Gde je nestao Harms

Ova predstava je duboki krik za slobodom, kako društvenom tako i ličnom. Ona govori o rastu i padu jednog slobodnog čoveka, koji se na svoj poseban način bori za slobodu u diktaturi, u jednom trulom, podmuklom i licemernom društvu. Jasno je da je slobodni čovek najveći i najgori neprijatelj vlasti, posobno one koja režimski vlada. A u svim tim velikim diktaturama nema prostora za apsurd i besmislenost.

Mi danas živimo Harmsa. Ukoliko samo promenimo ugao posmatranja, jasno ćemo videti da je sve oko nas strašno besmisleno i shvatićemo da je to naša realnost. Raditi Harmsa je zadovoljstvo i izazov. Njegov lični život i njegovo stvaralaštvo su jedan veliki svet, poseban, začudan, nama iako dalek istovremeno blizak. Taj njegov svet je i naš svet, ta njegova borba je i naša borba, svi smo mi Harms na neki način. Na život u jednom tako prljavom svetu u kome su sve norme poremećene, u kome je sve pomereno, u kome sve gubi svoj smisao, u kome se sve maskira i skriva, u kome sloboda nestaje a svi to polako prihvataju, pozorište ne sme da ostane ravnodušno. Ono mora da postavlja velika pitanja, da se bori, da prati sve društvene anomalije i da ih komentariše, ali istovremeno mora i da dâ nadu da možda može nekako drugačije, što je i njegov suštinski cilj.

Naš svet u ovoj predstavi sačinjen je upravo tim mešanjem realnosti i besmislenosti, života i magije. Taj naš svet nema granice, preko njega snažno komentarišemo, postavljamo velika pitanja na sopstveni način, za koji mislimo da je interesantan a pritom direktan. Naša predstava ne nudi odgovore, samo postavlja pitanja, zadire u sve segmente života, otvara posebne priče, govori o svemu šta nas okružuje. Beg u komično je samo skrivanje jedne duboke tragedije.

Harms otvara ogroman prostor da svako nađe svoj način i da progovori o onome što je njegov sopstveni bol, o onome što nedostaje, o onome što je san i život istovremeno, o nekom svom svetu, da ispriča neke svoje duboke iskrene priče. Preko Harmsa sam se trudio da progovorim o jednom raspadnutom i apsurdnom društvu u kome živimo, o malograđanskom mentalitetu, uskraćivanju slobode, političkoj i državnoj represiji, omalovažavanju. Ova predstava je moj duboki i lični krik, naš zajednički krik…

O reditelju

Angelčo Ilievski je mladi makedonski reditelj koji je diplomirao pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Skoplju, R. Makedonija, u klasi red. prof. Slobodana Unkovskog i vanr. prof. Zlatka Slavenskog. Matično pozorište u kome radi kao reditelj je Narodni teatar u Bitolju.

Dosadašnje režije: „Sejač na deca” (po sopstvenom tekstu), „Lekcija” Ežena Joneska, „Zavodnikot” (sopstveni tekst), „Koraci” Semjuela Beketa, „Sonata duhova” Augusta Strindberga, „Cenzor” Antonija Nilsona, „Porodične priče” Biljane Srbljanović, (sve predstave izvedene u Makedoniji) i „Mamu mu ko je prvi počeo” Dejana Dukovskog u Osijeku u Hrvatskoj. Bio je asistent reditelja u predstavi „Izgubljeni Germanci” Dejana Dukovskog u režiji Slobodana Unkovskog i „Majstor i Margarita” Mihaila Bulgakova u režiji Ivana Popovskog. Autor je tri dramska teksta: „Sejač na deca”, „Zavodnikot” i „Gde je tvoje mesto Džoi” (drama za decu), kao i dve knjige poezije „Po patot kon sonceto” i „Spomeni”.

Učestvovao je na mnogim radionicama u domovini i inostranstvu. Negova predstava „Sejač na deca” osvojila je gran pri za najbolju predstavu na dva festivala, a Ilievski je dobitnik nagrade za najbolju režiju. Na nekoliko festivala u Makedoniji i inostranstvu glumci iz njegovih predstava osvojili su nagrade i priznanja.

O piscu

Mila Mašović je rođena 1983. godine u Nišu. Piše dramske tekstove za decu i odrasle. Diplomirala je 2010. godine na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na Katedri za dramaturgiju, kao i na Filološkom fakultetu u Beogradu, na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti, 2007. godine. Na Institutu za pozorište, televiziju, medije i film u Beogradu bavi se naučnim radom iz teorije dramskih umetnosti, medija i kulture kao doktorant-stipendista Ministarstva obrazovanja i nauke Republike Srbije.

Dobitnica je brojnih književnih nagrada: „Brankove“, „Selenićeve“ i „Kulundžićeve“, nagrade za originalni tekst za decu na festivalu „Zvezdarište“ u Beogradu, kao i nagrade dečijeg žirija u Kotoru 2008. godine. Pisala je mnogobrojne dramatizacije za radio i pozorište. Autorka je više originalnih radio-drama, od kojih su najznačajnije: „Brži od metka – prvi srpski maratonac“, Radio Beograd: 2009; „Jedno – ženska drama“, Radio Beograd: 2010. Praizvedbe dramskih tekstova za decu: „Besna glista“, Pozorištance „Puž“, Beograd, 2008; „Guliver na putovanju“, Pozorište lutaka „Pinokio“, Zemun, 2009; „Kameni cvet“, Malo pozorište „Duško Radović”, Beograd, 2015. Praizvedbe dramskih tekstova za večernju scenu: „Hormoni“, Gradsko pozorište „KIC – Budo Tomović“, Podgorica, 2014.
Živi i radi u Beogradu.

O dramskom tekstu

Ovaj tekst, u originalu naslovljen „Građanin Harms“ predstavlja jednu vrstu dokumentarne fikcije o ruskom avangardnom književniku Danilu Harmsu. Za razliku od čuvenog filma iz 80-ih, ova predstava je kombinacija fikcije i fakata. Tekst sam napisala na osnovu različite građe, istorijskog materijala, Harmsovog dnevnika, beležnice, policijskih dosijea, svedočanstava onih koji su ga poznavali, ali i na osnovu njegove književnosti – kratkih priča, drama i pesama.

Ono što je za mene bilo zanimljivo je da kroz ovu dramu iskažem na koji način i do koje mere se razvija totalitarizam u jednoj birokratski ustrojenoj zemlji kao što je bila sovjetska Rusija. Apsurd Harmsovog životnog stradanja trebalo bi da za sve nas bude opomena. Posebno me je pogodilo to što je Harms postao „slučaj za policiju“ zbog književnosti koju je pisao za decu. Priča o Harmsu je priča o nepravdi i progonu koji se dešava umetnicima, u tom smislu ona je univerzalna i vredi da bude ispričana.

Mila Mašović Nikolić, dramska spisateljica