српски
English
СТРУЧНИ ЖИРИ
Миа Беговић, глумица, Загреб
Богдан Костеа, глумац и редитељ, Арад
Катарина Коцевска, глумица и драмска списатељица, Скопље
Бранислав Жага Мићуновић, редитељ, Подгорица
Владо Керошевић, глумац и режисер, Тузла
Миа Беговић,већ 1986. у својој 23. години, која је уједно и година дипломирања на АДУ у Загребу, бива проглашена најпопуларнијом глумицом Југославије. Прва награда струке је 1979, БРАМС. Следе улоге у театру и пред камерама, континуитет играња на готово свим позорницама Републике Хрватске и на многим по Европи, Америци, Аустралији.
Од стотињак позоришних и четрдесетак што филмских, што телевизијских улога, издваја: Гете – Ифигенија (Дубровачке љетне игре – награда Орландо), М. Јурић Загорка – Баруница Лехотска (награда Загребачког љета), Крлежа – Баруница, Мелдер – Крананстег, Олби – Марта…
Најпоноснија је на свој ауторски пројекaт, монодраму Све што сам прешутјела, с којом наступа на свим еминентним фестивалима. Апсолвенткиња је на докторским студијама Филозофског факултета у Загребу, као поборница целоживотног образовања.
Богдан Костеа (1967, Арад, Румунија), глумац и редитељ.
Од 1991. године глумац у Класичном позоришту „Јоан Славици“ у Араду. Од 2001. године је директор овог позоришта.
Такође, радио као спикер на телевизији од 1995 до 2017, телевизијски продуцент и редитељ од 2009. до 2015. године.
Од 1991. године до данас играо у 46 представа.
Катарина Коцевска (1959, Скопљe).
Дипломирала на факултету драмских уметности у Скопљу 1982.
Члан Драмског театра – Скопље од 1983.
Позоришна, филмска и ТВ глумица.
Аутор драмских текстова и редитељ своје драме Љубавници (тренутно на репертоару у Драмском театру).
Добитница многих глумачких награда.
Од 2018. је изабрана за селектора и директора највећег позоришног фестивала у Македонији „Војдан Чернодрински”.
Бранислав Мићуновић (1952, Подгорица), позоришни редитељ. Дугогодишњи професор глуме на Факултету драмаских уметности у Београду и на Факултету драмских уметности на Цетињу, где је руководилац постдипломских студија, председник Националне комисијеза УНЕСКО и Националног савета за културу. Почасни је председник Међународне позоришшне мреже НЕТА, почасни члан Међународне академије „Еминеску“ и члан Сената Престонице Цетиње.
Студије позоришне режије завршио је на Факултету драмских уметности у Београду 1975. године. Током своје каријере Мићуновић је углавном режирао дела савремених аутора,а посебно успешно је режирао комаде домаћих драмских аутора. Режирао је у свим позориштима у региону.
Његове представе су са успехом приказиване на најзначајнијим фестивалима: Стеријино позорје, Малим и експерименталним сценама (МЕСС), Данима комедије, Сусретима професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић” и другим.
Награђиван најзначајнијим професионалним и друштвеним признањима, као што су: награда за режију „Јоаким Вујић”, награда за режију „Јован Путник”, Стеријина награда за режију, Велика награда Црногорског народног позоришта, награда за допринос позоришној култури у Црној Гори „Вељко Мандић” и многе друге.
Бранислав Мићуновић је био министар културе Црне Горе у три мандата.
Тренутно се налази на позицији амбасадора Црне Горе у Београду.
Владо Керошевић (1955, Хусино код Тузле, БиХ), глумац, ред.проф. Академије драмских умјетности Универзитета у Тузли.
Дипломирао глуму 1978. годинена ФДУ у Београду у класи професора Мирослава Дедића. Још као студент, заједно са колегама, оснива једну од првих неформалних театарских трупа, трупу Акт у Домуку лтуре Студентски град, која је након тога две године узастопно била лауреат Интернационалног театарског фестивала МЕСС у Сарајеву. Након студија годину дана ради као глумац у дечјем позоришту „БошкоБуха” у Београду.
Од 1979.до 1995. године у сталном је ангажману у Народном позоришт у Тузла, где је као првак драме одиграо преко 75 премијерних пројеката. Од 1986 до 1993.године, поред глумачког ангажмана, обавља дужност уметничког руководиоца Народног позориштаТузла, утемељује и оснива дечијусцену, као и Ревију југословенских позоришта. Од 1995.до 1998. професионално је ангажован у Немачкој где оснива путујући театар за децу и одрасле „Рода”, те припрема 4 премијерна пројекта за избегличку популацију свих узраста са простора бивше Југославије.
Од оснивања Академије драмских умјетности Универзитета у Тузли 1998.године ради прво као стручњак из праксе, затим као асистент, а потом и као доцент. Године 2004.изабран је у звање ванредног професора и постављен на дужност в. д. декана, а 2006. године изабранје и за декана АДУ Универзитета у Тузли.
Истовремено, ради и као глумац, редитељ, драматург, продуцент, уметнички руководилац и менаџер у ванакадемским облицима уметничког ангажмана, а 2002, на Светски дан позоришта, оснива „Театар кабаре Тузла”, ново, алтернативно, експериментално позориште. У периодуод 1998.до 2009. године као глумац, редитељ, уметнички руководилац, продуцент и педагог бележи изузетно значајан ангажман у око 80 разних театарских, филмских, радио и телевизијских пројеката.
Ауторски и продуцентски осмишљава 3 значајна театарска академска фестивала: Интернационални workshop фестивал уличног театра, ТКТ Фест–Дани академског театра и Сусрети академија на Сусретима позоришта БиХ у Брчком.Члан је програмског савета фестивала Позоришне/казалишне игре у Јајцу, један од оснивача театарског фестивала Бихаћко љето и идејно‒естетски утемељитељ обновљених послератних Сусрета позоришта/казалишта у Брчком.
Од 2017.године је уметнички руководилац Хрватског театра СОЛИ – „Театра кабареа Тузла”.
За уметнички и педагошки рад награђен је 33 пута.
НОВИНАРСКИ ЖИРИ
Борка Требјешанин, Политика, Београд
Татјана Њежић, Блиц, Београд
Тања Мијовић, РТС 3, Београд
Миљана Николић, Белами, Ниш
Лидија Георгијев, РТС, дописништво Ниш
ОКРУГЛИ СТО КРИТИКЕ
Модератор округлог стола критике
Оливера Милошевић, Београд, новинар и театролог, одговорни уредник Редакције за културу и уметност РТС-а
Бојан Муњин, Трећи програм Радио Загреба, Хрватска, новинар и позоришни критичар
Оливера Милошевић, новинарка и театролошкиња, одговорна уредница Редакције за културу и уметност Културно-уметничког програма РТС-а. Ауторка тв серијала „Театрологике”.
Дипломирала је новинарство на Факултету политичких наука у Београду и била на постдипломским студијама из области социологије културе и позоришта.
Новинарску каријеру започела је 1988.године у Боеградском програму РТС-а. Позориште је област коју прати од почетка каријере.Од 2000.године је одговорни уредник у Редакцији за културу Београдског и Јутарњег програма РТС-а.Од 2001.је уредник у Редакцији за културу и уметност РТС-а. Пуних 15 година била је аутор, уредник и водитељ тв емисије Беокулти аутор рубрика о позоришту у истој.
Аутор је, уредник и водитељ Хроника Битефа и бројних емисија из серијала ТВ Фељтон – Портрети, у којима представља рад значајних позоришних стваралаца.
Од оснивања је један од аутора и уредника емисије Културни дневник.
Од 1993.године, је члан редакције позоришних новина Лудус који објављује Савез драмских уметника Србије.
Ауторске текстове и интервјуе из области позоришта објављује у новинама, часописима и недељницима: Лудус, Сцена,Театрон, НИН, Грађански лист, Преступ, Европа, Недељник, ТФТ.
Ауторка је серијала Театрологике у продукцији „Хартефакта”, који је подржан од стране Министарства за културу и информисање, а који се емитује на РТС-у.
Бојан Муњин (1954, Љубљана), новинар и позоришни критичар.
Факултет политичких наука завршио у Загребу.
Своје позоришне колумне писао је за ријечки Нови лист, сплитски Ферал трибјун, загребачко Казалиште, новосадску Сцену, сарајевске Дане, београдски НИН, Радио Загреб 3 и загребачки Аркзин. Данас своје критике објављује у загребачким Новостима – недељнику заједнице Срба у Хрватској, Културном додатку Политике и на Радио Београду 2.
Водио је многе позоришне округле столове, од Фестивала малих сцена у Ријеци, МЕСС-а у Сарајеву, БИТЕФ-а у Београду и Југословенског позоришног фестивала Без превода у Ужицу, до Будва Град Театра.
Живи у Београду и Загребу.
Критичари
Игор Бурић, Дневник Нови Сад, Србија, Нови Сад, позоришни критичар
Дејан Петковић, Ниш, позоришни критичар и театролог
Проф. др Миливоје Млађеновић, Сомбор, писац и театролог
Проф. др Ненад Новаковић, Бања Лука, експерт за електронске медије и менаџмент у култури
Василка Бумбарова, Бугарска, театролошкиња
Клаудиу Гроза, Румунија, театролог
Игор Бурић (1976, Тузла), позоришни критичар.
Као студент филозофије (Филозофски факултет, Нови Сад) писао и објављиивао текстове о филозофији, теорији и критици културе, новим медијима, књижевности, музици, позоришту, филму, интердисциплинарним уметничким формама.Од 2003.пише и позоришну критику у новосадском Дневнику, чиме наставља велику традицију овог листа. Поред тога, пише чланке, интервјуе, критике као стални или повремени сарадник скоро свих релевантних позоришних часописа (Сцена, Лудус, Позориште), као и других штампаних и интернет издања.
За писање и друга професионална постигнућа Игор Бурић је као „готово ексцесна појава међу младим новинарима у Дневнику и у културној рубрици”добио једну од годишњих награда тог листа 2004.Признање ван куће у којој ради стигло је 2005, када је добио трећу награду за најбољег младог новинара у Новом Саду.
Стеријину награду за позоришну критику освојио је 2014.
Дејан Петковић (1972, Ниш). Дипломирао је на Групи за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Нишу. Дипломски рад Александар Поповић и француска драмска авангарда уврштен је у библиотеку најбољих дипломских радова и публикован у едицији Факултета. Стручне радове и критике из области позоришта, теорије драме и теорије медија континуирано објављује од деведесетих година у периодици и дневној штампи – Театрон, Градина, Нишки аналитичар, Пресинг, Сцена. На нишком КПГТ радију уређивао је и водио специјализовану емисију посвећену позоришној уметности.
Аутор је више драмских текстова и сценарија за играно‒документарне филмове (Битка на Чегру, 2006 и Црна зора, 2007).Добитник је награде Ниш арт фондације за драму Via Doloris (2007), награде за најбољи драмски текст на 5. Јоаким‒фесту у Крагујевцу у представи Одабрани и уништениНародног позоришта Ниш (2008), као и награде Радио Београда за радио-драму Чудо на Босфору (2013).
На Факултету драмских уметности у Београду на одсеку Теорије драмских уметности, медија и културе брани докторску дисертацију под називом Епске комуникацијске структуре у драмама Александра Поповића.
Проф.др Миливоје Млађеновић (1959, Бијељина), писац и театролог.
Упоредо се бавио позоришном праксом (дугогодишњи управник Народног позоришта у Сомбору, управник Српског народног позоришта у Новом Саду, директор Стеријиног позорја у Новом Саду, уметнички саветник Народног позоришта Стерија у Вршцу), педагошким радом (ванредни професор на Педагошком факултету у Сомбору) и научно-истраживачким и театролошким радом (докторирао на Филолошком факултету у Београду) у области књижевности и, посебно, драмске књижевности за децу.
Написао је десетак драмских комада за децу који се изводе на позоришним сценама у Србији и БиХ. У Шабачком позоришту изведена му је комедија Рабле/Врлина/Грех, а у Народном позоришту Сомбор драма Маестро о сликару Милану Коњовићу.
Аутор је више позоришних студија,две књиге позоришних комада за децу, књиге афоризама, књиге позоришних путописа, драме Скандалозна комедија, Гороцвет2012итд.
Селектор је Глумачких свечаности „Миливоје Живановић” у Пожаревцу, а био је и селектор других значајних позоришних манифестација и члан жирија најугледнијих позоришних фестивала.
За свој уметнички и друштвени ангажман добитник је многобројних признања, међу којима су „Никола Петровић Пеца”за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији, Златна значка КПЗ Србије, Златна повеља „Лаза Костић” за најбољу новинску репортажу на Међународном фестивалу репортаже „Интерфер”, Октобарска награда Града Сомбора.
Живи у Сомбору.
Ненад Новаковић (1960, Горњи Вијачани, Прњавор), новинар, експерт за електронске медије и менаџмент у култури.
Дипломирао југословенске књижевности и српскохрватски језикна Филозофском факултету у Приштини, докторирао на Факултету за менаџмент на АЛФА универзитету у Београду. Радио као новинар и уредник на Радио и ТВ Приштини, у дневним новинама Глас из Бања Луке и Ослобођење из Сарајева и сарађивао са многим омладинским и књижевним часописима и листовима у СФРЈ. Био дирекор Радио Бања Луке, Гласа српког и БЕЛ телевизије у Бања Луци.
Оснивач је часописазадруштвена питањаАктуелности, часописа за тржишне комуникације Контакт,недељникаПулс, као и часописа за визуелне комуникације Агон. Води студије медија и комуникација на ИУТ-у, ванредни је професор на БЛЦ-у и директор је Народног позоришта Републике Српске од 2011.године.
Аутор је више стручних, научних и публицистичких текстова, уредник и приређивач више књига, антологија, сабраних и изабраних дела, аутор четири књиге.
Добитник је многобројних награда за допринос у култури, међу којима суЗлатна значка Културно-просветне заједнице Србије за изузетан рад у култури и медаља „Никола Тесла” немачког часописа Нова димензија у науци и магазина IVAS Аrt of image.
Живи и ради у Бања Луци.
Василка Бумбарова, позоришни менаџер, преводилац.
Завршила је факултет 1984. године у Лењинграду.
На почетку каријере радила је у Дому културе у Благоевграду, а затим и као драматург на Камерној оперској сцени у Благоевграду.
У периоду од 1989. до 1996. год. ради као менаџер и ствара везе међу бугарским, руским и балканским позоришним ствараоцима. Представља бугарске представе на различитим балканским и руским фестивалима, као и на фестивалима широм света.
Главни је уредник Алманаха уметности ЕТ CETERA.
Преводилац различитих драмских текстова са руског језика и аутор многих чланака посвећених руском позоришту и међународној сарадњи, објављених у Бугарској, Русији, Македонији и на интернету.
Крајем деведесетих радила је као менаџер за међународне односе у московском позоришту „Школа модерне игре” и Московском позоришту за најмлађе гледаоце.
Менаџер многих позоришних представа независних позоришних компанија.
Последњих осам година ради у Бугарској, у популарном независном позоришту „Реплика”.
Један је од оснивача NET(New European Theater) Festival (1998‒2000).
Менаџер фестивала „Јесењи позоришни сусрети” у Пазарџику.
2013. ‒ Оснивач и селектор Међународног позоришног фестивала „Тара‒ра‒бумбија ‒ Територија за млади театар”, Благоевград.
Од 2017. експерт за међународну сарадњу у ДТК „Иван Радоев”, Плевен.
Клаудиу Гроза је румунски театролог, кустос и културолошки експерт. Водитељ је Међународног фестивала Новог позоришта у Араду од 2013. године и уредниккултурногчасописа „Трибуна”. Објавио је неколико књига есеја и приказа румунског позоришта и савремене литературе.
Приказ фестивала
Татјана Мијовић, Београд, филозофкиња и културолог
Тања Мијовић је рођена 1981.године у Новој Вароши, где је завршила основну школу и гимназију.
Године 2005. дипломирала је на Филозофском факултету Универзитета у Београду на групи за филозофију. На истом факултету радила је од 2005.до 2007. као демонстратор, а од 2006. до 2010. и као секретар Српског филозофског друштва. Године 2006.постаје стални сарадник Трећег програма Радио Београда, а од 2011. је уредник на истом медију. Поред већег броја тематских циклуса из различитих области хуманистике, уредница је културно- информативне емисије Хроника Трећегпрограма и емисије Позоришне актуелности.
