Спасоје Ж. Миловановић: “Фестивал и Народно позориште Ниш инсистирају на размени искустава, тражењу и поштовању различитости”

Колико је до пре четири године један снажан позоришни фестивал био потребан Нишу још једном је показао “Театар на раскршћу”. На Фестивалу драме и позоришта балканског културног простора такмичарског карактера публика је ове године могла да види одличне представе, увери се у талентованост бројних глумаца, сазна много из пратећег програма, а главни креатор понуде био је Спасоје Ж. Миловановић, селектор фестивала и управник Народног позоришта Ниш.

 

 

За креирање коначног одабира из класичне драмске литературе није био сам у том, умногоме су му помогли чланови Савета.

– То су људи који обилазе регион који покрива фестивал. Након начелног договора о томе шта бисмо желели да се појави на фестивалу, уз низ ограничења, коначно је формиран репертоар. У питању је класична драмска лиетература, домаћа и страна. Када кажем страна, мислим на државе одакле је представа дошла – каже Миловановић.

 

Публика је у такмичарском делу могла да види “Магбет” Вилијама Шекспира, Молијеровог “Шкртца” “Ноћну фрајлу” Александра Поповића, “Госпођицу” Иве Андрића, Нушићевог “Покојника” и “Лепу Виду” Сташе Прах.

– Било нам је занимљиво да видимо на који начин долази до мешања различитих, а врло сличних позоришно-естетских идеологија. Имамо тако великог црногорског редитеља у Нишу, Македонца у Словенији, један колоплет искустава. Оно на чему инсистирају наш театар и фестивал јесте размена искустава, поштовање различитости и инсистирање на различитостима које год природе и ког год типа – додаје Миловановић.

 

На “Театру на раскршћу” инсистира се, пре свега, на сакупљању идеја и промовисању различитости.

– Сви дубоко верујемо, ако постоји један најмањи заједнички садржалац, у овом случају позориште, могући су нормална комуникација и нормалан разговор на било коју тему, колико год да се неко не слаже. По хиљадити пут да поновим, ако уважавамо једни друге, ако уважавамо супротна мишљења, верујем да је могуће живети онако како човек то заслужује – каже Спасоје Ж. Миловановић.

 

Жеља да се термин фестивала врати на период од 11. до 19. марта не јењава и биће тако чим се створе услови.

– За разлику од претходне две године, ове године смо имали оправдан и диван разлог, а то је изградња мале сцене. Када је почела да се гради и када је био грађевински лом, није било могуће организовати фестивал. Радови су при крају и сада је могуће функционисати нормално. Верујем да ће наредне године фестивал бити на Дан позоришта, од 11. до 19. марта – истиче селектор фестивала и управник Народног позоришта Ниш.

 

Фестивал је од прошле године манифестација од културног значаја за Град Ниш, а то је признање фестивалу јер он заслужује да буде део историје града, сматра Миловановић.

– Са друге стране, из прагматистичких разлога је битно да не зависи од добре воље, способности или неспособности управника позоришта, жеље садашњег или будућег градоначелника или сазива Скупштине. Фестивал има институциалну сигурност и да настави да живи независно од било каквог појединца – истиче Миловановић.

 

Податак да се ове године тражила “карта више” и да су сви комплети продати у року од недељу дана добар је знак за позориште и културу.

– Морам, као актуелни управник, да будем задовољан оџивом публике на представе Народног позоришта Ниш. Свака представа је више него добро посећена. Нема свака представа идентичан оџив, али ми смо Народно позориште и у обавези смо да понудимо шаренолики репертоар. И овај фестивал је прилика да говоримо о традицији и модерни у сваком времену. Како су високоумни људи показали и доказали, не постоји апсолутни раскид са традицијом. Зашто? Чак је и авангарда која сама по себи тражи раскид са традицијом, ипак припада традицији авангарде. Увек постоји нешто што жели да побегне од конвенција и ако успе, постаје део нове традиције – каже Миловановић.

 

Припреме за нови фестивал и нову сезону увелико су у току, а публику ће следеће године очекивати дела настала у домаћој копродукцији.

– Пре свега, са нашим најближим позориштима, а то су Народно позориште Лесковац, Народно позориште Тимочке крајине “Зоран Радмиловић”  из Зајечара, Крушевачко позориште, тамо где смо упућени једни на друге. Очекује нас “Коштана” следеће године, а верујем да ћемо брзо кренути у спремање представе “Цар и Галилејац” – открива.

 

Док се завеса полако спушта на четврти “Театар на раскшрћу” и док “даске које живот значе” чекају нове и старе представе, публици остаје да сабира утиске, глумцима да на најбољи начрим искористе енергију која је зрачила салом Народног позоришта, а Савету фестивала на челу са Спасојем Ж. Миловановићем да смисли и спроведе у дело како да на петом “Театру на раскршћу” надмаши досадашњу понуду. А то ће бити тежак задатак.

 

Аутор: Љубица Јоцић

---