У комедији чија се радња збива у Шибенику 1920, Иво Брешан је као полазиште искористио идеју Шекспирових комада Укроћена горопад и Живот је сан. Заплет почиње када студент Лујо одлучи да направи психолошки експеримент и провери да ли је могуће убедити човека да је оно што није, односно да је његов живот само сан. У реализацију плана укључује се и крчмар Тафра, који би да се освети трговцу Пребанди што своју млађу кћер Цвиту није хтео да уда за Тафриног сина Дунка. Како би успели у својој намери они у игру замене идентитета увлаче пријатеље, али и странца и пијанца Багару, кога представљају као младог контеа. Тако се око Пребанде и његове породице заврти невероватна  прича, пуна духовитих заплета и перипетија. Паралелно са овом одвија се друга линија комада – прича о Катици, Пребандиној старијој кћери, којој никако да нађу мужа због њене преке нарави. Ипак, Брешан се кроз цео комад бави и једним филозофским питањем – односом сна и јаве, које пак отвара питање људске природе и суштине идентитета. [nggallery id=31]

...

Сусрети „Јоаким Вујић“ у Лазаревцу Драме најпознатијег српског комедиографа мање су заступљене на позоришним сценама од његових комедија. Ипак и оне поседују типичну нушићевску универзалност и атрактивност у свим временима, јер се баве нашим менталитетом, наравима и слабостима. У драми “Свет” из 1906. год. Нушић се бави моралним, друштвеним и породичним проблемима. Приказан је покушај једног скромног и патријархалног човека да сачува интегритет и самосталност свог живота и живота своје породице од “света”, од свих оних малограђана и грађана који се лажно добронамерно, а у ствари готово пакосно уплићу у туђи живот. Драмски узбудљиво, али са неизбежним хумором, приказани су сукоби који потресају и мењају живот ове грађанске породице и проблеми и дилеме са којима се носи главни јунак. [nggallery id=26 images=10]

Гостовање у Народном позоришту у Београду Историјска драма „Константин“ говори о животу и делу Константина Великог кроз призму најбитнијих тренутака из његовог богатог живота. Радња почиње у пролеће 337. године у војном логору близу Никомедије где затичемо императора у походу на Персију. Тешко болестан и свестан да му се ближи крај, Константин се исповеда Сципиону, сину свог пријатеља из детињства. Константин говори о младости проведеној у родном Наису, војном службовању под Диоклецијаном и Галеријем, пријатељству са солунским свецем Димитријем, смрти оца Констанција у Јорку… Драма је замишљена тако да се смењују сцене из Никомедије са сценама из Константиновог живота (где Константина глуми млађи глумац), тако да ће гледаоци имати прилике да сведоче преломним догађајима као што је битка код Милвијског моста, виђење Крста на небу близу Рима, Први васељенски сабор, проглашење Миланског едикта, изградња Константинопоља… Напоредо са историјском равни приче биће представљен и један Константин који пати и сумња, воли и греши, човек од крви и меса, син, отац, супруг… А посебан део посвећен је његовој реформаторској делатности и преобраћењу у хришћанство у коме ће сем историјских факата пажња бити посвећена и хришћанском предању и легендама. Представа је замишљена као амбициозно, високобуџетно остварење какво је до сада ретко кад рађено не само у нишком већ и у осталим српским позориштима како би се достојно обележио јубилеј 1700 година од доношења Миланског едикта. [nggallery id=30] ............... Драматург: Иван Велисављевић Адаптација текста за сцену: Спасоје Ж. Миловановић Сценограф: Александар Денић Костимограф: Бојана Никитовић Композитор: Владимир Пејковић Видео дизајн: Доријан Колунџија Сценски покрет: Игор Дамњановић Лектор: Наташа Илић Организатор и асистент редитеља: Даниела Тодоровић

Оперета у три чина Либрето, по Мејаку и Халевију, написали Хафнер и Жене Праизведба у Бечу, 5. Априла 1874. Народно позориште у Нишу и Факултет уметности у Нишу, Хор и оркестар Факултета уметности у Нишу у сарадњи са Симфонијским оркестром у Нишу и СКЦ-ом у Нишу. Диригент Дејан Савић, Милена Ињац Редитељ Иван Вуковић Сценографско решење Иван Вуковић Костимограф Дејан Гоцић Кореограф Војкан Живковић Аутор пројекта Сузана Костић Радња се догађа у бањи у близини великог града Пауза после првог и другог чина Хор Факултета уметности у Нишу „Маестрини“ – диригент Ивана Мировић Оркестар Факултета уметности у Нишу – диригент Милена Ињац Оперски студио Факултета уметности у Нишу Оркестар припремио Драгиша Баланесковић Концерт мајстор Јован Богосављевић, Бојана Ђоловић Корепетитор Ингрид Јанковић, Бојан Младеновић Сценски покрет Александар Михаиловић Техничко вођство Зоран Илић Координатор у техници  Љубиша Живковић Испицијент Слободан Илић, Зоран Станисављевић Суфлер Ивана Мировић Организатор Ана Вељковић Мајстор светла Иван Момчиловић Расветљивач Драгослав Добросављевић, Дејан Митић Мајстор позорнице Славиша Поповић Декоратер Мића Лазаревић Мајстор тона Срета Цветковић Главни реквизитер Озрен Митић Набављачи Добрила Мајијановић, Зоран Денчић Гардеробер Душица Младеновић, Александар Маријановић Шминка Марија Пешић Фризура Љиљана Рашић Кројачки радови Марина Стевановић, Снежана Аранђеловић, Владимир Пекић ИДЕА - пријатељ Опере [nggallery id=34 images=10]

Оперета у три чина Либрето, по Мејаку и Халевију, написали Хафнер и Жене Праизведба у Бечу, 5. Априла 1874. Народно позориште у Нишу и Факултет уметности у Нишу, Хор и оркестар Факултета уметности у Нишу у сарадњи са Симфонијским оркестром у Нишу и СКЦ-ом у Нишу. Диригент Дејан Савић, Милена Ињац Редитељ Иван Вуковић Сценографско решење Иван Вуковић Костимограф Дејан Гоцић Кореограф Војкан Живковић Аутор пројекта Сузана Костић Радња се догађа у бањи у близини великог града Пауза после првог и другог чина Хор Факултета уметности у Нишу „Маестрини“ – диригент Ивана Мировић Оркестар Факултета уметности у Нишу – диригент Милена Ињац Оперски студио Факултета уметности у Нишу Оркестар припремио Драгиша Баланесковић Концерт мајстор Јован Богосављевић, Бојана Ђоловић Корепетитор Ингрид Јанковић, Бојан Младеновић Сценски покрет Александар Михаиловић Техничко вођство Зоран Илић Координатор у техници  Љубиша Живковић Испицијент Слободан Илић, Зоран Станисављевић Суфлер Ивана Мировић Организатор Ана Вељковић Мајстор светла Иван Момчиловић Расветљивач Драгослав Добросављевић, Дејан Митић Мајстор позорнице Славиша Поповић Декоратер Мића Лазаревић Мајстор тона Срета Цветковић Главни реквизитер Озрен Митић Набављачи Добрила Мајијановић, Зоран Денчић Гардеробер Душица Младеновић, Александар Маријановић Шминка Марија Пешић Фризура Љиљана Рашић Кројачки радови Марина Стевановић, Снежана Аранђеловић, Владимир Пекић ИДЕА - пријатељ Опере [nggallery id=34 images=10]

Гостовање у Зрењанину Историјска драма „Константин“ говори о животу и делу Константина Великог кроз призму најбитнијих тренутака из његовог богатог живота. Радња почиње у пролеће 337. године у војном логору близу Никомедије где затичемо императора у походу на Персију. Тешко болестан и свестан да му се ближи крај, Константин се исповеда Сципиону, сину свог пријатеља из детињства. Константин говори о младости проведеној у родном Наису, војном службовању под Диоклецијаном и Галеријем, пријатељству са солунским свецем Димитријем, смрти оца Констанција у Јорку… Драма је замишљена тако да се смењују сцене из Никомедије са сценама из Константиновог живота (где Константина глуми млађи глумац), тако да ће гледаоци имати прилике да сведоче преломним догађајима као што је битка код Милвијског моста, виђење Крста на небу близу Рима, Први васељенски сабор, проглашење Миланског едикта, изградња Константинопоља… Напоредо са историјском равни приче биће представљен и један Константин који пати и сумња, воли и греши, човек од крви и меса, син, отац, супруг… А посебан део посвећен је његовој реформаторској делатности и преобраћењу у хришћанство у коме ће сем историјских факата пажња бити посвећена и хришћанском предању и легендама. Представа је замишљена као амбициозно, високобуџетно остварење какво је до сада ретко кад рађено не само у нишком већ и у осталим српским позориштима како би се достојно обележио јубилеј 1700 година од доношења Миланског едикта. [nggallery id=30] ............... Драматург: Иван Велисављевић Адаптација текста за сцену: Спасоје Ж. Миловановић Сценограф: Александар Денић Костимограф: Бојана Никитовић Композитор: Владимир Пејковић Видео дизајн: Доријан Колунџија Сценски покрет: Игор Дамњановић Лектор: Наташа Илић Организатор и асистент редитеља: Даниела Тодоровић

Гостовање из Београда/Монодрама

У комедији чија се радња збива у Шибенику 1920, Иво Брешан је као полазиште искористио идеју Шекспирових комада Укроћена горопад и Живот је сан. Заплет почиње када студент Лујо одлучи да направи психолошки експеримент и провери да ли је могуће убедити човека да је оно што није, односно да је његов живот само сан. У реализацију плана укључује се и крчмар Тафра, који би да се освети трговцу Пребанди што своју млађу кћер Цвиту није хтео да уда за Тафриног сина Дунка. Како би успели у својој намери они у игру замене идентитета увлаче пријатеље, али и странца и пијанца Багару, кога представљају као младог контеа. Тако се око Пребанде и његове породице заврти невероватна  прича, пуна духовитих заплета и перипетија. Паралелно са овом одвија се друга линија комада – прича о Катици, Пребандиној старијој кћери, којој никако да нађу мужа због њене преке нарави. Ипак, Брешан се кроз цео комад бави и једним филозофским питањем – односом сна и јаве, које пак отвара питање људске природе и суштине идентитета. [nggallery id=31]

...

Гостовање Регионално позориште Нови Пазар