Дубоко емотивна прича о првој љубави и иницијацији двоје деце у свет одраслих. Истовремено, кроз њихове игре у песку, интимно и танано испричана је прича о њиховим световима и животима, која никога не може оставити равнодушним.
Реч редитеља
У једном делу текста поставља се питање како је могуће да су уништена сва игралишта и уопште, зашто се људи више не играју у песку. Ако пођемо од слогана овогодишње сезоне – Хероине и хероји у антихеројском времену, онда бих поставио питање да ли су Она и Он заиграни у свом песку, далеко од друштва, наши хероји данашњице? Они који нису заборавили на песак и они који су дозволили себи да се у једном радосном тренутку заљубе. У вашој свакодневници осврните се мало и запитајте се зашто су нестала сва игралишта са песком и шта је са њима нестало међу људима.
Давид Алић, редитељ
Давид Алић, редитељ
Рођен 1993. године у Пироту. Завршио Академију уметности у Новом Саду, у класи проф. Никите Миливојевића и асистента Бориса Лијешевића.
Режирао је представе: Ротшилдова виолина – А. П. Чехов, Осећај браде – Ксенија Драгунска, Елинг и Кјел Бјарне – Ингвар Амбјарнсен; Шест лица тражи писца – Луиђи Пирандело, Мали принц – Егзипери, Жак и његов господар – Милан Кундера, Алиса у земљи чуда – Луис Керол, Плави зец слави рођендан – Наташа Илић, Легенда о Месечевој принцези – Горана Баланчевић итд.
Његове представе освојиле су читав низ како индивидуалних награда тако и награде за најбоље представе и режију. На Фестивалу “Мали Јоаким” 2016. добио је Награду “Мали Јоаким” за најбољу режију, за представу Мали принц.
Михал Валчак
Један од најзначајнијих и најизвођенијих пољских писаца млађе генерације. Рођен је 1979. Дипломирао је театрологију, а потом и режију на варшавској Позоришној академији. На првој години студија режије објављује своју прву драму Игре у песку и њоме побеђује на конкурсу “Ми на прагу новог века”.
Од тог тренутка постаје један од најнаграђиванијих младих писаца. Његови драмски текстови налазе се у свим најважнијим антологијама савремене пољске драме и преведени су и играни на многим светским језицима. Многе од својих драма и сам је режирао, али никада најизвођенију – Игре у песку.
Дела: Непознати (2000), Путовање (2000), Двоје (2001), Игре у песку (2001), Пут у унутрашњост собе (2002), Испит (2002), Без дидаскалија (2002), Река (2003), Тужна принцеза (2003), Рудник (2004), Ноћни аутобус (2004), Цео Јарославов живот (2005), Последњи отац (2007), Ја јадан, кучка и њен нови тип (2007), Бака (2007).
ОНА - Маја Банковић
ОН - Милош Цветковић
Руководилац технике: Љубиша Живковић
Инспицијент: Владислав Ђорђевић
Суфлер: Александра Вуков
Тон мајстор: Добрила Марјановић
Дизајн светла: Дејан Цветковић
Светло: Драгослав Добросављевић
Мајстор сцене: Славиша Филиповић
Асистент сценографа: Никола Павловић
Декоратери: Марин Рајић, Мића Лазаревић, Миодраг Ђорђевић, Радован Живковић, Радомир Пешић, Драган Динић, Срђан Китановић
Реквизитери: Драган Николић, Марко Ђорђевић
Гардеробери: Душица Младеновић, Марко Динић
Шминкери, власуљари: Љиљана Рашић, Марија Пешић, Ивана Лазаревић
Сликарски радови: Катарина Филиповић
Кројачки радови: Марина Стевановић,Владимир Пекић
Радионица: Богољуб Ђорђевић, Горан Станковић, Драган Перић, Бранислав Николић
Набавка: Зоран Денчић
Возач: Небојша Шарчевић