на чињеници која чини саму суштину мисије нишког фестивала, дакле на потреби афирмације високих уметничких вредности које су резултат прожимања и преплитања различитих утицаја и фактора (сензибилитета, редитељских и глумачких поетика, погледа на театар…), а који чине специфичан балкански melting pot.

 

Питање не/постојања „слободе“, као заједнички садржиоц свих представа, биће и тема Трибине фестивала „Театар на раскршћу“.

 

 

Трибина Тетар као простор афирмације слободе, трајаће два дана, а водитељи ће бити редитељ Небојша Брадић и Александар Милосављевић, позоришни критичар.

 

Неке од предложених тема су засноване на потреби коју на свој начин намећу и локални и глобални процеси а који резултирају све интензивнијим угрожавањем разних манифестација слободе. Ово нас упућује да у контексту позоришне уметности преиспитамо однос сценских уметности према феномеу слободе – од оне за коју се бори појединац, преко слободе за коју се залажу разне друштвене групе, до борбе националних и других мањина за бољу друштвену видљивост, па и борбе саме тетарске уметности за слободу у контексту времена конзумеризма и свеопште комерцијализације:

Театар као простор за преиспитивање друштвених и политичких слобода;

Театар као простор афирмације мањинских друштвених група;

Театар и револуција, револуција у театру;

Да ли је слобода могућа у театру;

Да ли театар заслужује слободу

 

* * *

Овај селекторски извештај не би био потпун када не бисмо навели и наслове представа које су чиниле наш најужи избор:

Дино Пешут, Стела, поплава, режија Селма Спахић, Градско драмско казалиште Гавела, Загреб, Хрватска;

Вилијам Шекспир, Хамлет, режија Ана Вукотић, Црногорско народно позориште подгорица, Црна Гора;

Абдулах Сидран, Сјећаш ли се Доли Бел, режија Кокан Младеновић, Камерни театар 55, Сарајево, Босна и Херцеговина;

Ф. М. Достојевски, Злочин и казна (драматизација Мирослав Беловић), режија Душан Петровић, Народно позориште Републике Српске, Бања Лука, Република Српска;

Бертолт Брехт, Кавкаски круг кредом, режија Паоло Мађели, Народно позориште Сарајево, Босна и Херцеговина;

Федерико Гарсија Лорка, Крваве свадбе, режија Игор Вук Торбица, Град театар Будва, Црна Гора, и Српско народно позориште, Нови Сад, Србија.

Георг Бихнер, Дантонова смрт, режија Дино Мустафић, Албански национални театар из Скопља, Северна Македонија.

Борисав Станковић/Маја Тодоровић, Нечиста крв, режија Милан Нешковић, Народно позориште Београд.

 

* * *

Поред осам такмичарских представа, чије су премијере одигране у календарској години која претходи Фестивалу, биће организован читав низ пратећих програма: разговори о представама, трибине, промоције књига, представљање уметника и изложбе.

 

Фестивалски жири (Бранислав Мићуновић, редитељ /Црна Гора/, Миа Беговић, глумица /Хрватска/, Катарина Коцевска, глумица /Северна Македонија/, Богдан Костеа, глумац /Румунија/, Владо Керошевић, глумац /Босна и Херцеговина/) ће доделити награде за најбољу представу, режију, четири глумачке награде, за костимографско и сценографско остварење, за оригиналну сценску музику, за сценски покрет, као и специјалну награду Фестивала. Осим ових, биће додељене и награда округлог стола критике, награда новинарског жирија и награда жирија публике.

 

 

 

Управник Народног позоришта Ниш и директор Фестивала

Спасоје Ж. Миловановић

Scroll