Интервју са Ивом Милошевић

У недавном разговору са Ивом Милошевић, редитељком чија се креативност и снага истичу у обликовању значајних театарских комада, открили смо дубоку ангажованост и посвећеност коју је уложила у реализацију представе Милене Марковић “Брод за лутке” у Народном позоришту Ниш. Ива Милошевић је поделила своје искуство, истичући дубину и универзалну поруку коју је желела да пренесе кроз свој уметнички израз. Њена посвећеност и суптилно разумевање слојевитих тема омогућили су јој да са ансамблом оживи дело Милене Марковић на начин који ће неминовно одушевити публику у суботу 28. октобра у 20.00, када ће премијерно бити изведено.

 

 

Каква је веза између оригиналног дела и ваше потребе да се креативно изразите кроз ову тематику?

У Миленином комаду “Брод за лутке” највише ме је привукла тема коју бих дефинисала као људска потрага за срећом, грчевито настојање да се превазиђе егзистенцијална празнина, упорно трагање за дубљим и смисленијим живљењем, непристајање на задате оквире. Такође, веома ме је привукла тема могућности очувања личне аутентичности у свету који намеће стереотипе и шаблоне.

 

Можете ли нам рећи нешто више о вашим уметничким одлукама које су обликовале представу “Брод за лутке”?

У Миленином поигравању са ситуацијама из бајки првенствено видим уметнички језгровит и метафоричан начин да се проникне у природу женских улога и ситуација, које током одрастања, сазревања и тежње за слободом морају да се пробају да би потом биле одбачене. Зато сам својом редитељском концепцијом тежила истинитом, које делује као да то није у потпуности.

 

Како је сарађивати са ансамблом Народног позоришта Ниш и које су вам биле кључне смернице при раду с глумцима како бисте извукли њихов максимални потенцијал и истакли упечатљиве карактеризације унутар представе?

Што се тиче сарадње са глумачким ансамблом могу да кажем да ју је красило узајамно потицање на машту и велика колективна посвећеност. Од самог почетка сарадње колективно смо веровали да ћемо успети. Вредно се радило. Глумци су имали пред собом изузетно тежак задатак – освајање специфичне музикалности и ритма Милениних реченица и утискивање животне конкретности у њих. Заједно смо се трудили да на позорници оживимо величанствену магију Миленине наизглед грубе и гротескне поетике, која заправо има свој специфични рафинман и веома је деликатна.

 

У којој мери жива свирка у представи продубљује емотивну димензију представе?

Сонгови дају посебну димензију овој представи – они захваљујући живој свирци и певању глумаца преносе публици посебне емоције и оне истине које се читају између редова.

 

Ваш савет  или смерница младим редитељима и уметницима уопште?

Младим редитељима бих поручила да пре свега раде на томе да одрже радост бављења овим послом. Та изворна радост је покретач свега.

 

Аутор: Станислава Петровић

---