Народно позориште Ниш

Навигација

Најновије вести

26
јануар

Отворена врата

Posted on јан 26 by

Народно позориште у Нишу прва „Отворена врата“ у 2016.-ој години организује у четвртак, 28.01. у већ... сазнај више

Репертоар

28
Јануар

Борилачки клуб

Текст: По мотивима Чака Палахњука
Режија: Марко Ђурић
Време: 20:00
“Рекламе су нас натерале да купујемо аутомобиле и одећу, да радимо послове које мрзимо, само да би се дочепали ствари које нам нису потребне. Немамо никакву сврху, нити место у историји. Немамо Светски рат, немамо Велику депресију. Наш рат је духовни рат, наша Велика депресија су наши животи. Телевизија нас је одгајила да верујемо како ћемо једног дана сви ми бити милионери, филмски богови и рок звезде, али нећемо.“ Време је за побуну! Џон Доу – Марко Марковић Тајлер Дурден, Водитељ телешопа – Милош Цветковић Марла Сингер – Борјанка Љумовић Боб – Драгана Јовановић Црни, Учесник у сеанси, Портир, Рејмонд – Александар Ђинђић Лепи, Учесник у сеанси – Данило Петровић Шеф, Доктор, Вођа сеансе, Инспектор – Марјан Тодоровић Редитељ: Марко Ђурић Драматург: Емил Дестани Сценограф: Марија Стојковић Костимограф: Ивана Станковић Лектор: Наташа Илић Гитара и избор музике: Марко Ранђеловић Сценске борбе: Дарко Стојилковић Фотографија: Душан Ивановић, Милош Стојановић Дизајн: Марина Антић

О редитељу

Марко Ђурић (1985), од 2004 до 2007. године студирао је српску књижевност и језик на Филозофском факултету у Нишу. Факултет драмских уметности у Београду студира од 2007 до 2012. Дипломирао је позоришну режију 2011. у класи Егона Савина и Душана Петровића са „Сиротим малим хрчкима“ Гордана Михића у Народном позоришту у Кикинди. Асистирао је редитељу Александру Поповском на представи „Кандид или Оптимизам“ Југословенског драмског позоришта и режирао радио-драму „Таксиста“ Емила Дестанија, која је емитована на Радио Београду 2 у оквиру програма „Паукова мрежа“. У Установи културе “Вук Караџић“ у Београду режирао је „Звездану прашину“ Душана Ковачевића, у Академском позоришту Ниш  „Арт“ Јасмине Резе и „Женски оркестар“ Жана Ануја. У априлу 2012. адаптира и режира „Сан летње ноћи“ Вилијема Шекспира са члановима Савеза глувих и наглувих лица у Нишу, са којим наступа на Фестивалу драмских минијатура и пантомиме у Пироту. Јуна 2013. режирао је „Сутра ће бити боље?“ Евалда Флисара у Народном позоришту „Тоша Јовановић“ у Зрењанину. Представа “Борилачки клуб” је његова прва режија у Народном позоришту у Нишу. [nggallery id=35]
03
Фебруар

Деветстопетнаеста, трагедија једног народа

Текст: Бранислав Нушић
Режија: Милан Нешковић
Време: 20:00
Роман је дубоко узбудљив низ прича, очевица народне и државне трагедије, писца који је трагедију са својим народом и својом државом, и жртвама у крви, до краја поделио. У години када се чинило да Србија нестаје са историјске и географске мапе, Браниславу Нушићу погинуо је син Страхиња-Бан, као војник војске Краљевине Србије. Писац овај роман посвећује прерано настрадалом детету. Исписујући колективну и личну трагедију, Нушић роман започиње у јесен 1915.  и завршава догађајима у зиму исте године, непосредно пре него су народ и држава, изнурени ратовањем и страдањима, кренули у повлачење преко албанских и црногорских планинских врлети. Пишући "Поговор" роману, у марту 1920, писац каже: "Мада је ова књига доста опсежна, ја нисам ни помишљао њоме обухватити целокупну трагедију деветсопетнаесте године. Бележио сам, опажао и саосећао сам у појавама које су се збивале око мене или допрле до мене, јер, учесник и сам у великој невољи, нисам ни могао даље догледати. Моја књига завршава у Пећи, јер се ту завршава и трагедија народа. Одатле даље настају трагедије појединаца, од којих свака за се заслужује по једну оволику књигу." Праизведба комада Деветстопетнаеста, трагедија једног народа, изведена је 28.јуна 2013. године у Крушевцу, на затварању манифестације „Видовдан 2013“, а у оквиру централне прославе државног обележавања Видовдана. Представа је одиграна на отвореној сцени амфитеатра спомен-комплекса „Слободиште“ пред више од 4.000 гледалаца и уз присуство највиших представника Владе Републике Србије, Српске православне цркве и градова Крушевца и Ниша. Драматизација: Спасоје Ж. Миловановић Сценски покрет: Игор Дамњановић Фотографија и дизајн светла: Војкан Гостиљац Лектор: Наташа Илић Организатор: Јована Стојковић
04
Фебруар

Где је нестао Хармс

Текст: Мила Машовић Николић
Режија: Ангелчо Илиевски
Време: 20:00
Ова представа је дубоки крик за слободом, како друштвеном тако и личном. Она говори о расту и паду једног слободног човека, који се на свој посебан начин бори за слободу у диктатури, у једном трулом, подмуклом и лицемерном друштву. Јасно је да је слободни човек највећи и најгори непријатељ власти, пособно оне која режимски влада. А у свим тим великим диктатурама нема простора за апсурд и бесмисленост. Ми данас живимо Хармса. Уколико само променимо угао посматрања, јасно ћемо видети да је све око нас страшно бесмислено и схватићемо да је то наша реалност. Радити Хармса је задовољство и изазов. Његов лични живот и његово стваралаштво су један велики свет, посебан, зачудан, нама иако далек истовремено близак. Тај његов свет је и наш свет, та његова борба је и наша борба, сви смо ми Хармс на неки начин. На живот у једном тако прљавом свету у коме су све норме поремећене, у коме је све померено, у коме све губи свој смисао, у коме се све маскира и скрива, у коме слобода нестаје а сви то полако прихватају, позориште не сме да остане равнодушно. Оно мора да поставља велика питања, да се бори, да прати све друштвене аномалије и да их коментарише, али истовремено мора и да дâ наду да можда може некако другачије, што је и његов суштински циљ. Наш свет у овој представи сачињен је управо тим мешањем реалности и бесмислености, живота и магије. Тај наш свет нема границе, преко њега снажно коментаришемо, постављамо велика питања на сопствени начин, за који мислимо да је интересантан а притом директан. Наша представа не нуди одговоре, само поставља питања, задире у све сегменте живота, отвара посебне приче, говори о свему шта нас окружује. Бег у комично је само скривање једне дубоке трагедије. Хармс отвара огроман простор да свако нађе свој начин и да проговори о ономе што је његов сопствени бол, о ономе што недостаје, о ономе што је сан и живот истовремено, о неком свом свету, да исприча неке своје дубоке искрене приче. Преко Хармса сам се трудио да проговорим о једном распаднутом и апсурдном друштву у коме живимо, о малограђанском менталитету, ускраћивању слободе, политичкој и државној репресији, омаловажавању. Ова представа је мој дубоки и лични крик, наш заједнички крик… О редитељу Ангелчо Илиевски је млади македонски редитељ који је дипломирао позоришну режију на Факултету драмских уметности у Скопљу, Р. Македонија, у класи ред. проф. Слободана Унковског и ванр. проф. Златка Славенског. Матично позориште у коме ради као редитељ је Народни театар у Битољу. Досадашње режије: “Сејач на деца” (по сопственом тексту), “Лекција” Ежена Јонеска, “Заводникот” (сопствени текст), “Кораци” Семјуела Бекета, “Соната духова” Аугуста Стриндберга, “Цензор” Антониjа Нилсона, “Породичне приче” Биљане Србљановић, (све представе изведене у Македонији) и “Маму му ко је први почео” Дејана Дуковског у Осијеку у Хрватској. Био је асистент редитеља у представи “Изгубљени Германци” Дејана Дуковског у режији Слободана Унковског и “Мајстор и Маргарита” Михаила Булгакова у режији Ивана Поповског. Аутор је три драмска текста: “Сејач на деца”, “Заводникот” и “Где је твоје место Џои” (драма за децу), као и две књиге поезије “По патот кон сонцето” и “Спомени”. Учествовао је на многим радионицама у домовини и иностранству. Негова представа “Сејач на деца” освојила је гран при за најбољу представу на два фестивала, а Илиевски је добитник награде за најбољу режију. На неколико фестивала у Македонији и иностранству глумци из његових представа освојили су награде и признања. О писцу Мила Машовић је рођена 1983. године у Нишу. Пише драмске текстове за децу и одрасле. Дипломирала је 2010. године на Факултету драмских уметности у Београду, на Катедри за драматургију, као и на Филолошком факултету у Београду, на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности, 2007. године. На Институту за позориште, телевизију, медије и филм у Београду бави се научним радом из теорије драмских уметности, медија и културе као докторант-стипендиста Министарства образовања и науке Републике Србије. Добитница је бројних књижевних награда: „Бранкове“, „Селенићеве“ и „Кулунџићеве“, награде за оригинални текст за децу на фестивалу „Звездариште“ у Београду, као и награде дечијег жирија у Котору 2008. године. Писала је многобројне драматизације за радио и позориште. Ауторка је више оригиналних радио-драма, од којих су најзначајније: „Бржи од метка – први српски маратонац“, Радио Београд: 2009; „Једно – женска драма“, Радио Београд: 2010. Праизведбе драмских текстова за децу: „Бесна глиста“, Позориштанце „Пуж“, Београд, 2008; „Гуливер на путовању“, Позориште лутака „Пинокио“, Земун, 2009; „Камени цвет“, Мало позориште „Душко Радовић”, Београд, 2015. Праизведбе драмских текстова за вечерњу сцену: „Хормони“, Градско позориште „КИЦ – Будо Томовић“, Подгорица, 2014. Живи и ради у Београду. О драмском тексту Овај текст, у оригиналу насловљен „Грађанин Хармс“ представља једну врсту документарне фикције о руском авангардном књижевнику Данилу Хармсу. За разлику од чувеног филма из 80-их, ова представа је комбинација фикције и факата. Текст сам написала на основу различите грађе, историјског материјала, Хармсовог дневника, бележнице, полицијских досијеа, сведочанстава оних који су га познавали, али и на основу његове књижевности – кратких прича, драма и песама. Оно што је за мене било занимљиво је да кроз ову драму искажем на који начин и до које мере се развија тоталитаризам у једној бирократски устројеној земљи као што је била совјетска Русија. Апсурд Хармсовог животног страдања требало би да за све нас буде опомена. Посебно ме је погодило то што је Хармс постао „случај за полицију“ због књижевности коју је писао за децу. Прича о Хармсу је прича о неправди и прогону који се дешава уметницима, у том смислу она је универзална и вреди да буде испричана. Мила Машовић Николић, драмска списатељица [nggallery id=39] Текст: Мила Машовић Николић Редитељ: Ангелчо Илиевски Сценограф: Вељко Стојановић Костимограф: Ивана Младеновић Музика: Дарија Андовска Лектор: Наташа Илић Фотографија: Владимир Вања Стојановић Дизајн светла: Драгослав Добросављевић Корепетитор: Ивана Мировић Сонгови снимљени у студију Факултета уметности При снимању сонгова помогли студенти соло певања Факултета уметности.
09
Фебруар

Фаренхајт 451

Текст: Весна Перић и Бојана Лазић
Режија: Бојана Лазић
Време: 20:00
У савршеном свету – свету без књига – људи живе своје савршене животе, без питања, сумњи, дилема. Главни јунак и не слути да ће само једним тајним читањем бити заражен страшном болешћу – болешћу питања и да ће то бити почетак краја савршеног света. Фаренхајт 451 је прича о рађању критичке свести, о стасавању једног отпадника, о човеку који има храбрости да направи избор. Али, то је и прича о самоћи и тишини, о топлоти која долази само споља, од Сунца, и о уласку у непознато, оно тако лепо и истовремено застрашујеће непознато које нас чека иза линије сигурности. Или иза линије ватре. РЕЧ РЕДИТЕЉКЕ Фаренхајт 451 Реја Бредберија је, уз 1984 Џорџа Орвела, Врли нови свет Олдоса Хакслија и Ми Јевгенија Замјатина, један од мојих омиљених романа у жанру дистопија. Представа Фаренхајт 451, рађена по мотивима ове књиге, такође је роман. Роман-представа. Представа-књига. Она је прича о рађању критичке свести, о стасавању једног отпадника, о човеку који има храбрости да направи избор. Али, Фаренхајт 451 је и прича о самоћи и тишини, о топлоти која долази само споља, од Сунца, и о уласку у непознато, оно тако лепо и истовремено застрашујеће непознато које нас чека иза линије сигурности. Или иза линије ватре. Захваљујем се на подршци и помоћи: Јелени Драгишић, Браниславу Станковићу, Весни Перић, Милени Богавац, Слободану Обрадовићу, Драгани Јовановић, Душану Гостовићу, Зорани Петров, Дејану Гоцићу, Добрили Марјановић, Владимиру Пекићу, Владимиру Пејковићу, Драгану Николићу, Љубиши Живковићу, Стефану Поповићу, Весни Јосиповић, Дамјану Кецојевићу, Вељку Спасићу, Даниели Тодоровић, мами и пудлици Лу. 451°F = 232.7778°C Температура на којој се папир пали и сагорева. ДРАМАТУРШКА БЕЛЕШКА Торент је омогућио download целокупног Шекспира, Томаса Мана, Гогоља, Виктора Игоа, Свифта, Сервантеса, Платона, Сенеку, Маркса, Шопенхауера, Гетеа, Пушкина... Kindle апликација за прелиставање књига у електронском формату такође је укинула одлазак у библиотеку или књижару. Титрај екрана заменио је мирис папира и утиснутог олова... Књига је добила нови облик. Још увек постоје и они који тврдоглаво одбијају да своју целокупну библиотеку зипују на хард диск. Али... и једних и других је занемарљиво мало у односу на читаче агресивних медијских порука, попут оних у Карпентеровом остварењу Они живе – Купуј... Покори се... Ми већ живимо Бредберијеву дистопију у којој су писци и читаоци књига непријатељи цивилизације која је метастазирала у бесконачну петљу адвертајзинга, конзумеризма и инстант ужитака... У којој не постоји интима, нема потребе за креацијом и мишљењем. Ултимативна порнографија за плебс била би двадесетчетворочасовно читање књига пред камерама у кући Великог брата који се данас емитује на две телевизије истовремено, а већ сутра ће се кезити и са свих уличних live билборда. Читање књига лагано постаје друштвена стигма... Знак ненормалности, психотични поремећај, неадекватност... Бредберијева сторија је паклено заводљива као прозно штиво, али је и кошмар за драматурга који покушава да начини character-driven story са снажном мотивацијом два главна лика, МНТГ и КЛРС (Монтага и Кларис) у љубавном односу у настајању, који проблематизују сопствено битисање, питање граница, слободе. Тродимензионални ликови на тродимензионалној сцени у бездимензионалној цивилизацији налик су лудацима који су заправо аутентични људи попут оних у Атлантиди Борислава Пекића. А остали, конзументи опојне соме, само су испразне лутке. Ако се гледалац пита ко је тај фејк Бог који се сајлама спушта на сцену, сигурно у њему неће пронаћи ни хришћанског Бога, ни Јахве, ни Буду, ни Мухамеда... већ „чаробњака из Оза“, газду једног синтетичког Раја, корпоративног дилера једног јединог емотивног стања, стања обамрлости и отупелости. Књига је обликовала цивилизацију баш као што су палац и усправан ход издвојили човека у односу на друге примате. Књига је прибежиште, светилиште, санаторијум, хипербарична комора, ронилачко одело, скафандер, падобран, алпинистичка дереза... Књига је главни јунак ове представе, баш као што је и вишњик (а не Љубов Андрејевна) јунак истоимене Чеховљеве драме. Књига је љубавник који никада не одлази, и који не прави љубоморне сцене када се на ноћном сточићу налазе још по која новела, есеј, дневник, драма... љубавник који трпи коментаре на маргинама... мрље од кафе... испресавијане „уши“... Све... све сем ватре. Рај сам одувек замишљао као својеврсну библиотеку. Хорхе Луис Борхес сценски покрет: Дамјан Кецојевић лектор: Наташа Илић фотографије: Андреј Јовановић [gallery id="1901"]
10
Фебруар

12 гневних жена

Текст: Јелена Мијовић
Режија: Иван Вуковић
Време: 20:00
Представа је урађена по мотивима филма „12 ГНЕВНИХ ЉУДИ“, и по тексту ауторке Јелене Мијовић, а у режији Ивана Вуковића. Покушавајући да донесу једногласну одлуку о кривици оптуженог, 12 поротница открива публици своје дилеме, стереотипе са којима се боре, најитимније тајне , личне трагедије и судбине… Лектор: Наташа Илић Инспицијент: Зарков Христо Суфлер: Ивана Зарков Тонац: Сретен Цветковић Мајстор светла: Драгослав Добросавлјевић Фото: Magic photo [nggallery id=37]
12
Фебруар

Жорж Данден

Текст: Жан Батист Поклен Молијер
Режија: Драгослав Савић
Време: 20:00
У комедији Жорж Данден Молијер се бави темом модерних скоројевића, чинећи овај комад бриљантном критиком помодарства, лицемерја и болесне тежње ка „високим круговима“. Наиме, Жорж Данден, сеоски богаташ, покушавајући да се приближи аристократији и стекне племићку титулу, жени се племкињом која га презире и вара. Међутим, његова сујета, глупост и похлепа неминовно га воде у блато, а он, понижен и поражен, схвата да се новцем не може купити оно највредније – љубав. Молијер, истанчани познавалац свих нијанси људске природе и човекових мана, кроз окрепљујући смех који носе његове комедије потврђује своју актуелност и данас, у времену у коме човек у сталној трци за новцем заборавља на праве људске вредности и оно што суштински живот чини лепим, терајући гледаоца да се запита над собом и светом око себе.

Реч редитеља

Комедија „Жорж Данден“ је озбиљан стваралачки изазов како за глумачки ансамбл тако и за позориште у целини, јер је неопходан високи професионализам код сусрета са законитостима молијеровске комедије. Молијер, јединствени филозоф из плејаде највећих у позоришној историји човечанства, био је у блиском контакту с народом. Ипак, кроз окрепљујући смех који носе његове комедије, он тера гледаоца да се замисли и запита над собом и светом око себе. У комедији „Жорж Данден“ Молијер се бави темом модерних скоројевића, чинећи овај комад бриљантном критиком помодарства и лицемерја. Наиме, Жорж Данден, сеоски богаташ, покушавајући да се приближи аристократији и стекне племићку титулу, жени се племкињом која га презире и вара. У свету коме не припада, окружен лицемерјем, лажима, уценама и увредама, он доживљава комплетан пораз кроз понижење, морално срозавање и губитак части, схватајући да се новцем не може купити све – ни титула, ни породица, а понајмање света брачна заједница и љубав у њој. Ко је коме господар, онда? Човек новцу или... Проклето смешна људска природа. Да ли је довољно да се само замислимо? У спомен на свог учитеља Аспаруха Паунова, Драгослав Савић

Драгослав Савић – Сафа

Глумац Народног позоришта у Нишу. 30 година професионално ради у позоришту. Аутор је и редитељ више тв емисија које су са успехом приказиване на нишким тeлевизијама. Режирао је више позоришних представа. Добитник је трију награда на Сусретима професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“. Одиграо је преко сто улога у позориштима у Србији. [gallery id="1960"] Фото: Владимир Вања Стојановић
17
Фебруар

Деветстопетнаеста, трагедија једног народа – гостовање

Текст: Бранислав Нушић
Режија: Милан Нешковић
Време: 20:00
Гостовање у Крушевцу
Роман је дубоко узбудљив низ прича, очевица народне и државне трагедије, писца који је трагедију са својим народом и својом државом, и жртвама у крви, до краја поделио. У години када се чинило да Србија нестаје са историјске и географске мапе, Браниславу Нушићу погинуо је син Страхиња-Бан, као војник војске Краљевине Србије. Писац овај роман посвећује прерано настрадалом детету. Исписујући колективну и личну трагедију, Нушић роман започиње у јесен 1915.  и завршава догађајима у зиму исте године, непосредно пре него су народ и држава, изнурени ратовањем и страдањима, кренули у повлачење преко албанских и црногорских планинских врлети. Пишући "Поговор" роману, у марту 1920, писац каже: "Мада је ова књига доста опсежна, ја нисам ни помишљао њоме обухватити целокупну трагедију деветсопетнаесте године. Бележио сам, опажао и саосећао сам у појавама које су се збивале око мене или допрле до мене, јер, учесник и сам у великој невољи, нисам ни могао даље догледати. Моја књига завршава у Пећи, јер се ту завршава и трагедија народа. Одатле даље настају трагедије појединаца, од којих свака за се заслужује по једну оволику књигу." Праизведба комада Деветстопетнаеста, трагедија једног народа, изведена је 28.јуна 2013. године у Крушевцу, на затварању манифестације „Видовдан 2013“, а у оквиру централне прославе државног обележавања Видовдана. Представа је одиграна на отвореној сцени амфитеатра спомен-комплекса „Слободиште“ пред више од 4.000 гледалаца и уз присуство највиших представника Владе Републике Србије, Српске православне цркве и градова Крушевца и Ниша. Драматизација: Спасоје Ж. Миловановић Сценски покрет: Игор Дамњановић Фотографија и дизајн светла: Војкан Гостиљац Лектор: Наташа Илић Организатор: Јована Стојковић
18
Фебруар

Едмунд Кин

Текст: Мирхад – Хади Курић
Режија: Ирфан Менсур
Време: 20:00
Из пера Хадија Курића, у режији Ирфана Менсура, настала је представа у којој је главни јунак велики глумац и заводник, Едмунд Кин. О овој занимљивој историјској личности писао је и Дима Отац, као и Пол Сартр. Но, Хади Курић се у својој драми првенствено фокусирао на мотив побуне, а не на љубавни заплет. Јер нема ни праве љубавне приче ни доброг драмског заплета без нечије побуне. Узбудљива, инспиративна и дивна прича о глумцима, у којој се Кин, романтик, ексцентрик, наркоман, алкохоличар, јунак, бори за све оне идеале и вредности које се и данас заборављају и запостављају. ПР­ВО из­во­ђе­ње дра­ме „Ед­мунд Кин” по­сти­гло је сја­јан успех на пре­ми­је­ри у На­род­ном по­зо­ри­шту у Ни­шу. Улога слав­ног ен­гле­ског глум­ца ко­ме се „ве­ру­је да је краљ, кад кра­ља игра, и ри­бар, кад рибара игра”, али ко­ји оста­је изван дру­штве­них нор­ми, по­ве­ре­на је Де­ја­ну Цицмиловићу. У овом до­ми­шља­том при­ка­зу ве­чи­те не­стал­не глум­че­ве суд­би­не за­и­гра­ли су и Алек­сан­дар Ма­рин­ко­вић, Са­ња Кр­сто­вић, Милена Јакшић, Сне­жа­на Пе­тро­вић и Алек­сан­дар Миха­и­ло­вић. [nggallery id=17 images=10]
20
Фебруар

Велики маневри у тијесним улицама

Текст: Иво Брешан
Режија: Иван Вуковић
Време: 20:00
У комедији чија се радња збива у Шибенику 1920, Иво Брешан је као полазиште искористио идеју Шекспирових комада Укроћена горопад и Живот је сан. Заплет почиње када студент Лујо одлучи да направи психолошки експеримент и провери да ли је могуће убедити човека да је оно што није, односно да је његов живот само сан. У реализацију плана укључује се и крчмар Тафра, који би да се освети трговцу Пребанди што своју млађу кћер Цвиту није хтео да уда за Тафриног сина Дунка. Како би успели у својој намери они у игру замене идентитета увлаче пријатеље, али и странца и пијанца Багару, кога представљају као младог контеа. Тако се око Пребанде и његове породице заврти невероватна  прича, пуна духовитих заплета и перипетија. Паралелно са овом одвија се друга линија комада – прича о Катици, Пребандиној старијој кћери, којој никако да нађу мужа због њене преке нарави. Ипак, Брешан се кроз цео комад бави и једним филозофским питањем – односом сна и јаве, које пак отвара питање људске природе и суштине идентитета. [nggallery id=31]
22
Фебруар

Госпођа министарка

Текст: Бранислав Ђ.Нушић
Режија: Душан Јовановић
Време: 20:00
Редитељ Душан Јовановић и глумци Народног позоришта у Нишу успели су да направе представу која се неће гледати само данас; представу о којој ће се причати као о министарки Жанке Стокић или Љубинке Бобић. И у томе су успели сасвим. У  Нушићевој комедији редитељ је моћно разиграо ново и невиђено. Представа не пати од досадног савршенства, али је моћна, узбудљива, динамична, набијена трагикомичном енергијом. "Госпођа министарка" у сценском тумачењу Душана Јовановића осавремењен је и врло апсурдан приказ лудила жеђи за влашћу, сочно смешна критика менталитета, али и спретно реализован низ бурлескних ситуација. Представа је освежена низом нових мотива, у односу на Нушићев текст, који обогаћују значењски ниво представе, као и њене комичке вредности. Представа за причу, коментаре, за дуг и леп позоришни живот која ће остати упамћена као представа која је озбиљно, драматично чак, схватила Живкину муку, а да, при том, Живкин успон и пад није лишила комичности вишег реда, комичности која израста из опсежне немоћи да се нешто стварно и трајно промени. [nggallery id=23 images=10]
23
Фебруар

Дуге ноћи и црне заставе

Текст: Дејан Стојиљковић
Режија: Иван Вуковић
Време: 20:00
У земљи у којој се историја преправља и по пар пута за један људски век, тешко је одредити шта је мит, шта је податак, шта пропаганда, a шта је и зашто у сенци. Дејан Стојиљковић се у роману „Дуге ноћи и црне заставе“ поиграва нашим односом према прошлости и меша историју и фантастику тако да прави један нови мит, док представа иде још и корак даље. У освит тренутка који некако одбија да остане у прошлости - Косовске битке, пар година раније, дешава се наша представа. Вере, људи, идеје, демони, кошмари два света - неумољиво се сурвавају једни на друге. Исход знамо сви, разлози нам некако увек измичу. Бајка о нама, то je представа „Дуге ноћи и црне заставе“. Иван Вуковић, редитељ [Best_Wordpress_Gallery id="1" gal_title="Duge nici"]
25
Фебруар

Месец дана на селу

Текст: Иван Тургењев
Режија: Сергеј Морозов
Време: 20:00
Сергеј Морозов – представник редитељске династије познате у Русији и шире, дипломирао је у Санкт Петербургу на Државној академији драмских уметности. Неко време био је најмлађи редитељ и уметнички директор у Русији. Режирао је више од 40 представа у Петербургу, Москви и другим градовима у Русији и иностранству. Лауреат је многих награда са руских и међународних позоришних фестивала. Љубав – и мистерија, и срећа, и трагедија, и болест, и патња, и неизбежна судбина. Обузима човека потпуно. Само они који су искусили ово осећање разумеју да љубав доноси и најстрашније, најболније и најузвишеније тренутке, пуне инспирације. Макар једном свако треба да осети тај трептај душе, јер је без њега људски живот досадан и бесмислен. Чак и несрећна љубав може да осветли наш живот за много година. [nggallery id=21 images=10]
26
Фебруар

Дрита – гостовање

Текст: Даница Николић Николић
Режија: Ксенија Крнајски
Време: 20:00
Гостовање у Лазаревцу Копродукција Народног позоришта у Нишу и Пулс театра у Лазаревацу У зиму 1915, након инвазије Централних сила на Србију, почело је повлачење војске и народа преко завејаних албанских планина до обале Јадранског мора, одакле су савезници организовали транспорт до острва у Јонском мору. На овом путу српски народ доживео је један од највећих егзодуса у својој историји. Од глади, хладноће и исцрпљености умрло је око 245 000 људи. Додатни проблем представљали су чести напади одметнутих албанских племена на избегличке колоне. Овај догађај у српској историји познат је као Албанска голгота. У овај историјски оквир смештена је драматична прича о Љубици, жени српског официра, која је са још 6 жена одлучила да се жртвује и оде у албанско село као робиња, не би ли тиме испунила ултиматум племенских вођа и омогућила слободан пролаз српској колони. Драма прати 3 године њеног живота у албанској кући, 3 године ишчекивања и наде да ће муж доћи по њу, али и суштинско буђење женског бића. Ово је љубавна прича у којој се преплићу вечите теме жртвовања, части, избора и слободе онда када правог избора нема и када је сваки избор, заправо, неслобода. Текст: Даница Николић Николић Редитељ: Ксенија Крнајски Драматург и лектор: Наташа Илић Сценограф: Дејан Пантелић Костимограф: Сања Которчевић Композитор: Владимир Петричевић Сценски покрет: Маја Миланови Дизајн светла: Радомир Стаменковић
29
Фебруар

Виолиниста на крову

Текст: Џозеф Стејн
Режија: Десимир Станојевић
Време: 20:00
...