српски
Интервју са Миодрагом Табачким
Својом креативношћу и богатим портфолијем, Миодраг Табачки истиче се као изузетан сценограф и костимограф у свету позоришта. Његов дугогодишњи рад обухвата бројне представе, од балетских интепретација до класичних драма, а сваки пројекат представља уједно и изазов и уметничко достигнуће. Искуство и машта Табачког јасно долазе до изражаја у представи Коштана Народног позоришта Ниш, чију премијеру с нестрпљењем ишчекујемо. У овој поставци Табачки оживљава свет Коштане кроз маестралан спој традиционалних и модерних елемената, који представљају јединство прошлости и савремености. У наставку, сазнајте више о Миодрагу Табачком, сценографу представе Коштана.
Фотографија: Приватна архива
Како описујете свој приступ и стил креирања сценографије и костима? Да ли имате одређене уметничке или естетске принципе које следите?
Најпре, моја сценска решења морају бити приказана академском сликом, скицом или цртежом и као таква могу постојати и ван позоришног чина. Трудим се да визуелном компонентом дочарам простор у ком се радња дешава, време и атмосферу. Веома често су моји сценски простори метафорични. У зависности од жанра представе стилизујем али и цитирам реалистично просторе и костиме, али умем и да испуним позорницу апстрактним формама, које тек уз физичку радњу глумаца чине да простор добије значење.
Ваша дугогодишња каријера обухвата импресиван број сценографских и костимских решења. Можете ли издвојити неке од својих омиљених и најизазовнијих радова?
Балетска представа Кармина Бурана Карла Орфа је је највише извођена и најдуже је играна. Радио сам је три пута. У Сарајеву, Скопљу и Новом Саду. Радио сам сценографију чији је део био огромни костим испод ког се налазио оперски хор. Сарајевска представа је гостовала на свим већим оперским сценама Југославије, на Дубровачким летњим играма, Балетном бијеналу у Љубљани, у Израелу, Немачкој… Ја сам награђиван… Сценографске слике и фотографије из представе сам излагао на бројним изложбама.
Фотографија: Приватна архива
Како сте постигли хармонију између класичног и модерног приступа током стварања сценографије за Коштану?
Сматрам да је мој приступ сценографији за Коштану Нишког позоришта класичан. Представа се дешава у ентеријеру. Тај ентеријер је празна позорница. На позорници се налазе елементи са којима и око којих играју глумци, кроз чије физичке радње схватамо да су у кући, кафани… То је можда нешто ново, модерно… На визуелном плану је присутан и препознатљив пиротски ћилим, што дискретно лоцира радњу на право место.
Како сценографија доприноси интерпретацији ликова и развоју радње у представи Коштана?
Сценографско решење у Коштани је метафорично и представља га стилизовани крст, са свим својим значењима. Хоризонтала крста улази лево и десно у портал позорнице, док вертикала излази из партера гледалишта, иде по поду у дубину сцене, уздиже се, одлази у висину и нестаје. Где? Када? Како? Свако може тај покрет другачије доживети и то ће неминовно допринети утисцима везаним за ликове и радњу.
Фотографије: Приватна архива
Да ли постоји неки посебан детаљ или елемент у сценографији за Коштану који сматрате кључним или посебно значајним за целокупно извођење?
Стилизован крст и његов покрет су по мени највећи визуелни допринос представи, а одмах иза тога су ћилими – клупе, који својим положајем и покретањем означавају различите просторе а визуелно дочаравају место и време дешавања. Пиротски стилизовани ћилими се одлично слажу и подржавају говорну радњу.
У којој мери сматрате да су нове технологије утицале на поље сценографије и костимографије? Да ли видите ове промене као изазов или претњу за традиционалне уметничке процесе?
Трудим се да прихватим нове технологије у производњи позоришних декора и костима, иако најчешће завршницу радова изведем по старом методу. Морају се прихватити и пратити дигиталне и компјутеризоване технике, све до дана када ће сценографа заменити – робот. Ха-ха-ха.
Фотографија: Приватна архива