Ниш је један од првих градова који је ушао у историју српског позоришта. Први познати позоришни догађај забележен је 1883. године на плакату, за једну од представа путујуће дружине, која је изведена пригодно, поводом годишњице ступања у брак краља Милана и краљице Наталије Обреновић.

Спајањем позоришних дружина Д. Јовановића и М. Димића, почетком 1887 године, основано је нишко позориште “Синђелић”. Прва представа била је “Српски ајдуци”, Ј. Стерије Поповића, 11. марта 1887. године у гостионици ” Кнез Михајло”.

Иницијатори оснивања позоришта “Синђелић” били су: Стеван Сремац – нишки професор, Милорад Петровић – учитељ, Стеван Никшић – Лала, Хенрих Лилер и Шпира Калик. Први управник био је Михајло Димић. Играни су комади: “Укроћена горопад”, “Мизантроп”, “Два цванцика”, “Подвала”.
Позориште “Синђелић” је ушло у другу етапу развоја у периоду од 1890-1900 године, у време великих партијско-политичких окршаја у последњој деценији владавине династије Обреновић. Своје представе је давало у гостионици “Европа”. Године 1892. позориште је обуставило свој рад. 1893. коначно је основано нишко позориште “Синђелић”. Тада је Ниш постао трећа српска метропола.

Иако се стално говорило о потреби подизања позоришне зграде, “Синђелић” је и даље изводио своје представе у гостионицама: “Европа”, “Круна”, башти “Маћедонија”, “Париз”, касније такозваној “Зеленој гимназији”, “Булевар”. 1906. године сазидана је сала “Руски цар”. После двогодишњег одсуства, Ниш је поново добио своје позориште под управом Косте Делинија (1904-1912).

1915. године обуставља рад. Од 1921-1929 животари, скоро импровизовано позориште. Заузимањем Бранислава Нушића и удружења глумаца, 1921. године спојиле су се дружине “Синђелић” и “Гундулић”. Ново позориште се звало повлашћено градско позориште.
1922. године на седници нишке општине, на предлог Драгише Цветковића, одеређено је зелљиште за подизање позоришне зграде. У периоду 1929-1930 године позориште ради под именом Позориште Моравске бановине. У згради занатског дома било је 400 седишта.
1931. године позориште је отворило сезону у Нишу, извођењем комада “Смрт мајке Југовића”. Седам година позориште је радило у Занатском дому. 1936. године први пут је преношена преко београдског радија представа – други чин комада “Зона Замфирова”, С. Сремца – Симе Бунића.

Првог јануара 1939. године у новосазиданој згради на Синђелићевом тргу, приказана је прва представа “Зидање Раванице” или “Задужбина цара Лазара”, у режији Драгослава Кандића. Позориште је имало 687 седишта. Прво велико обнављање позоришне зграде било је 1968. године; друго 1986. године; треће 2002/2003. године.