ЗАМАК ПЛАВОБРАДОГ

О ОПЕРИ И КОМПОЗИТОРУ

Бела Барток (1881–1945) један је од најзначајнијих композитора 20. века и централна фигура музичког модернизма. Његово стваралаштво повезује елементе народног музичког наслеђа са савременим композиторским изразом, чиме је развио јединствен и препознатљив музички језик.

Замак Плавобрадог (1911) једина је Бартокова опера. Либрето Беле Балажа, заснован на познатој бајци о Плавобрадом, обликован је као симболичка драма два лика, у којој се спољашња радња своди на минимум, а фокус се помера на унутрашња стања и односе.

Опера је настала из личног импулса аутора. Барток ју је написао и посветио својој тадашњој супрузи Марти Зиглер, као свадбени поклон. Ипак, упркос тој приватној полазној тачки, Замак Плавобрадог превазилази аутобиографски оквир и постаје универзална прича о поверењу, потреби за истином и границама емоционалне блискости.

Седам врата замка не представљају конкретне просторе, већ симболичке слојеве прошлости Плавобрадог, његових сећања и унутрашњих страхова. Јудитина одлука да отвори сва врата произлази из потребе за потпуним разумевањем и блискошћу, док се Плавобради опире разоткривању, свестан да би потпуно отварање значило и губитак унутрашње равнотеже.

Опера се изводи уз клавирску пратњу, уместо пуне оркестрације, чиме се додатно наглашава однос двоје ликова и психолошка димензија драме.

БИОГРАФИЈА РЕДИТЕЉКЕ

Јована Солуновић Митровић је оперска и позоришна редитељка. Дипломирала је оперско певање на Универзитету у Нишу, у класи Александре Ристић, а мастер студије из теорије уметности и медија завршила је на Универзитету уметности у Београду, под менторством др Весне Микић. Магистрирала је театрологију на Универзитету у Бергену, под менторством скандинавског театролога Кнута Увеа Арнтзена, где је завршила и додатне студије педагогије, италијанских студија и енглеског језика и књижевности. Докторирала је позоришну режију на Факултету савремених уметности у Београду 2025. године, у класи Божидара Ђуровића.

У свом раду бави се опером и музичким театром, са посебним фокусом на психолошку драматургију, савремене режијске поступке и примену дигиталних технологија у сценском изразу. Режирала је оперу На уранку Стевана Биничког у Народном позоришту у Нишу, као и моно-оперу Дневник Ане Франк Григорија Фрида, која се изводи у Србији и на међународним гостовањима у Холандији и Норвешкој.

Као асистенткиња режије радила је на оперским продукцијама у Берлину, укључујући Фигарову женидбу В. А. Моцарта и Ивицу и Марицу Е. Хумпердинка, док је за сезону 2026. у припреми њена продукција Вердијеве опере Риголето у Бечу. Активна је чланица европске оперске мреже РЕСЕО, а паралелно се бави и педагошким радом у области музике и сценских уметности.

РЕЧ РЕДИТЕЉКЕ

Замак Плавобрадог посматрам као психолошку драму о односу двоје људи који теже блискости, али се према њој крећу различитим путевима. Јудитина потреба да види и разуме сваки део унутрашњег света Плавобрадовог супротставља се његовој потреби да одређене просторе задржи затвореним, као начин заштите свог унутрашњег света.

У овој режији замак није конкретно место, већ унутрашњи простор, ментални и емотивни пејзаж лика Плавобрадовог. Врата нису физичке препреке, већ симболи сећања, искустава и траума које он носи са собом. Смештањем радње у викторијанско доба, додатно се наглашава атмосфера контроле, тензија и потиснутих емоција.

Извођење опере уз клавирску пратњу омогућава концентрисан и огољен сценски израз, у којем музика и текст непосредно прате психолошку динамику ликова. У том оквиру, драма се не одвија кроз спектакл, већ кроз постепено разоткривање односа, које на крају оставља и Јудиту и Плавобрадог у стању тишине и затворености.