српски
Ђурђа Тешић: “Нема напретка без позоришних фестивала
Обележавање 130. годишњице рођења једног од наших најзначајнијих књижевника, а јединог добитника Нобелове награде, Иве Андрића на диван начин обележило је Народно позориште Републике Српске. Прича о животу Рајке Радаковић “Госпођица” добила је позоришни живот захваљујући драматизацији Вање Ејдус и режији Ђурђе Тешић. Храбар потез, сложила се и редитељка, а публика у Нишу има ту срећу да може да у свом Народном позоришту погледа ово дело.
Аутор фотографије: Далибор Даниловић
Драматизацију “Госпођице” још 1962. године урадио је Марко Фотез, али је то дело приказано тек 2013. године у Југословенском драмском позоришту у Београду. Девет година после, дело Иве Андрића добило је нову драматизацију и режију. Јесте био храбар потез, каже Ђурђа Тешић, редитељка.
– У питању је једно приповедање својствено за литерарно вредно дело које треба да нађе свој израз и позоришну формулу. Тема ме је привукла. Пре свега, тема опсесивног згртања новца, новца као божанства, новца који постаје све, постаје апсолут. А то је данас веома видљиво и сви осећамо ту тему – каже Ђурђа Тешић.
Занимљиво је, додаје, да је у питању женска улога и нови лик.
– Као што су приметили разни теоретичари, први пут у историји српске књижевности се појављује овакав лик, женски Шајлок. У питању је жена која прихвата тај принцип и постаје суровија од мушкараца које смо гледали у тој врсти патолошке страсти. Сматрам да је Андрић класик коме се треба враћати. Вања Ејдус и ја смо се упустиле у то, то је један нови квалитет – додаје редитељка.
У такмичарском делу “Театра на раскршћу” налази се и “Госпођица”, а постојање оваквог регионалног фестивала апсолутно је нешто добро, додаје Ђурђа Тешић.
– Размена је у било којој уметности, а нарочито у позоришту, јако је важна. Битна је и размена људи који се позориштем баве, али и идеја и домета, као и сагледавање шта је у региону рађено. Без позоришних фестивала, не може ни да се развија и напредује – истиче редитељка.
За град је такође значајно постојање оваквог фестивала, додаје Ђурђа Тешић, због образовања гледалаца, доласка нове публике и различитих поетика које се могу том приликом погледати и које нису свакидашње. Једна представа која сигурно није свакидашња јесте и она која обележава четврто вече четвртог “Театра на раскршћу”.
Аутор: Љубица Јоцић