Захваљујемо се Команди Копнене војске и Дому Војске у Нишу на свесрдној подршци у реализацији представе.
Захваљујемо се Бојани Милановић на помоћи у изради костима и Марији Петровић на сарадњи у музичком студију.
Александра Јовановић, ауторка текста
Рођена 1996. у Врању. Дипломирала је 2019. и мастерирала 2020. на Катедри за драматургију на Факултету драмских уметности у Београду, где је тренутно на докторским уметничким студијама драмских и аудиовизуелних уметности.
Као драматуршкиња радила је на позоришним представама: Дечко из последње клупе (Народно позориште „Тоша Јовановић“, редитељка Тијана Васић), Окамењено море (Позориште „Бора Станковић“, редитељ Стеван Бодрожа), Црна птица (Позориште „Бора Станковић“, редитељка Марија Младеновић), Четири зида или трагикомедија о карантину (Позориште „Бора Станковић“, редитељ Стеван Бодрожа), Народни посланик (Народно позориште Суботица / Истарско народно казалиште, редитељка Снежана Тришић), Људи без гробова (Регионално позориште Нови Пазар / Београдско драмско позориште, редитељ Стеван Бодрожа).
Ауторка је романа Црна птица, у издању Креативног центра (Награда Политикиног забавника 2020. године, награда града Ниша „Мален цвет“ 2020. године за најбољи роман за децу и младе; уврштен у 200 најбољих романа за децу и младе на свету, у међународном каталогу White Ravens 2021, који издаје минхенска библиотека за децу и младе; награда „Сигридруг“ за текст Жеља, рађеног по мотивима романа Црна птица, на Змајевим дечјим играма у Новом Саду, у оквиру Фестивала монодраме за децу 2021. године), романа Петра је стварно отишла, у издању Креативног центра (награда „Раде Обреновић“ 2023. године), збирке песама Јагма, у издању библиотеке „Владислав Петковић Дис“ (награда „Млади Дис“ 2020. године), збирке песама Прсти у псећем крзну, у издању Књижевне радионице Рашић.
Као сценаристкиња радила је на краткометражним филмовима Кротки, у режији Јована Димоског и Води ме, где год, у режији Николе Полића, као и на телевизијским серијама Синђелићи, Ургентни центар, Тајне винове лозе, Блок 27, Супернова.
РЕЧ АУТОРКЕ
У хрпи сензационалистичких извештавања о сексуалном насиљу, често наилазимо на епитете попут „монструм“, „дивљак“, „чудовиште“ и „болесници што искачу из мрачних пролаза“, што резултира подмуклим одвајањем самог човека од чина. Силоватељ је мрак, аждаја, минотаур што вреба у лавиринту, скоро увек без лица и обличија (осим фалусног), а и када му се додели лик, он мора бити такав да се људи не препознају у њему. Препознавање је ужасније од самог злочина. И док неки лупају главама питањем ко су ти болесни људи, на сцену излази Жути.
Жути ̶ рањиви дечак, заљубљени, уплашени, Жути који бежећи од Оца постаје исти он, Жути који зна шта хоће али не разуме шта чини, Жути који је навикао на мирис крви, цичање и мирис тек закланог меса. На крају, Жути који зна да реч „Не“ не значи ништа, ако се он пита.
Прасетина на 178 начина је његова прича. У њој жене не говоре много и ништа се не питају. Оне су функције, збир наоко привлачних удова и само наизглед присутне.
Ипак, чак и након што Жути учини све што је у његовој моћи да вас засмеје, дирне, убеди да наратор мора да говори истину, створиће се прво пукотина, затим процеп, а онда рупа кроз коју улази стварност. У њој, кревет јесте кланица, свиње осећају страх, силоватељи понекад плачу и личе на човека.
о На Конкурсу Стеријиног позорја за оригинални домаћи драмски текст 2021/2022. године стручни жири препоручио је и посебно истакао драму Прасетина на 178 начина Александре Јовановић.
Соња Петровић, редитељка
Рођена 1990. године у Бачкој Паланци. Дипломирала је на Академији уметности у Новом Саду, смер мултимедијална режија и мастерирала на Факултету драмских уметности у Београду, смер позоришна и радио режија. Режирала представе за децу, младе и одрасле у Босни и Херцеговини, Србији и Словенији. Њене представе награђиване су на значајним фестивалима ̶ Стеријином позорју, Фестивалу професионалних позоришта Војводине, Међународном фестивалу позоришта за децу у Суботици, Бориним позоришним данима, Кolyada plays (Јекатеринбург, Русија), ArtOkraina (Санкт Петербург, Русија) и многим другим. Њена представа Ко је убио Џенис Џоплин? освојила је више од 40 награда, а учествовала је и на престижном међународном фестивалу младих редитеља Fаst Forward у Дрездену (Немачка).
Награде за режију освајала на Интернационалним театарским сусретима Брчко дистрикта, Сусретима професионалних позоришта лутака Србије, Радио Београду и Театар фесту „Петар Кочић“ у Бањалуци, на којем осваја и награду „Корак у храброст“.
Директорка је традиционалне манифестације Фестивал еколошког позоришта за децу и младе (www.fep.org.rs) у Бачкој Паланци, за коју 2022. године добија Октобарску награду. Један је од оснивача Регионалне платформе за развој и афирмацију позоришта за децу и младе „Од малих ногу“ (www.odmalihnogu.org), путем које се бори за бољи статус и већи квалитет стваралаштва за децу и младе и његових аутора. Члан је Извршног одбора мреже за развој позоришта за децу и младе ASSITEJ Србија, а активно ради и у водећој групи за међународни едукативни програм „Next generation“. Као редитељка и ауторка радила је на неколико мултимедијалних догађаја ̶ дигитална интерактивна представа Млади људи велика дела, oтварање и затварање Омладинске престонице Европе Нови Сад 2019. и oтварање музичког фестивала Exit (2017̶ 2019).
У свом раду се најчешће бави темама детињства, екологије и људских права.
Представе:
Студентски културни центар Нови Сад (СРБ)
УК Пароброд Београд (СРБ)
Народно позориште Сомбор (СРБ)
Српско народно позориште Нови Сад (СРБ)
Српско народно позориште Нови Сад (СРБ)
Позориште младих Нови Сад / Фестивал еколошког позоришта за децу и младе / Удружење „Слобода нема цену“ (СРБ)
Српско народно позориште Нови Сад (СРБ)
Градско позориште Бечеј (СРБ)
Народно позориште „Тоша Јовановић“ Зрењанин (СРБ)
Позориште младих Сарајево (БиХ)
Дјечије позориште Републике Српске Бањалука (БиХ)
Гледалишче Копер (Словенија) и Народно позориште Републике Српске, Бањалука (БиХ)
РЕЧ РЕДИТЕЉКЕ
Знате ли мит о калидонском вепру*? Оно кад свет разочара, потисне, изостави жену**? Нећу много да причам, само ћу да запретим, јер ми карактер ове представе који пресликава стање друштва даје право да будем безобразна, вулгарна и агресивна. Немојте да ме нервирате тим „немој да си педер“ уобичајеним културним стереотипима, јаким родним улогама и очекивањима попут оних да мушкарац мора да буде јак, да не плаче, не показује емоције, да мора да је доминантан, да мора да је СВИЊА. Нормализација тога доприноси повећању родно условљеног насиља. Ако мушкарац осећа да недовољно одговара родно наметнутим очекивањима, контролу над њима покушава да врати насиљем. Све је врло јасно и све већ знамо. Ваљда смо сад кад то и знамо у стању да разбијемо те наметнуте родне кутије које мушкарцима билдују фрустрације. Изазовите мушкарце и дечаке да преистпитају и одбаце штетне друштвене норме. Помозите им, инспиришите их да смисле, отелотворе позитивну визију мушкости „дајте им играчке и пустите их да се цијели дан играју и јуре“, или пуштам вепра!
И нека остане забележен један контрапункт, врло сценски интересантан, али смо одлучили да га задржимо за себе. Ову представу смо радили у некаквом заводљивом миру, лепоти, поверењу, солидарности. У једном крајње равноправном и толерантном малом друштву, пуном љубави и разумевања. Потпуно парадоксално у односу на свет драме, изградили смо атмосферу у којој су истински превазиђене индивидуалне разлике зарад једног циља. Не добре представе, превише смо себични за то, него племенитости овог тренутка и нас самих у њему. Када бисмо се сви борили само за пар тренутака у својим малим колективима, можда би један дечак пустио сузу мање, а једна жена дозволила себи осмех више. „А ти размисли о томе шта сам ти рек’о!“
*Мит о калидонском вепру
Калидонски вепар је чудовиште у грчкој митологији, које је богиња Артемида послала да опустоши регију Калидон у Етолији, јер је тамошњи краљ пропустио (наводно случајно) да у приношењу дарова боговима принесе жртву и Артемиди. Љута због те увреде Артемида је послала вепра огромне снаге и величине да похара калидонску земљу. Највећи хероји, попут Агелаја, шест дана су ловили вепра, а многи су и изгинули. Међутим, и након што су га убили, посвађали су се око тога коме ће припасти кожа а коме глава, тако да се крвопролиће наставило.
** Ово све нема везе са представом. Можда…
КРИВИЧНИ ЗАКОНИК
Глава осамнаеста
КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ПОЛНЕ СЛОБОДЕ
Силовање
Члан 178
(1) Ко принуди другог на обљубу или са њом изједначен чин употребом силе или претњом да ће непосредно напасти на живот или тело тог или њему блиског лица, казниће се затвором од пет до дванаест година.
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено претњом да ће се за то или њему блиско лице открити нешто што би шкодило његовој части или угледу или претњом другим тешким злом, учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.
(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила тешка телесна повреда лица према којем је дело извршено или ако је дело извршено од стране више лица или на нарочито свиреп или нарочито понижавајући начин или према малолетнику или је дело имало за последицу трудноћу, учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година.
(4) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила смрт лица према којем је дело извршено или је дело учињено према детету, учинилац ће се казнити затвором најмање десет година или доживотним затвором.
У представи смо обрадили и користили следеће музичке нумере:
Гала ̶ Изабери
Џеј и Мина Костић ̶ Славија
Ђогани Фантастико ̶ Идемо на Mарс
Duck ̶ Прца
Здравко Чолић ̶ Као моја мати
Тап 011 ̶ Идемо на Марс
Лео Мартин ̶ Одисеја
Милица Филић
Милош Цветковић
Данило Петровић
Андрија Митић
Стефан Младеновић
Инспицијент: Добрила Марјановић
Дизајн тона: Слободан Илић
Дизајн светла: Војкан Добросављевић
Светло: Марко Ђорђевић
Суфлер: Јана Савић
Технички директор: Дејан Митић;
мајстор сцене: Славиша Филиповић;
декоратери: Марин Рајић, Миодраг Ђорђевић, Срђан Китановић и Мића Лазаревић;
реквизитер: Драган Николић;
гардеробери: Душица Младеновић и Катарина Павловић;
шминкери, власуљари: Љиљана Рашић, Марија Цветановић и Ивана Лазаревић;
кројачки радови: Марина Стевановић, Владимир Пекић и Олгица Митић;
радионица: Александар Рајић и Бранислав Николић;
набавка: Зоран Денчић и Иван Тодоровић;
возач: Небојша Шарчевић.