„Затворена“ у љубавни троугао, ова емотивна и интимна драма бави се емоцијама и односима људи из различитих перспектива.
Заробљени у колотечину времена, брзину живљења, модерно потрошачко друштво, често и не примећујући, полако губимо најфиније и најсуптилније нити које нас вежу за наше најближе, да бисмо само једног дана схватили да живимо са странцем. Тек када нас погоди усуд судбине, страшна трагедија неизлечиве болести, сетимо се да застанемо, погледамо око себе, осетимо дан, препознамо друго људско биће и схватимо шта је заиста важно, онда кад време већ истиче…
Верн Тисен „Јабука“, редитељско виђење
Верн Тисен већ у првим дидаскалијама прецизно описује значај пауза у извођењу његовог комада. Када се прочита такво упутство, иако се још није ни започело читање, помисли се на Чехова и Бекета. Аутор нас, затим, кроз веома сведене али минуциозне дијалоге (помислимо на Пинтера) уводи у једну врсту ониричке стварности настале од страдања ликова, у тешкој борби између живота и смрти, љубави и страсти, одговорности и утехе, идентитета и скривених идентитета. Јунак већ у првој сцени гризе дојку своје партнерке као јабуку, иако она то није, и тиме симболички напушта Еденски врт и креће у даље путовање.
Писац користи готово типичан мелодрамски заплет, бавећи се љубавним троуглом чији се актери, на мало вероватан али истинит начин, повезују у драматичној ситуацији борбе са тешком болешћу једне од њих. Болест и просте душе чини отменијима. Смрт је пред вратима, пред њеним лицем они се суочавају са сопственим животима да би схватили да само кроз другог могу да спознају истину. Овакав заплет подржавају репетативни дијалози са тишином између, која говори више од свега изговореног.
У тишинама, репетитивности и ритмичности, идентитети се претапају један у други. У плаветнилу језера, у небу изнад њега и земљи која га окружује, кроз стварност тренутка показује се нестварност смрти. Обала на којој се налазе ликови „Јабуке“ јесте обала преласка из једног света у други. Комад носи атмосферу сна крцатог болом, лепотом и страшћу. Нежно и емотивно, на танкој линији између сна и јаве, градили смо посебну атмосферу ове снажне и истовремено зачудне приче о љубави и умирању.
Александра Ковачевић, редитељка
Александра Ковачевић
Завршила ФДУ у Скопљу у класи проф. Љубише Георгиевског 1991. год.
Режирала у готово свим професионалним позориштима Македоније (Скопље – Драмски театар, Македонски народен театар, Театар народности, Турска драма, корежија премијере МОТ-а; Народен театар Битола, Театар „Антон Панов“ Струмица, Театар Куманово и Народен театар Штип ). Такође, режирала у Југословенском драмском позоришту и Позоришту „Бошко Буха“ у Београду, као и у Крушевачком и Краљевачком позоришту.
Наступи и награде на фестивалима: МОТ (Скопље), ФИАТ (Подгорица), ИНФАНТ (Нови Сад), Међународни фестивал Охридско лето, Атина – град престоница културе, Фестивал алтернативног театра (Кочани), Фестивал камерног театра „Ристо Шишков“ (Струмица), Фестивал комедије у Корчи (Албанија), БРАМС, Фестивал „Јоаким Вујић“, Јоаким Интерфест, Мали Јоаким, Фемарт (Приштина), Позориште Звездариште, Позоришни рингишпил (Лазаревац) итд.
Радила као асистент на одсеку за глуму на Факултету уметности у Приштини и Универзитету Браћа Карић.
Била селекторка БРАМС-а, чланица жирија Театарфеста у Сарајеву и Фестивала алтернативног позоришта у Панчеву.
Ауторка позоришног комада „Перпетуум мобиле“, објављивала у књижевном часопису „Повеља“.
У једном мандату директорка Краљевачког позоришта, касније и уметничка директорка Краљевачког позоришта.Од 1998. до данас редитељка Вечерње сцене Краљевачког позоришта.
Мр Љиљана Петровић, костимограф и редовни професор сценског костима на Факултету примењених уметности у Београду.
Ауторка костима за бројне игране филмове: „Отац“, „Кругови“, „Фалсификатор“, „My beautiful country“, „Турнеја“, „Клопка“, „Апсолутних сто“, „ Мали свет“, „Муње“, „Кад порастем бићу Кенгур“ итд.; за више од 150 позоришних представа готово свих водећих позоришта у Београду и националних позоришних кућа Србије, за ТВ драме, краткометражне и анимиране филмове. Такође, ауторка костима за више од 350 реализованих пројеката у адвертајзингу (рекламе, музички спотови).
Гостујући професор на универзитетима уметности: University of Arts „Mimar Sinan“ (Истанбул); ENSAD (Париз); у Бостону, Конектикату и Блумингтону (САД). Добитница стипендије Гете института и 13 награда за костимографију: Прва награда Golden tooba –Рајско дрво за пројекат „Карго“, заједнички пројекат са А. Костићем (Фестивал визуелне уметности, Техеран, Иран); награде за најбоље филмске костимографије: Фипресци, Софест, Златна мимоза, награде за костимографију на Мајском салону, годишње награде УЛУПУДС-а, награде за костимографију у представама „Краљ Лир“, „Вила Сашино“, „Заробљено сунце“, наградa Привредне коморе града Београда, наградa YUSTAT, Великa наградa Универзитета уметности у Београду, Сребрњак ФПУ у Београду, наградa за уметничко стваралаштво и афирмацију града Пожеге итд.
Пројекат „Тајна вечера“ налази се у колекцији Музеја Lapidarium (ХР), рад „Маска“ je део колекције New Drama Center у Блумингтону (САД), a рад „Карго“ је откупљен од стране Министарства културе Србије.
Куратор је за селекцију из Србије за међународну изложбу Innovative costume: The next generation A. A. Bakhrushin State Central Theatre Museum, Moscow, Russia 2019.
Чланица је УЛУПУДС-а, филмске асоцијације АФУН, међународне асоцијације костимографа и сценографа ОИСТАТ и почасни члан УЛУПУХ-а.
Верн Тисен (1964), канадски драмски писац.
Рођен у Винипегу, где је дипломирао на Академији уметности. Звање магистра је стекао на Универзитету у Алберти, где је водио курс драме. Био је председник Канадског удружења драмских писаца и Удружења писаца Алберте.
Добитник је многобројних награда, међу којима су Награда генералног гувернера Канаде за најбољу драму на енглеском језику („Ајнштајнов поклон“), награда Карол Болт за најбољу представу („Вими“) и награда Стерлинг за нову драму („Јабука“). Такође, добитник је награде за уметност града Едмонтона и награде Универзитета Алберта.
Тисенова дела су преведена на неколико језика, укључујући немачки, француски, пољски и хебрејски. Његови комади се изводе у Канади, САД, Великој Британији и Европи, као и у Аустралији и Азији. Био је драмски писац Citadel Theatre и Workshop West Theatre у Едмонтону. Стални је сарадник Epic Theatre Ensemble из Њујорка, као и неколико трупа из Торонта и Ванкувера.
Од 2007. до 2014. живео је у Њујорку. Вратио се у Едмонтон 2014. као уметнички директор Workshop West Theatre.
Најзначајније драме: „Курир“, „Ускрснуће Ивана Фрума“, „Јабука“, „Ајнштајнов поклон“, „Шекспирова воља“, „Повратак у Берлин“, „Вими“, „Птичји мозак“, „Богатство“,
„Лењинови балзамери“, „Последње дрво Рапа Нуија“, „Не узнемиравајте”, „Људски окови“ (по роману Вилијама Сомерсета Мома).
Верн Тисен – Реч аутора
Веома сам узбуђен због премијере Јабуке у Нишу. По први пут се једна моја представа продуцира у Србији. Једино ми је жао што нећу моћи да присуствујем премијери. Прошле године ми се пружила сјајна прилика да посетим Србију, када је представа коју сам продуцирао извођена на Фестивалу монодраме и пантомиме у Београду. Запањила ме је топлина људи из Србије, био сам љубазно примљен где год сам ишао. Дуга историја и изузетан квалитет српског позоришта су заиста импресивни. Дивно је знати да још увек постоје земље које славе позориште и његов значај у нашим животима. Захваљујем глумцима и екипи Јабуке, а посебну захвалност дугујем Спасоју Ж. Миловановићу, на његовом изванредном умећу и креативности, и Барбари Толевској што ме је упознала са вашом земљом. Надам се да ћу ускоро поново доћи у Србију. С поштовањем, Верн Тисен
ЕНДИ: Данило Петровић
ЛИН: Катарина Митић Павловић
СЕМ: Кристина Томић к.г.
Руководилац технике: Љубиша Живковић
Инспицијент: Владислав Ђорђевић
Суфлер: Озрен Митић
Тон: Владислав Ђорђевић
Видео радови: Слободан Илић
Дизајн светла: Дејан Митић
Расветљивач: Немања Павловић
Мајстор сцене: Славиша Филиповић
Декоратери: Срђан Китановић, Радомир Пешић, Драган Динић, Радован Живковић,
Миодраг Ђорђевић, Мића Лазаревић
Реквизитер: Марко Ђорђевић
Гардеробери: Душица Младеновић, Марко Динић
Шминкери, власуљари: Љиљана Рашић, Ивана Лазаревић
Кројачки радови: Марина Стевановић, Владимир Пекић
Тапетарски радови: Драган Динић
Радионица: Богољуб Ђорђевић, Горан Станковић, Драган Перић
Набавка: Богдан Тодоровић
Возач: Небојша Шарчевић