српски
English
Разговор о једном Едипу, Књижевни клуб Филозофског факултета у Нишу
Синоћ је у Нишу одржана премијера представе Један Едип, по тексту португалског драмског писца Арманда Насимента Розе, а у режији Југа Ђорђевића.
Студенти четврте године Србистике били су у прилици да присуствују претпремијери ове представе, у петак 29. новембра, а сутрадан и књижевном разговору са писцем ове драме. Њега је организовало нишко Народно позориште у сарадњи са ЕУ инфо кутком. Том приликом дотакнуте су све битне тачке самог драмског комада Један Едип.
Разговор је био замишљен као дискусија о стваралаштву Арманда Насимента Розе, о његовим поетичким начелима, о упливу митова, антике и савремених проблема у његова дела. Учествовали су, поред самог писца, режисер представе Југ Ђорђевић, драматург Спасоје Миловановић, преводилац Татјана Манојловић, студенти Србистике и други љубитељи савремене драме и дела овог португалског писца.
Дискусију је започео Југ Ђорђевић који је поставио питање због чега у делима Арманда Насименте доминирају женски ликови.
Армандо Насименто Роза је одговорио је да су га одувек занимали споредни женски ликови који нису имали толико простора да се искажу јер нису били главни јунаци драме. То је један од разлога због кога је у своју драму Један Едип увео Тиресијину ћерку, Манто. Она је била позната у митологији само као његова ћерка, али њен лик никада раније у књижевности није толико био разрађен као у овој драми. Желео је да прикаже женски принцип као јак и утицајан за саму причу о Едипу и то и постиже осликавањем Манто, али и давањем Јокастиног погледа на читаву ситуацију познату из мита о Едипу и Софоклове драме Краљ Едип.
Татјана Манојловић је навела да Армандо има смелости да ликове које знамо из драмске књижевности прикаже у новом светлу. Он их преиначује, врши преображај у односу на оно што знамо од раније о тим јунацима.
Значајно је и то што писац овим делом уводи Лајев комплекс у књижевност. Њега нису детаљно разматрали психоаналитичари, али он постоји у књижевности. Ради се о комплексу синоубиства.
Армандо поставља врло занимљиво и интригантно питање својим комадом: зашто родитељи желе да униште своју децу? Поред основног значења, овим питањем хтео је да на један смео начин представи хијерархију која постоји у позоришту, где увек постоји тенденција да они који су у врху потисну следећу генерацију, подмладак.
Режисер Југ Ђорђевић истакао је да се ово питање не треба схватати буквално. Наводи да често родитељи спутавају и руше своју децу најбољим намерама које се не подударају са циљевима које дете има и због тога можемо рећи да је то питање којим се и Армандо бави врло актуелно.
Драматург Спасоје Милановић поставио је питање зашто су у његовој сфери интересовања митови које често користи као прототекст и шта је од мита остало данас, шта митови прошлости значе нама као савременом бићу. Армандо је истакао да су митови добра подлога за приказивање савременог човека, његових преокупација и проблема. Митовима се улази у срж свих битних питања којима се ми данас бавимо. Што више ми говоримо о митовима, то они више говоре о нама. Сматра да савременост увек преиспитује прошлост из једног новог угла, па је тако и он сам познати мит о Едипу сагледао на нов начин. Оваквим приказом мита он не жели да руши његова ранија читања, већ само да да своје виђење.
Једно од занимљивих питања поставила је и студенткиња Марија Тасић, питала је писца ког јунака из драме Један Едип би ослободио патње и да ли би уопште неког ослободио. Одговорио је да би био врло заинтересован да види како ће свој живот наставити Манто; због тога она једина у његовом комаду има будућност испред себе.
Југ Ђорђевић се надовезао и истакао је да је након пробе причао са глумцима који изводе ову драму и питао их за кога сматрају да је главни глумац комада. Истиче да су се сви сложили да је то Манто, управо због завршетка.
Разговор се наставио у пријатном тону. Студенти и остали посетиоци постављали су питања, али и давали своје виђење комада и поделили утиске са представе.
Студенти захвалност дугују Народном позоришту у Нишу, због указане прилике да присуствују претпремијери и књижевном разговору са писцем, и посебну захвалност професорки Јелени Јовановић, која је била иницијатор ових активности.
Душан Петровић