srpski
English
Razgovor o jednom Edipu, Književni klub Filozofskog fakulteta u Nišu
Sinoć je u Nišu održana premijera predstave Jedan Edip, po tekstu portugalskog dramskog pisca Armanda Nasimenta Roze, a u režiji Juga Đorđevića.
Studenti četvrte godine Srbistike bili su u prilici da prisustvuju pretpremijeri ove predstave, u petak 29. novembra, a sutradan i književnom razgovoru sa piscem ove drame. Njega je organizovalo niško Narodno pozorište u saradnji sa EU info kutkom. Tom prilikom dotaknute su sve bitne tačke samog dramskog komada Jedan Edip.
Razgovor je bio zamišljen kao diskusija o stvaralaštvu Armanda Nasimenta Roze, o njegovim poetičkim načelima, o uplivu mitova, antike i savremenih problema u njegova dela. Učestvovali su, pored samog pisca, režiser predstave Jug Đorđević, dramaturg Spasoje Milovanović, prevodilac Tatjana Manojlović, studenti Srbistike i drugi ljubitelji savremene drame i dela ovog portugalskog pisca.
Diskusiju je započeo Jug Đorđević koji je postavio pitanje zbog čega u delima Armanda Nasimente dominiraju ženski likovi.
Armando Nasimento Roza je odgovorio je da su ga oduvek zanimali sporedni ženski likovi koji nisu imali toliko prostora da se iskažu jer nisu bili glavni junaci drame. To je jedan od razloga zbog koga je u svoju dramu Jedan Edip uveo Tiresijinu ćerku, Manto. Ona je bila poznata u mitologiji samo kao njegova ćerka, ali njen lik nikada ranije u književnosti nije toliko bio razrađen kao u ovoj drami. Želeo je da prikaže ženski princip kao jak i uticajan za samu priču o Edipu i to i postiže oslikavanjem Manto, ali i davanjem Jokastinog pogleda na čitavu situaciju poznatu iz mita o Edipu i Sofoklove drame Kralj Edip.
Tatjana Manojlović je navela da Armando ima smelosti da likove koje znamo iz dramske književnosti prikaže u novom svetlu. On ih preinačuje, vrši preobražaj u odnosu na ono što znamo od ranije o tim junacima.
Značajno je i to što pisac ovim delom uvodi Lajev kompleks u književnost. Njega nisu detaljno razmatrali psihoanalitičari, ali on postoji u književnosti. Radi se o kompleksu sinoubistva.
Armando postavlja vrlo zanimljivo i intrigantno pitanje svojim komadom: zašto roditelji žele da unište svoju decu? Pored osnovnog značenja, ovim pitanjem hteo je da na jedan smeo način predstavi hijerarhiju koja postoji u pozorištu, gde uvek postoji tendencija da oni koji su u vrhu potisnu sledeću generaciju, podmladak.
Režiser Jug Đorđević istakao je da se ovo pitanje ne treba shvatati bukvalno. Navodi da često roditelji sputavaju i ruše svoju decu najboljim namerama koje se ne podudaraju sa ciljevima koje dete ima i zbog toga možemo reći da je to pitanje kojim se i Armando bavi vrlo aktuelno.
Dramaturg Spasoje Milanović postavio je pitanje zašto su u njegovoj sferi interesovanja mitovi koje često koristi kao prototekst i šta je od mita ostalo danas, šta mitovi prošlosti znače nama kao savremenom biću. Armando je istakao da su mitovi dobra podloga za prikazivanje savremenog čoveka, njegovih preokupacija i problema. Mitovima se ulazi u srž svih bitnih pitanja kojima se mi danas bavimo. Što više mi govorimo o mitovima, to oni više govore o nama. Smatra da savremenost uvek preispituje prošlost iz jednog novog ugla, pa je tako i on sam poznati mit o Edipu sagledao na nov način. Ovakvim prikazom mita on ne želi da ruši njegova ranija čitanja, već samo da da svoje viđenje.
Jedno od zanimljivih pitanja postavila je i studentkinja Marija Tasić, pitala je pisca kog junaka iz drame Jedan Edip bi oslobodio patnje i da li bi uopšte nekog oslobodio. Odgovorio je da bi bio vrlo zainteresovan da vidi kako će svoj život nastaviti Manto; zbog toga ona jedina u njegovom komadu ima budućnost ispred sebe.
Jug Đorđević se nadovezao i istakao je da je nakon probe pričao sa glumcima koji izvode ovu dramu i pitao ih za koga smatraju da je glavni glumac komada. Ističe da su se svi složili da je to Manto, upravo zbog završetka.
Razgovor se nastavio u prijatnom tonu. Studenti i ostali posetioci postavljali su pitanja, ali i davali svoje viđenje komada i podelili utiske sa predstave.
Studenti zahvalnost duguju Narodnom pozorištu u Nišu, zbog ukazane prilike da prisustvuju pretpremijeri i književnom razgovoru sa piscem, i posebnu zahvalnost profesorki Jeleni Jovanović, koja je bila inicijator ovih aktivnosti.
Dušan Petrović