ИГРЕ У ПЕСКУ
Михал Валчак
Режија: Давид Алић
Дубоко емотивна прича о првој љубави и иницијацији двоје деце у свет одраслих. Истовремено, кроз њихове игре у песку, интимно и танано испричана је прича о њиховим световима и животима, која никога не може оставити равнодушним.
О ПИСЦУ
Михал Валчак
Један од најзначајнијих и најизвођенијих пољских писаца млађе генерације. Рођен је 1979. године. Дипломирао је театрологију, а потом и режију на Позоришној академији у Варшави. На првој години студија режије објавио је своју прву драму Игре у песку, са којом је победио на конкурсу „Ми на прагу новог века“.
Од тада постаје један од најнаграђиванијих младих пољских драмских писаца. Његови драмски текстови уврштени су у најзначајније антологије савремене пољске драме, преведени су на многе језике и извођени широм света. Многе своје драме сам је режирао, али никада своје најизвођеније дело – Игре у песку.
Дела: Непознати (2000), Путовање (2000), Двоје (2001), Игре у песку (2001), Пут у унутрашњост собе (2002), Испит (2002), Без дидаскалија (2002), Река (2003), Тужна принцеза (2003), Рудник (2004), Ноћни аутобус (2004), Цео Јарославов живот (2005), Последњи отац (2007), Ја јадан, кучка и њен нови тип (2007) и Бака (2007).
БИОГРАФИЈА РЕДИТЕЉА
Давид Алић, редитељ
Рођен 1993. године у Пироту. Дипломирао је режију на Академији уметности у Новом Саду, у класи професора Никите Миливојевића и асистента Бориса Лијешевића.
Режирао је представе: Ротшилдова виолина (А. П. Чехов), Осећај браде (Ксенија Драгунска), Елинг и Кјел Бјарне (Ингвар Амбјарнсен), Шест лица тражи писца (Луиђи Пирандело), Мали принц (Антоан де Сент Егзипери), Жак и његов господар (Милан Кундера), Алиса у земљи чуда (Луис Керол), Плави зец слави рођендан (Наташа Илић), Легенда о Месечевој принцези (Горана Баланчевић) и друге.
Његове представе освојиле су бројне индивидуалне награде, као и признања за најбољу представу и најбољу режију. На Фестивалу „Мали Јоаким“ 2016. године добио је Награду „Мали Јоаким“ за најбољу режију, за представу Мали принц.
РЕЧ РЕДИТЕЉА
У једном делу текста поставља се питање како је могуће да су уништена сва игралишта и, уопште, зашто се људи више не играју у песку. Ако пођемо од слогана овогодишње сезоне – „Хероине и хероји у антихеројском времену“ – онда се намеће питање: да ли су Она и Он, заиграни у свом песку, далеко од друштва, заправо хероји данашњице? Они који нису заборавили песак и који су себи дозволили да се, у једном радосном тренутку, заљубе.
У својој свакодневици застаните на тренутак, осврните се око себе и запитајте се: зашто су нестала сва игралишта са песком и шта је, заједно с њима, нестало међу људима?
Давид Алић, редитељ
Када се игра ова представа?
Све предстојеће термине можете пронаћи на страници Репертоар.




