Ова представа је дубоки крик за слободом, како друштвеном тако и личном. Она говори о расту и паду једног слободног човека, који се на свој посебан начин бори за слободу у диктатури, у једном трулом, подмуклом и лицемерном друштву. Јасно је да је слободни човек највећи и најгори непријатељ власти, пособно оне која режимски влада. А у свим тим великим диктатурама нема простора за апсурд и бесмисленост.

Ми данас живимо Хармса. Уколико само променимо угао посматрања, јасно ћемо видети да је све око нас страшно бесмислено и схватићемо да је то наша реалност. Радити Хармса је задовољство и изазов. Његов лични живот и његово стваралаштво су један велики свет, посебан, зачудан, нама иако далек истовремено близак. Тај његов свет је и наш свет, та његова борба је и наша борба, сви смо ми Хармс на неки начин. На живот у једном тако прљавом свету у коме су све норме поремећене, у коме је све померено, у коме све губи свој смисао, у коме се све маскира и скрива, у коме слобода нестаје а сви то полако прихватају, позориште не сме да остане равнодушно. Оно мора да поставља велика питања, да се бори, да прати све друштвене аномалије и да их коментарише, али истовремено мора и да дâ наду да можда може некако другачије, што је и његов суштински циљ.

Наш свет у овој представи сачињен је управо тим мешањем реалности и бесмислености, живота и магије. Тај наш свет нема границе, преко њега снажно коментаришемо, постављамо велика питања на сопствени начин, за који мислимо да је интересантан а притом директан. Наша представа не нуди одговоре, само поставља питања, задире у све сегменте живота, отвара посебне приче, говори о свему шта нас окружује. Бег у комично је само скривање једне дубоке трагедије.

Хармс отвара огроман простор да свако нађе свој начин и да проговори о ономе што је његов сопствени бол, о ономе што недостаје, о ономе што је сан и живот истовремено, о неком свом свету, да исприча неке своје дубоке искрене приче. Преко Хармса сам се трудио да проговорим о једном распаднутом и апсурдном друштву у коме живимо, о малограђанском менталитету, ускраћивању слободе, политичкој и државној репресији, омаловажавању. Ова представа је мој дубоки и лични крик, наш заједнички крик…

  

О редитељу

Ангелчо Илиевски је млади македонски редитељ који је дипломирао позоришну режију на Факултету драмских уметности у Скопљу, Р. Македонија, у класи ред. проф. Слободана Унковског и ванр. проф. Златка Славенског. Матично позориште у коме ради као редитељ је Народни театар у Битољу.

Досадашње режије: „Сејач на деца” (по сопственом тексту), „Лекција” Ежена Јонеска, „Заводникот” (сопствени текст), „Кораци” Семјуела Бекета, „Соната духова” Аугуста Стриндберга, „Цензор” Антониjа Нилсона, „Породичне приче” Биљане Србљановић, (све представе изведене у Македонији) и „Маму му ко је први почео” Дејана Дуковског у Осијеку у Хрватској. Био је асистент редитеља у представи „Изгубљени Германци” Дејана Дуковског у режији Слободана Унковског и „Мајстор и Маргарита” Михаила Булгакова у режији Ивана Поповског. Аутор је три драмска текста: „Сејач на деца”, „Заводникот” и „Где је твоје место Џои” (драма за децу), као и две књиге поезије „По патот кон сонцето” и „Спомени”.

Учествовао је на многим радионицама у домовини и иностранству. Негова представа „Сејач на деца” освојила је гран при за најбољу представу на два фестивала, а Илиевски је добитник награде за најбољу режију. На неколико фестивала у Македонији и иностранству глумци из његових представа освојили су награде и признања.

 

О писцу

Мила Машовић је рођена 1983. године у Нишу. Пише драмске текстове за децу и одрасле. Дипломирала је 2010. године на Факултету драмских уметности у Београду, на Катедри за драматургију, као и на Филолошком факултету у Београду, на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности, 2007. године. На Институту за позориште, телевизију, медије и филм у Београду бави се научним радом из теорије драмских уметности, медија и културе као докторант-стипендиста Министарства образовања и науке Републике Србије.

Добитница је бројних књижевних награда: „Бранкове“, „Селенићеве“ и „Кулунџићеве“, награде за оригинални текст за децу на фестивалу „Звездариште“ у Београду, као и награде дечијег жирија у Котору 2008. године. Писала је многобројне драматизације за радио и позориште. Ауторка је више оригиналних радио-драма, од којих су најзначајније: „Бржи од метка – први српски маратонац“, Радио Београд: 2009; „Једно – женска драма“, Радио Београд: 2010. Праизведбе драмских текстова за децу: „Бесна глиста“, Позориштанце „Пуж“, Београд, 2008; „Гуливер на путовању“, Позориште лутака „Пинокио“, Земун, 2009; „Камени цвет“, Мало позориште „Душко Радовић”, Београд, 2015. Праизведбе драмских текстова за вечерњу сцену: „Хормони“, Градско позориште „КИЦ – Будо Томовић“, Подгорица, 2014.
Живи и ради у Београду.

 

О драмском тексту

Овај текст, у оригиналу насловљен „Грађанин Хармс“ представља једну врсту документарне фикције о руском авангардном књижевнику Данилу Хармсу. За разлику од чувеног филма из 80-их, ова представа је комбинација фикције и факата. Текст сам написала на основу различите грађе, историјског материјала, Хармсовог дневника, бележнице, полицијских досијеа, сведочанстава оних који су га познавали, али и на основу његове књижевности – кратких прича, драма и песама.

Оно што је за мене било занимљиво је да кроз ову драму искажем на који начин и до које мере се развија тоталитаризам у једној бирократски устројеној земљи као што је била совјетска Русија. Апсурд Хармсовог животног страдања требало би да за све нас буде опомена. Посебно ме је погодило то што је Хармс постао „случај за полицију“ због књижевности коју је писао за децу. Прича о Хармсу је прича о неправди и прогону који се дешава уметницима, у том смислу она је универзална и вреди да буде испричана.

Мила Машовић Николић, драмска списатељица

Narodno pozoriste Nis

Лица

Днил Иванович Јувачов Хармс - Душан Матејић
Хармсова мајка; Марина, Хармсова жена - Евгенија Станковић
Хармсов отац; Психијатар - Ристо Буквић
Јелизавета, Хармсова сестра - Маја Банковић
Клаудија, Хармсова љубавница (глумица) – Катарина Митић / Јелисавета Караџић
Инспектор 1, млађи - Марјан Тодоровић
Инспектор 2, старији - Александар Михаиловић
Витез - Драгослав Савић
Дете - Лука Грубишић

Техничка екипа

Руководилац технике: Зоран Илић
Координатор технике: Љубиша Живковић
Инспицијент: Слободан Илић
Суфлер: Александра Вуков
Мајстор тона: Владимир Ђорђевић
Светло: Драгослав Добросављевић
Бине мајстор: Славиша Филиповић
Декоратери: Драган Динић, Срђан Китановић, Радован Живковић, Миодраг Ђорђевић, Марин Рајић, Мића Лазаревић, Раде Пешић
Реквизитери: Драган Николић, Марко Ђорђевић
Гардеробери: Душица Младеновић, Марко Динић
Шминкери, власуљари: Љиљана Рашић, Марија Пешић,Ивана Лазаревић
Кројачки радови: Владимир Пекић, Марина Стевановић, Снежана Аранђеловић
Столарскобраварски радови: Богољуб Ђорђевић, Бранислав Николић, Горан Станковић, Драган Перић
Набављачи: Добрила Марјановић, Зоран Денчић

Narodno pozoriste Nis
poster
Текст
Мила Машовић Николић
Редитељ
Ангелчо Илиевски
Сценограф
Вељко Стојановић
Костимограф
Ивана Младеновић
Музика
Дарија Андовска
Лектор
Наташа Илић
Фотографија
Владимир Вања Стојановић
Дизајн светла
Драгослав Добросављевић
Корепетитор
Ивана Мировић
Премијера
6. мај 2015.

Погледајте видео

Scroll