Потресна прича о животу малих људи на маргини друштва, о закону улице и посебном моралном кодексу који на њој влада. Прича о суровом уласку у свет одраслих једне девојчице, која поред људског зла, подлости и немилосрдности, међу људима на социјалном дну први пут препознаје и открива и најплеменитија осећања – љубав, оданост, пријатељство, пожртвовање. Прича о суочавању са животом и свим његовим лицима, које, и онда када је најсуровије, у једном младом бићу не може уништити клицу наде да ће сутра ипак бити боље.

Испицијент: ВЛАДА ЂОРЂЕВИЋ Тон мајстор: СРЕТЕН ЦВЕТКОВИЋ Суфлер: ОЗРЕН МИТИЋ Мајстор светла: ДЕЈАН МИТИЋ

Представа је урађена по мотивима филма „12 ГНЕВНИХ ЉУДИ“, и по тексту ауторке Јелене Мијовић, а у режији Ивана Вуковића. Покушавајући да донесу једногласну одлуку о кривици оптуженог, 12 поротница открива публици своје дилеме, стереотипе са којима се боре, најитимније тајне , личне трагедије и судбине… Лектор: Наташа Илић Инспицијент: Зарков Христо Суфлер: Ивана Зарков Тонац: Сретен Цветковић Мајстор светла: Драгослав Добросавлјевић Фото: Magic photo [nggallery id=37]

...

Комад "Шофери" је посебан због своје истовремене припадности различитим традицијама. Са једне стране, он је утемељен у оној нашој комедиографској струји у којој ординирају агенти, пандури И жбири. Ови драмски ликови на свет гледају из истих ципела као Алекса Жуњић, Лука Лабан И Жика Ајкула. Са друге стране "Шофери" долазе из средњоевропске традиције позоришта апсурда оличене у делима Славомира Мрожека, Вацлава Хавела И Иштвана Оркења, али И једног специфичног, популарног облика сатире познатог као "пештански виц". Радња драме смештена је у 1974. годину, а ова представа ту, сада већ далеку И заборављену прошлост, мења дистопијским светом веома блиске будућности. [nggallery id=38] О писцу: Ласло Вегел, прозни И драмски писац, есејиста И критичар, рођен је у Србобрану 1941. године. Студирао је мађарски језик И књижевност на Новосадском, као И филозофију на Београдском универзитету. Пише на матерњем, мађарском језику. Његов први роман “Мемоари једног макроа” на српски је превео Александар Тишма, окарактерисавши га као "први градски роман из Војводине". Од тада, Вегелово дело припада И мађарској И српској књижевности. Представа по мотивима његовог најновијег романа "Неопланта или обећана земља" проглашена је за најбољу на претходном Стеријином позорју. По његовим текстовима настале су представе у режији Љубише Ристића, Душана Јовановића, Љубише Георгијевског И Андраша Урбана. За свој књижевни рад награђиван је са обе стране границе. О редитељу: Милан Нешковић, рођен у Ваљеву 1985. године. Син, брат И ујак. Завршио позоришну режију на Факултету драмских уметности у класи професора Николе Јевтића И професорке Алисе Стојановић. Ово му је тринаеста позоришна представа, дванаеста по делима писаца изСрбије. О драматургу: Марко Милосављевић је драматург из Београда. Коаутор је текста представе "Нататоријум" која се изводи у Народном позоришту у Суботици. Стални је сарадник Редакције програма за децу И младе Радио Београда. Лектор: Наташа Илић Инспицијент: Влада Ђорђевић Суфлер: Озрен Митић Тонац: Бане Илић Мајстор светла: Дејан Цветковић Фото: Петар Станковић

Редитељ Душан Јовановић и глумци Народног позоришта у Нишу успели су да направе представу која се неће гледати само данас; представу о којој ће се причати као о министарки Жанке Стокић или Љубинке Бобић. И у томе су успели сасвим. У  Нушићевој комедији редитељ је моћно разиграо ново и невиђено. Представа не пати од досадног савршенства, али је моћна, узбудљива, динамична, набијена трагикомичном енергијом. "Госпођа министарка" у сценском тумачењу Душана Јовановића осавремењен је и врло апсурдан приказ лудила жеђи за влашћу, сочно смешна критика менталитета, али и спретно реализован низ бурлескних ситуација. Представа је освежена низом нових мотива, у односу на Нушићев текст, који обогаћују значењски ниво представе, као и њене комичке вредности. Представа за причу, коментаре, за дуг и леп позоришни живот која ће остати упамћена као представа која је озбиљно, драматично чак, схватила Живкину муку, а да, при том, Живкин успон и пад није лишила комичности вишег реда, комичности која израста из опсежне немоћи да се нешто стварно и трајно промени. [nggallery id=23 images=10]

Роман је дубоко узбудљив низ прича, очевица народне и државне трагедије, писца који је трагедију са својим народом и својом државом, и жртвама у крви, до краја поделио. У години када се чинило да Србија нестаје са историјске и географске мапе, Браниславу Нушићу погинуо је син Страхиња-Бан, као војник војске Краљевине Србије. Писац овај роман посвећује прерано настрадалом детету. Исписујући колективну и личну трагедију, Нушић роман започиње у јесен 1915.  и завршава догађајима у зиму исте године, непосредно пре него су народ и држава, изнурени ратовањем и страдањима, кренули у повлачење преко албанских и црногорских планинских врлети. Пишући "Поговор" роману, у марту 1920, писац каже: "Мада је ова књига доста опсежна, ја нисам ни помишљао њоме обухватити целокупну трагедију деветсопетнаесте године. Бележио сам, опажао и саосећао сам у појавама које су се збивале око мене или допрле до мене, јер, учесник и сам у великој невољи, нисам ни могао даље догледати. Моја књига завршава у Пећи, јер се ту завршава и трагедија народа. Одатле даље настају трагедије појединаца, од којих свака за се заслужује по једну оволику књигу." Праизведба комада Деветстопетнаеста, трагедија једног народа, изведена је 28.јуна 2013. године у Крушевцу, на затварању манифестације „Видовдан 2013“, а у оквиру централне прославе државног обележавања Видовдана. Представа је одиграна на отвореној сцени амфитеатра спомен-комплекса „Слободиште“ пред више од 4.000 гледалаца и уз присуство највиших представника Владе Републике Србије, Српске православне цркве и градова Крушевца и Ниша. Драматизација: Спасоје Ж. Миловановић Сценски покрет: Игор Дамњановић Фотографија и дизајн светла: Војкан Гостиљац Лектор: Наташа Илић Организатор: Јована Стојковић

Представа „Брачни превртљивци“, урађена по мотивима филма „Клуб првих жена“ и сценарију Цилета Неимаревића, гостује на нашој сцени у суботу 31. јануара. У представи играју Олга Одановић, Соња Кнежевић и Милош Ђорђевић, а реч је урнебесној комедији која је премијерно изведена у октобру прошле године на сцени Установе културе „Вука Караџић“ у Београду. Цене улазница за ову гостујућу представу су 500 и 400 динара у партеру и 300 динара на балкону.