Народно позориште Ниш

Навигација

Најновије вести

25
Март

Хотел Косово

Posted on Мар 25 by

У уторак, 7. априла, на сцени нишког позоришта биће изведена представа Ансамбла Српске драме... сазнај више

Репертоар

01
Април

Госпођа министарка

Текст: Бранислав Ђ.Нушић
Режија: Душан Јовановић
Време: 20:00
Редитељ Душан Јовановић и глумци Народног позоришта у Нишу успели су да направе представу која се неће гледати само данас; представу о којој ће се причати као о министарки Жанке Стокић или Љубинке Бобић. И у томе су успели сасвим. У  Нушићевој комедији редитељ је моћно разиграо ново и невиђено. Представа не пати од досадног савршенства, али је моћна, узбудљива, динамична, набијена трагикомичном енергијом. "Госпођа министарка" у сценском тумачењу Душана Јовановића осавремењен је и врло апсурдан приказ лудила жеђи за влашћу, сочно смешна критика менталитета, али и спретно реализован низ бурлескних ситуација. Представа је освежена низом нових мотива, у односу на Нушићев текст, који обогаћују значењски ниво представе, као и њене комичке вредности. Представа за причу, коментаре, за дуг и леп позоришни живот која ће остати упамћена као представа која је озбиљно, драматично чак, схватила Живкину муку, а да, при том, Живкин успон и пад није лишила комичности вишег реда, комичности која израста из опсежне немоћи да се нешто стварно и трајно промени. [nggallery id=23 images=10]
03
Април

Едмунд Кин

Текст: Мирхад – Хади Курић
Режија: Ирфан Менсур
Време: 20:00
Из пера Хадија Курића, у режији Ирфана Менсура, настала је представа у којој је главни јунак велики глумац и заводник, Едмунд Кин. О овој занимљивој историјској личности писао је и Дима Отац, као и Пол Сартр. Но, Хади Курић се у својој драми првенствено фокусирао на мотив побуне, а не на љубавни заплет. Јер нема ни праве љубавне приче ни доброг драмског заплета без нечије побуне. Узбудљива, инспиративна и дивна прича о глумцима, у којој се Кин, романтик, ексцентрик, наркоман, алкохоличар, јунак, бори за све оне идеале и вредности које се и данас заборављају и запостављају. ПР­ВО из­во­ђе­ње дра­ме „Ед­мунд Кин” по­сти­гло је сја­јан успех на пре­ми­је­ри у На­род­ном по­зо­ри­шту у Ни­шу. Улога слав­ног ен­гле­ског глум­ца ко­ме се „ве­ру­је да је краљ, кад кра­ља игра, и ри­бар, кад рибара игра”, али ко­ји оста­је изван дру­штве­них нор­ми, по­ве­ре­на је Де­ја­ну Цицмиловићу. У овом до­ми­шља­том при­ка­зу ве­чи­те не­стал­не глум­че­ве суд­би­не за­и­гра­ли су и Алек­сан­дар Ма­рин­ко­вић, Са­ња Кр­сто­вић, Милена Јакшић, Сне­жа­на Пе­тро­вић и Алек­сан­дар Миха­и­ло­вић. [nggallery id=17 images=10]
06
Април

Шофери

Текст: Ласло Вегел
Режија: Милан Нешковић
Време: 20:00
Комад "Шофери" је посебан због своје истовремене припадности различитим традицијама. Са једне стране, он је утемељен у оној нашој комедиографској струји у којој ординирају агенти, пандури И жбири. Ови драмски ликови на свет гледају из истих ципела као Алекса Жуњић, Лука Лабан И Жика Ајкула. Са друге стране "Шофери" долазе из средњоевропске традиције позоришта апсурда оличене у делима Славомира Мрожека, Вацлава Хавела И Иштвана Оркења, али И једног специфичног, популарног облика сатире познатог као "пештански виц". Радња драме смештена је у 1974. годину, а ова представа ту, сада већ далеку И заборављену прошлост, мења дистопијским светом веома блиске будућности. [nggallery id=38] О писцу: Ласло Вегел, прозни И драмски писац, есејиста И критичар, рођен је у Србобрану 1941. године. Студирао је мађарски језик И књижевност на Новосадском, као И филозофију на Београдском универзитету. Пише на матерњем, мађарском језику. Његов први роман “Мемоари једног макроа” на српски је превео Александар Тишма, окарактерисавши га као "први градски роман из Војводине". Од тада, Вегелово дело припада И мађарској И српској књижевности. Представа по мотивима његовог најновијег романа "Неопланта или обећана земља" проглашена је за најбољу на претходном Стеријином позорју. По његовим текстовима настале су представе у режији Љубише Ристића, Душана Јовановића, Љубише Георгијевског И Андраша Урбана. За свој књижевни рад награђиван је са обе стране границе. О редитељу: Милан Нешковић, рођен у Ваљеву 1985. године. Син, брат И ујак. Завршио позоришну режију на Факултету драмских уметности у класи професора Николе Јевтића И професорке Алисе Стојановић. Ово му је тринаеста позоришна представа, дванаеста по делима писаца изСрбије. О драматургу: Марко Милосављевић је драматург из Београда. Коаутор је текста представе "Нататоријум" која се изводи у Народном позоришту у Суботици. Стални је сарадник Редакције програма за децу И младе Радио Београда. Лектор: Наташа Илић Инспицијент: Влада Ђорђевић Суфлер: Озрен Митић Тонац: Бане Илић Мајстор светла: Дејан Цветковић Фото: Петар Станковић
07
Април

Хотел Косово

Текст: Ненад Тодоровић
Режија: Ненад Тодоровић
Време: 20:00
Госотвање Ансамбла Српске драме Народног позоришта из Приштине са седиштем у Грачаници
08
Април

Више од игре

Текст: ...
Режија: ...
Време: 20:00
Ансамбл народних игара и песама Србије „Коло“ Гостовање из Београда
09
Април

12 гневних жена

Текст: Јелена Мијовић
Режија: Иван Вуковић
Време: 20:00
Представа је урађена по мотивима филма „12 ГНЕВНИХ ЉУДИ“, и по тексту ауторке Јелене Мијовић, а у режији Ивана Вуковића. Покушавајући да донесу једногласну одлуку о кривици оптуженог, 12 поротница открива публици своје дилеме, стереотипе са којима се боре, најитимније тајне , личне трагедије и судбине… Лектор: Наташа Илић Инспицијент: Зарков Христо Суфлер: Ивана Зарков Тонац: Сретен Цветковић Мајстор светла: Драгослав Добросавлјевић Фото: Magic photo [nggallery id=37]
14
Април

Дрита

Текст: Даница Николић Николић
Режија: Ксенија Крнајски
Време: 20:00
Дан Народног позоришта у Нишу, Премијера Копродукција Народног позоришта у Нишу и Пулс театра у Лазаревацу У зиму 1915, након инвазије Централних сила на Србију, почело је повлачење војске и народа преко завејаних албанских планина до обале Јадранског мора, одакле су савезници организовали транспорт до острва у Јонском мору. На овом путу српски народ доживео је један од највећих егзодуса у својој историји. Од глади, хладноће и исцрпљености умрло је око 245 000 људи. Додатни проблем представљали су чести напади одметнутих албанских племена на избегличке колоне. Овај догађај у српској историји познат је као Албанска голгота. У овај историјски оквир смештена је драматична прича о Љубици, жени српског официра, која је са још 6 жена одлучила да се жртвује и оде у албанско село као робиња, не би ли тиме испунила ултиматум племенских вођа и омогућила слободан пролаз српској колони. Драма прати 3 године њеног живота у албанској кући, 3 године ишчекивања и наде да ће муж доћи по њу, али и суштинско буђење женског бића. Ово је љубавна прича у којој се преплићу вечите теме жртвовања, части, избора и слободе онда када правог избора нема и када је сваки избор, заправо, неслобода. Текст: Даница Николић Николић Редитељ: Ксенија Крнајски Драматург и лектор: Наташа Илић Сценограф: Дејан Пантелић Костимограф: Сања Которчевић Композитор: Владимир Петричевић Сценски покрет: Маја Миланови Дизајн светла: Радомир Стаменковић
17
Април

Дрита – гостовање

Текст: Даница Николић Николић
Режија: Ксенија Крнајски
Време: 20:00
Гостовање у Лазаревцу Копродукција Народног позоришта у Нишу и Пулс театра у Лазаревацу У зиму 1915, након инвазије Централних сила на Србију, почело је повлачење војске и народа преко завејаних албанских планина до обале Јадранског мора, одакле су савезници организовали транспорт до острва у Јонском мору. На овом путу српски народ доживео је један од највећих егзодуса у својој историји. Од глади, хладноће и исцрпљености умрло је око 245 000 људи. Додатни проблем представљали су чести напади одметнутих албанских племена на избегличке колоне. Овај догађај у српској историји познат је као Албанска голгота. У овај историјски оквир смештена је драматична прича о Љубици, жени српског официра, која је са још 6 жена одлучила да се жртвује и оде у албанско село као робиња, не би ли тиме испунила ултиматум племенских вођа и омогућила слободан пролаз српској колони. Драма прати 3 године њеног живота у албанској кући, 3 године ишчекивања и наде да ће муж доћи по њу, али и суштинско буђење женског бића. Ово је љубавна прича у којој се преплићу вечите теме жртвовања, части, избора и слободе онда када правог избора нема и када је сваки избор, заправо, неслобода. Текст: Даница Николић Николић Редитељ: Ксенија Крнајски Драматург и лектор: Наташа Илић Сценограф: Дејан Пантелић Костимограф: Сања Которчевић Композитор: Владимир Петричевић Сценски покрет: Маја Миланови Дизајн светла: Радомир Стаменковић
20
Април

Сeвиљски берберин

Текст: Ђоакино Росини
Режија: Иван Вуковић
Време: 19:00
Опера у два чина Диригент: Милена Ињац Симфонијски оркестaр у Нишу , Факултет уметности у Нишу и Народно позориште у Нишу Неких тридесетак година после Моцартове славне комичне опере Фигарова женидба, млади композитор Ђоакино Росини склопио је уговор да напише још једну оперу са виспреним берберином Фигаром као главним јунаком, поново са либретом инспирисаним комадом француског позоришног писца Бомаршеа. Росини је свог Севиљског берберина удаљио од политичког контекста, те је, пре свега, ишао на комику ликова и ситуација – а у томе је био ненадмашан. И овде је непревазиђени Фигаро спреман на све, довитљив, лукав, главни чувар тајни и посредник у остваривању везе двоје младих – Розине и грофа Алмавиве, упркос настојању старог др Бартола (заправо, Фигаровог газде) да сачува Розину за себе. Новина Фигаровог лика у односу на традиционални заплет, одговара Росинијевом односу према традиционалној комичној опери: као што Фигаро преквалификује старе ликове, тако и Росини враћа комичној опери њен историјски успех. Ликови у Берберину су заиста прави ликови из велике комедије. И данас је ово једна од најомиљенијих опера, и она већ на првом гледању осваја симпатије својом неуздржаном шаљивошћу, животношћу и шармом. Ђоакино Росини (1792–1868) био је централна личност италијанске опере и један од водећих композитора XIX века, подједнако значајан у домену комичне и озбиљне опере. Школовао се на конзерваторијумима у Лугану и Болоњи. Свој музички стил формирао је под утицајем оперског стила Доменика Чимарозе, Хајдна и Моцарта, али је временом успео да превазиђе своје узоре, поставши и сам узор другим композиторима – Белинију, Доницетију и Вердију. Росинијев уметнички успон почиње већ са његовим првим операма. Писао је за сва велика италијанска позоришта тог времена, а током две деценије активног стваралачког рада написао је око 40 опера. Био је познат по томе што је писао веома брзо и веома лако, али је у многим делима прибегавао и аутоцитатима. Његове најчувеније опере су Виљем Тел, Пепељуга, Отело, Семирамида, Севиљски берберин. Диригент: Милена Ињац Асистент редитеља: Ивана Мировић Аутор пројекта: Сузана Костић Асистент костимографа: Владимир Пекић Асистент сценографа: Мина Лазаревић
21
Април

Борилачки клуб

Текст: По мотивима Чака Палахњука
Режија: Марко Ђурић
Време: 20:00
“Рекламе су нас натерале да купујемо аутомобиле и одећу, да радимо послове које мрзимо, само да би се дочепали ствари које нам нису потребне. Немамо никакву сврху, нити место у историји. Немамо Светски рат, немамо Велику депресију. Наш рат је духовни рат, наша Велика депресија су наши животи. Телевизија нас је одгајила да верујемо како ћемо једног дана сви ми бити милионери, филмски богови и рок звезде, али нећемо.“ Време је за побуну! Џон Доу – Марко Марковић Тајлер Дурден, Водитељ телешопа – Милош Цветковић Марла Сингер – Борјанка Љумовић Боб – Драгана Јовановић Црни, Учесник у сеанси, Портир, Рејмонд – Александар Ђинђић Лепи, Учесник у сеанси – Данило Петровић Шеф, Доктор, Вођа сеансе, Инспектор – Марјан Тодоровић Редитељ: Марко Ђурић Драматург: Емил Дестани Сценограф: Марија Стојковић Костимограф: Ивана Станковић Лектор: Наташа Илић Гитара и избор музике: Марко Ранђеловић Сценске борбе: Дарко Стојилковић Фотографија: Душан Ивановић, Милош Стојановић Дизајн: Марина Антић

О редитељу

Марко Ђурић (1985), од 2004 до 2007. године студирао је српску књижевност и језик на Филозофском факултету у Нишу. Факултет драмских уметности у Београду студира од 2007 до 2012. Дипломирао је позоришну режију 2011. у класи Егона Савина и Душана Петровића са „Сиротим малим хрчкима“ Гордана Михића у Народном позоришту у Кикинди. Асистирао је редитељу Александру Поповском на представи „Кандид или Оптимизам“ Југословенског драмског позоришта и режирао радио-драму „Таксиста“ Емила Дестанија, која је емитована на Радио Београду 2 у оквиру програма „Паукова мрежа“. У Установи културе “Вук Караџић“ у Београду режирао је „Звездану прашину“ Душана Ковачевића, у Академском позоришту Ниш  „Арт“ Јасмине Резе и „Женски оркестар“ Жана Ануја. У априлу 2012. адаптира и режира „Сан летње ноћи“ Вилијема Шекспира са члановима Савеза глувих и наглувих лица у Нишу, са којим наступа на Фестивалу драмских минијатура и пантомиме у Пироту. Јуна 2013. режирао је „Сутра ће бити боље?“ Евалда Флисара у Народном позоришту „Тоша Јовановић“ у Зрењанину. Представа “Борилачки клуб” је његова прва режија у Народном позоришту у Нишу. [nggallery id=35]
22
Април

У лажи су кратке ноге

Текст: ...
Режија: Слободанка Алексић
Време: 12:00
Представа за децу Бранка Коцкице. Гостовање – Позориштанце Пуж
22
Април

Драга Јелена Сергејевна

Текст: Људмила Разумовска
Режија: ...
Време: 20:00
А шта се то, сада, необично дешава, чега није било у другим временима? Увек је било људи, чији је циљ било вулгарно обиље, али било је и оних других... с правим вредностима и идеалима. Зашто мислите да њих више нема? Ово је узбудљива драма која проблематизује односе између ученика и наставника осветљавајући читаву позадину коју творе друштво и родитељи, као и њихове личне амбиције и животна очекивања. [nggallery id=14]
24
Април

Сeвиљски берберин

Текст: Ђоакино Росини
Режија: Иван Вуковић
Време: 19:00
Опера у два чина Диригент: Милена Ињац Симфонијски оркестaр у Нишу , Факултет уметности у Нишу и Народно позориште у Нишу Неких тридесетак година после Моцартове славне комичне опере Фигарова женидба, млади композитор Ђоакино Росини склопио је уговор да напише још једну оперу са виспреним берберином Фигаром као главним јунаком, поново са либретом инспирисаним комадом француског позоришног писца Бомаршеа. Росини је свог Севиљског берберина удаљио од политичког контекста, те је, пре свега, ишао на комику ликова и ситуација – а у томе је био ненадмашан. И овде је непревазиђени Фигаро спреман на све, довитљив, лукав, главни чувар тајни и посредник у остваривању везе двоје младих – Розине и грофа Алмавиве, упркос настојању старог др Бартола (заправо, Фигаровог газде) да сачува Розину за себе. Новина Фигаровог лика у односу на традиционални заплет, одговара Росинијевом односу према традиционалној комичној опери: као што Фигаро преквалификује старе ликове, тако и Росини враћа комичној опери њен историјски успех. Ликови у Берберину су заиста прави ликови из велике комедије. И данас је ово једна од најомиљенијих опера, и она већ на првом гледању осваја симпатије својом неуздржаном шаљивошћу, животношћу и шармом. Ђоакино Росини (1792–1868) био је централна личност италијанске опере и један од водећих композитора XIX века, подједнако значајан у домену комичне и озбиљне опере. Школовао се на конзерваторијумима у Лугану и Болоњи. Свој музички стил формирао је под утицајем оперског стила Доменика Чимарозе, Хајдна и Моцарта, али је временом успео да превазиђе своје узоре, поставши и сам узор другим композиторима – Белинију, Доницетију и Вердију. Росинијев уметнички успон почиње већ са његовим првим операма. Писао је за сва велика италијанска позоришта тог времена, а током две деценије активног стваралачког рада написао је око 40 опера. Био је познат по томе што је писао веома брзо и веома лако, али је у многим делима прибегавао и аутоцитатима. Његове најчувеније опере су Виљем Тел, Пепељуга, Отело, Семирамида, Севиљски берберин. Диригент: Милена Ињац Асистент редитеља: Ивана Мировић Аутор пројекта: Сузана Костић Асистент костимографа: Владимир Пекић Асистент сценографа: Мина Лазаревић