Кокошке

О АУТОРУ

Жарко Јокановић рођен је 7. маја 1967. године у Ужицу.

Као дечак играо је у филму Ужичка република, где је запамћен по чувеној реплици: „Чико, је л’ сав овај лебац твој?“ Бавио се глумом – играо је у неколико представа у Народном позоришту у Ужицу.

Студирао је психологију на Филозофском факултету у Београду. Једно време се активно бавио политиком.

Аутор је романа Кругови моћи, драма Згази ме, Кокошке, Игра истине, Чија је моја кожа, као и монографије о сценаристи Синиши Павићу.

Аутор је ексклузивне исповести Јованке Броз Јованка Броз – Мој живот, моја истина и исповести Наде Будисављевић Моја сестра Јованка Броз.

Био је сценариста неколико ТВ пројеката (Орално доба Ланета Гутовића, Браво шоу, Звезде певају за њих, На вечери са…), као и најгледанијих телевизијских серија Игра судбине (598 епизода) и Закопане тајне (202 епизоде).

Био је Председник управног одбора Борбе, директор магазина Стар и oперативни директор издавачке куће Лагуна.

Писао је колумне за више дневних и недељих новина.

2013. године добио је нагрaду „Личност године“.

Ожењен је глумицом Милицом Милшом. Имају сина Антонија.

РЕЧ АУТОРА

Драма Кокошке је трагикомична прича о терору младости и лепоте и својеврсном естетском фашизму, који се све више намећу као неке од најзначајнијих девијација доба у којем живимо. Опседнутост лепотом и вечитом младошћу поприма облике друштвене патологије, а жртве су најчешће жене које су умногоме саме себи наметнуле тај изопачени императив и терет. Бити или не бити није више шекспировска дилема, него назив козметичког салона – а то је постала и мантра данашњице која има и додатак, па сада гласи: Бити или не бити леп и млад. Све остало је смрт – лично, што се у овом тексту на фарсичан начин појављује кроз рекламе у радио емисији крајње фашисоидног назива: Ко није леп – не треба да живи. Јер, на све то се надовезује маркетинг моћних корпорација, који у свом подконтексту има управо ову изопачену реченицу. Зато је данас страх од губитка лепоте и младости готово јачи од страха од саме смрти.

У овом тексту се на алмодоваровски начин поиграва том опсесијом, која је са појавом друштвених мрежа постала још веће бреме не само зрелих жена него и све млађих девојака и девојчица. Док се улепшава фасада, руше се темељи, битна је само спољашња, а не и духовна лепота, старост се упире да се претвори у младост, а боре на лицу су сада већи непријатељи од свих других у збиру, док су истовремено козметички третмани и пластичне операције постале „есенција живота“ – без које се не може. И једна врста наркоманске зависности, која поприма облике епидемије.

Да бисмо ствари лакше спознали често их морамо извгнути руглу и довести до апсурда, мада ни то није довољан доказ да ћемо успети у намери да унутрашњост издигнемо изнад фасаде. Јер, сваки дан смо све више сведоци истинитости старе народне пословице: Празно буре јаче звечи.

Зато је ова представа позив да се вратимо суштини, а то је оно што градимо у себи, а не на себи. Урнебесни смех биће лековит само ако се након њега запитамо: Како су духовност, интелигенција и емоције капитулирали пред ботоксом, филерима, силиконима и осталом пластиком, која од жена прави воштане фигуре, трајно урушавајући њихову природну лепоту, која пре свега иде изнутра. И још нешто. Зашто су било коме данас потребни пачији кљунови уместо уста – то никоме нормалном није јасно.

Текст Кокошке написан је 2007. године, али, нажалост, данас је још актуелнији. Мислите о томе.

БИОГРАФИЈА РЕДИТЕЉА

Марко Јовичић Дими је српски позоришни и филмски редитељ, глумац и продуцент. Рођен је 4. маја 1995. године у Београду.

Већ од малих ногу је показао љубав према позоришту, када је са само три године примљен у позориште „Пуж“, где је стицао искуство од позоришне редитељке Слободанке Цаце Алексић и њеног супруга Бранислава Милићевића Коцкице.

Као асистент редитеља сарађивао је са многим истакнутим редитељима са наших простора: Слободанком Цацом Алексић, Слободаном Скерлићем, Егоном Савином, Владимиром Лазићем, Аном Здравковић, Гораном Шушљиком, Александром Милавић Дејвис и Југом Радивојевићем.

Дипломирао је позоришну и радио режију на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професорке Иване Вујић и асистенткиње Снежане Тришић (2019).

Упоредо са основном завршио је музичку школу „Јосиф Маринковић” у Београду 2008. (клавир), а каснијих година основао и своје бендове „Ранч проклетих“ и „Миксер бенд“.

Режирао је многобројне представе: На дну (ФДУ „Мата Милошевић“ – 2016), Не чујем печат, Јосипе (БИТЕФ Београд – 2015, 2016, КРАДУ Загреб – 2016, МОТ Скопље – 2016, МЕСС Сарајево – 2016), Женска посла (БДП – 2017), Љубинко и Десанка (Народно позориште у Београду – 2017), Лепотица и Зверко (Позориште „Пуж“ – 2017), Фрка у фабрици играчака (БДП – 2017), Мигранти желе Батајницу – дипломска представа (Народно позориште у Београду – 2018), Љубинко и Десанка (Крушевачко позориште – 2018) , Луња и Маза (СКЦ Обреновац – 2018), Вернисаж (Ферзенг Театар – 2018), Дани Данила Лазовића (Дом културе „Пиво Караматијевић“, Прибој – 2018), Јорговани кроз векове (Дом културе Стари Колашин – 2019), Мишеви и мачке наопачке (Глума за одрасле / Позориште лутака „Пинокио“ – 2019), Само три ноћи (Позориште „Славија“ – 2019), Четири прасета (Обреновачко позориште – 2019), Књига о џунгли (Позориште лутака „Пинокио“ – 2019), Тамо далеко (Комбанк дворана – 2020), Ко ми тресе трешњицу (Академија 28 – 2020), Новогодишња представа за децу (Опера и театар Мадленијанум – 2020), Рогови у врећи (Театар Улица – 2020), Кабаре Пароброд („Пароброд“ – 2021), Ла Герила (Народно Позориште Ниш – 2022), Црни лептир – Ју група (Позориште на Теразијама – 2022),   Лепотица и Зверко (Позориште „Пуж“ – 2023), Човек са 4 ноге (Позориште „Одеон“ – 2023).

Редитељ је неколико пројеката: Лето тебе дозива – званични спот Града Београда за сезону лето 2018, Београд као и други градови – серијал емисија 2019/2020, серија Ентер – Улази, Фестивал филмског сценарија у Врњачкој Бањи 2021/2022/2023, серија Игра судбине 2022, филм Циклус 2022, серија Закопане тајне 2023.

Такође је глумио у неколико тв серија и филмова: серија Тате – фронтмен бенда, серија Коло среће – хакер Кртица, Игра судбине – Јамездин, филм Момак и девојке – полицајац, као и у многобројним представама позоришта „Пуж“ од 2000. до 2020. и  Театра Улица у представама Тамо негде у центру света и Како сте?

У серији Закопане тајне публику је освојио ликом Чедомира Чавића Чиваве.

Има своју продуцентску кућу Double Taurus d.o.o., која већ трећу годину заредом успешно организује једну од најстаријих манифестација у Европи – Фестивал филмског сценарија у Врњачкој Бањи.

Double Taurus d.o.o. тренутно ради на пројекту серије Закопане тајне, чији је сценариста управо аутор текста представе Кокошке, Жарко Јокановић.

РЕЧ РЕДИТЕЉА

Остао сам без речи.