ЈАБУКА
Верн Тиесен
Режија: Александра Ковачевић
„Затворена“ у љубавни троугао, ова емотивна и интимна драма бави се емоцијама и односима људи из различитих перспектива.
Заробљени у колотечини времена, убрзаном ритму живота и модерном потрошачком друштву, често и не примећујући, полако губимо најфиније и најсуптилније нити које нас повезују са нашим најближима, све док једног дана не схватимо да живимо са странцем.
Тек када нас сустигне неминовност судбине, када се суочимо са трагедијом неизлечиве болести, застанемо, погледамо око себе, осетимо тренутак, препознамо друго људско биће и схватимо шта је заиста важно – онда када време већ истиче.
О ПИСЦУ
Верн Тисен (1964) је канадски драмски писац.
Рођен је у Винипегу, где је дипломирао на Академији уметности. Звање магистра стекао је на Универзитету Алберта, на којем је предавао драму. Био је председник Канадског удружења драмских писаца и Удружења писаца Алберте.
Добитник је бројних награда, међу којима су Награда генералног гувернера Канаде за најбољу драму на енглеском језику за „Ајнштајнов поклон“, награда Карол Болт за најбољу представу за „Вими“ и Стерлингова награда за нову драму „Јабука“. Такође је добитник Награде за уметност града Едмонтона и награде Универзитета Алберта.
Његова дела преведена су на више језика, укључујући немачки, француски, пољски и хебрејски. Комади му се изводе у Канади, Сједињеним Америчким Државама, Великој Британији, широм Европе, као и у Аустралији и Азији.
Био је драмски писац у театрима Citadel Theatre и Workshop West Theatre у Едмонтону. Стални је сарадник њујоршког Epic Theatre Ensemble-а, као и више позоришних трупа у Торонту и Ванкуверу.
Од 2007. до 2014. године живео је у Њујорку, а потом се вратио у Едмонтон, где је преузео функцију уметничког директора Workshop West Theatre-а.
Најзначајнија дела су му: „Курир“, „Ускрснуће Ивана Фрума“, „Јабука“, „Ајнштајнов поклон“, „Шекспирова воља“, „Повратак у Берлин“, „Вими“, „Птичји мозак“, „Богатство“, „Лењинови балзамери“, „Последње дрво Рапа Нуија“, „Не узнемиравајте“ и „Људски окови“ (по роману Вилијама Сомерсета Мома).
РЕЧ ПИСЦА
Веома сам узбуђен због премијере „Јабуке“ у Нишу. По први пут један мој комад поставља се у Србији. Једино ми је жао што нећу моћи да присуствујем премијери.
Прошле године пружила ми се дивна прилика да посетим Србију, када је представа коју сам написао изведена на Фестивалу монодраме и пантомиме у Београду. Одушевила ме је топлина људи и срдачан пријем који сам свуда доживео. Дуга традиција и изузетан квалитет српског позоришта заиста су импресивни. Лепо је знати да још увек постоје земље које негују позориште и препознају његов значај у нашим животима.
Захваљујем глумцима и читавој екипи представе „Јабука“, а посебну захвалност дугујем Спасоју Ж. Миловановићу на његовом изузетном умећу и креативности, као и Барбари Толевској, која ме је упознала са вашом земљом.
Надам се да ћу ускоро поново посетити Србију.
С поштовањем,
Верн Тисен
БИОГРАФИЈА РЕДИТЕЉА
Александра Ковачевић
Дипломирала је позоришну режију на Факултету драмских уметности у Скопљу 1991. године, у класи професора Љубише Георгиевског.
Режирала је у готово свим професионалним позориштима у Северној Македонији: Драмском театру, Македонском народном театру, Театру народности, Турској драми и као коредитељка премијере Међународног отвореног театра (МОТ) у Скопљу, као и у Народном театру Битољ, Театру „Антон Панов“ у Струмици, Театру Куманово и Народном театру Штип.
У Србији је режирала у Југословенском драмском позоришту и Позоришту „Бошко Буха“ у Београду, као и у Крушевачком и Краљевачком позоришту.
Са својим представама учествовала је на бројним домаћим и међународним фестивалима, међу којима су: МОТ (Скопље), ФИАТ (Подгорица), ИНФАНТ (Нови Сад), Охридско лето, Атина – Европска престоница културе, Фестивал алтернативног театра у Кочанима, Фестивал камерног театра „Ристо Шишков“ (Струмица), Фестивал комедије у Корчи (Албанија), БРАМС, Фестивал „Јоаким Вујић“, Јоаким Интерфест, Мали Јоаким, Фемарт (Приштина), Звездариште и Позоришни рингишпил (Лазаревац).
Радила је као асистенткиња на Катедри за глуму Факултета уметности у Приштини и на Универзитету „Браћа Карић“.
Била је селекторка фестивала БРАМС, чланица жирија Театар феста у Сарајеву и Фестивала алтернативног позоришта у Панчеву.
Ауторка је позоришног комада „Перпетуум мобиле“, а своје текстове објављивала је и у књижевном часопису „Повеља“.
Обављала је функцију директорке Краљевачког позоришта, а потом и уметничке директорке исте установе. Од 1998. године до данас редитељка је Вечерње сцене Краљевачког позоришта.
РЕЧ РЕДИТЕЉА
Верн Тисен већ у првим дидаскалијама прецизно истиче значај пауза у извођењу свог комада. И пре него што читање започне, такво упутство призива асоцијације на Чехова и Бекета. Потом нас, кроз сведене, али изузетно прецизно грађене дијалоге, који подсећају на Пинтера, уводи у ониричку стварност насталу из страдања ликова, у њиховој борби између живота и смрти, љубави и страсти, одговорности и утехе, идентитета и скривених идентитета.
Већ у првој сцени јунак гризе дојку своје партнерке као јабуку, иако она то није, чиме симболички напушта Еденски врт и започиње своје путовање.
Писац користи наизглед типичан мелодрамски заплет, бавећи се љубавним троуглом чији се актери, на мало вероватан, али истинит начин, повезују у драматичној ситуацији борбе са тешком болешћу једне од њих. Болест и најобичније људе чини племенитијима. Суочени са неизбежношћу смрти, они се суочавају и са сопственим животима, схватајући да се истина може спознати једино кроз другога.
Овакав драмски заплет подржавају репетитивни дијалози испуњени тишинама које говоре више од свих изговорених речи.
У тим тишинама, понављањима и ритму, идентитети се постепено претапају један у други. У плаветнилу језера, небу изнад њега и земљи која га окружује, кроз стварност тренутка открива се нестварност смрти. Обала на којој се налазе ликови „Јабуке“ јесте граница, место преласка из једног света у други.
Комад носи атмосферу сна испуњеног болом, лепотом и страшћу. Нежно и емотивно, на танкој линији између сна и јаве, градили смо посебну атмосферу ове снажне и истовремено зачудне приче о љубави и умирању.
Александра Ковачевић, редитељка
Мр Љиљана Петровић је костимографкиња и редовна професорка сценског костима на Факултету примењених уметности Универзитета уметности у Београду.
Ауторка је костима за бројне игране филмове, међу којима су: „Отац“, „Кругови“, „Фалсификатор“, „My Beautiful Country“, „Турнеја“, „Клопка“, „Апсолутних сто“, „Мали свет“, „Муње“, „Кад порастем бићу Кенгур“ и други. Потписује костимографију за више од 150 позоришних представа у водећим позориштима Београда и националним позориштима Србије, као и за телевизијске драме, краткометражне и анимиране филмове. Ауторка је и костима за више од 350 реализованих пројеката у области адвертајзинга, укључујући рекламе и музичке спотове.
Као гостујућа професорка предавала је на универзитетима уметности Mimar Sinan University of Fine Arts (Истанбул), ENSAD (Париз), као и на универзитетима у Бостону, Конектикату и Блумингтону (САД).
Добитница је стипендије Гете института и тринаест значајних награда за костимографију, међу којима су: Golden Tooba – Rajsko drvo за пројекат „Карго“ (у сарадњи са А. Костићем, Фестивал визуелне уметности, Техеран), награде ФИПРЕСЦИ, Софест, Златна мимоза, награде за костимографију на Мајском салону, годишња награда УЛУПУДС-а, награде за представе „Краљ Лир“, „Вила Сашино“ и „Заробљено сунце“, награда Привредне коморе Београда, YUSTAT, Велика награда Универзитета уметности у Београду, Сребрњак ФПУ, као и награда за уметничко стваралаштво и афирмацију града Пожеге.
Пројекат „Тајна вечера“ налази се у колекцији музеја Lapidarium (Хрватска), рад „Маска“ део је колекције New Drama Center у Блумингтону (САД), док је рад „Карго“ откупило Министарство културе Републике Србије.
Била је кустоскиња селекције из Србије за међународну изложбу Innovative Costume: The Next Generation, у организацији A. A. Bakhrushin State Central Theatre Museum (Москва, 2019).
Чланица је УЛУПУДС-а, филмске асоцијације АФУН, међународне организације сценографа и костимографа OISTAT, као и почасна чланица УЛУПУХ-а.
Када се игра ова представа?
Све предстојеће термине можете пронаћи на страници Репертоар.




