Милентијева 14/2

РЕЧ ПИСЦА

Нисмо ли ми само сенке наших предака?

Носимо ли грех неког чукундеде, муку прабабе, забрањену љубав деде и зебњу мајке, па са свим тим измешаним осећањима покушавамо да живимо овај живот, већ обележени туђим?

И где престају преци, а почињемо ми?

Милентијева 14/2 је измишљена прича, али настала на не баш срећним сећањима, деценијама скривеним успоменама, никада до краја испричаним тугама, па и срећама (као да ће нам их неко украсти, па стискамо усне и у радости). Настала је као исповест двоје тајнама истрошених људи, јер тајне су тешке за ношење и доносе бол и ономе ко их скрива и ономе ко их открива.

И онда се запитамо, има ли измишљених прича. Или се све већ десило, само чека некога да то и запише.

И када престаје прошлост, а креће будућност?

И где престајемо ми, а почињу наша деца?

БИОГРАФИЈА ПИСЦА

Бранислав Јанковић, рођен 1. фебруара 1969. године у Нишу, истакнути је српски новинар, писац и сценариста. Дипломирао је журналистику на Филозофском факултету Универзитета у Нишу, где је и магистрирао књижевност.

Своју професионалну каријеру започео је у новинарству, радећи више од две деценије као дописник, уредник и водитељ у дописништву РТС-а у Нишу, као и на локалним телевизијама НТВ и Белами.

Као писац, Јанковић је познат по романима који комбинују историјске мотиве, фантастику и духовне теме. Његова библиографија обухвата девет романа – од првенца О вуковима и сенкама (2011, Лагуна) до најновијег Утваре (2024, Лагуна) – као и допуњена издања, попут Суза Светог Николе на ћирилици. Поред романа, Јанковић је аутор збирки прича Безимени (2014) и Вране (2021), као и збирке поезије Фебруарски бродови (2017). Његове радио-драме, попут Две душе Гвоздена Милића и Два неба, емитоване су на Другом програму Радио Београда. Такође, писао је сценарије за филмове, укључујући Последњи стрелац (2023).

Посебно се истиче трилогија о Јеврему Утвићу, распопу и истражитељу, кроз романе Ветрови зла, Гвоздени облаци и Утваре, где аутор истражује теме греха, искупљења и духовности у српском културном контексту.

За свој књижевни рад, Јанковић је добио бројне награде: „Мирослав Дерета“ за Мачку у коферу (2019), међународна награда „Златни змај“ за допринос развоју фантастичне књижевности (2022) и признања из области филма (најбољи сценарио, Врњачка Бања, 2024). Такође, добитник је и награде Радио Београда за драме Милентијева 14/2 и Два неба.

Члан је Српског књижевног друштва и Удружења новинара Србије.

РЕЧ  РЕДИТЕЉА

Позоришни комад је најуспелији онда кад не можемо да се лако и безусловно определимо ко је у праву од протагониста драмског сукоба, кад је посреди емотивно-мисаона клацкалица ликова једнаке људске тежине.

Баш такав је ово комад.

Зато нам је било узбудљиво да га радимо: ни ми сами немамо право казати ко је овде Победник, а ко Поражени.

Уосталом, кад бисмо имали тај одговор, не би имало смисла бактати се овом причом. Она је баш стога лепа и тачна.

И то је, верујем, један од главних задатака театра – ако театар уопште треба да има некакве задатке – да нас подсети на нашу несавршеност и пружи нам утеху због ње.

Горчин Стојановић

БИОГРАФИЈА РЕДИТЕЉА

Горчин Стојановић

Рођен октобра 1966. у Сарајеву, где је завршио основну школу и славну Прву гимназију. На београдском Факултету драмских уметности дипломирао позоришну и радио режију у класи проф. Дејана Мијача.

Од прве представе у Југословенском драмском позоришту (Драга Јелена Сергејевна, 1989) до данас, режирао седамдесетак представа у већини београдских позоришта, као и у театрима у Сарајеву, Скопљу, Подгорици, Будви, Новом Саду, Сомбору, Нишу, Крагујевцу, по делима Шекспира, Молијера, Ведекинда, Стерије, Нушића, Крлеже, Црњанског, Андрића, као и савремених домаћих и страних писаца.

Аутор стотинак сценографија за своје и представе других редитеља (И. Милошевић, Б. Лијешевић, М. Нешковић, Ј. Маричић, М. Мисирача, М. Карановић, Г. Шушљик).

Режирао два дугометражна и један кратки играни филм (Убиство с предумишљајем, Стршљен, Порајмос) и шест телевизијских серија.

Награђиван за своје представе, филмове и сценографије, као и за рад на радио-драмама, на фестивалима у Валенсији, Кијеву, Трсту, Сочију, Херцег Новом, као и на Стеријином позорју, сарајевском MEСС-у, Охридском лету, бањалучком Театар-Фесту, на Фестивалу „Јоаким Вујић“, Војвођанским сусретима професионалних позоришта, Нушићевим данима и другим.

Колумниста Наше Борбе, Времена, Блица, Блиц News-a, Радара и других новина и недељника.

Уметнички директор Југословенског драмског позоришта.