o pozoristu sa cir

07 09 2024

Васил Василев: “Ниш има изузетно страствену позоришну публику”

Смисао фестивалу „Театар на раскршћу“, поред представа, позоришне уметности и публике, даје прилика да уметнице и уметници са различитих страна размењују идеје, праве заједничке планове и виде шта се дешава у другим театрима. Последња наведена асоцијација на овај млади фестивал потпуно добија смисао када видите ко је све уз њега од почетка. Поред домаћина из Ниша, увек је ту, мењајући улоге, али не и одушевљење, Васил Василев, истакнути и награђивани бугарски позоришни редитељ, бивши заменик министра културе Бугарске и садашњи директор Народног позоришта „Иван Вазов“ из Софије.

Ко најбоље може да сагледа и оцени значај фестивала „Театар на раскршћу“ до оног ко је ту од почетка. Васил Василев је нераскидиви део фестивала, али и Народног позоришта и Ниша.

– Идеја овог фестивала је да уједини позоришну стварност Балкана и да направи прославу успеха позоришне уметности. Изузетно сам срећан што присуствујем фестивалу још од његове прве едиције. Још сам срећнији што су три представе које сам продуцирао постале део овог фестивала – каже Васил Василев.

Идеја овог фестивала је и спајање позоришта из различитих делова Србије, али и Балкана и могућност стварања заједничких идеја и пројеката.

– Позориште је место где се разлике спајају. То је уметничка форма у којој нема граница, нема националности, и без обзира на то које разлике и контрадикције постоје међу нама, увек смо њиме уједињени. Последњи пут када смо учествовали на фестивалу са представом коју сам продуцирао, то је било са „Чудом Светог Георгија“ Росомира Богдановског и ујединили смо се са позориштима из Румуније, Србије и Бугарске. Никада нећу заборавити ту позоришну параболу која говори о томе како се сви боримо за моћ, док је највреднија ствар у животу пронаћи љубав и пут до других – сматра Васил Василев.

Ниш и фестивал „Театар на раскршћу“ одликује посебна публика, сматра Василев.

– Имате изузетно страствену позоришну публику. Ниш има потенцијал да учини фестивал још већим и евидентно је да се тако развија током година, како видимо. Велико ми је задовољство видети како град оживљава због позоришног фестивала. Такође бих волео да видим како се та атмосфера великих светских позоришних фестивала преноси у Ниш. Наравно, ово не би требало да буде само сан људи укључених у позориште. То би такође требало да буде сан политичара у овом граду, који би требало да схвате да, ако уложе у развој овог фестивала како би га учинили већим, Ниш ће постати главни фестивалски центар на Балкану. Као што сам наговестио у првом питању, познајем фестивал од његовог почетка. Изводили смо „Вишњик“ овде са Позориштем из Плевена, изводили смо „Чудо Светог Георгија“ у копродукцији неколико балканских позоришта, а сада учествујемо са „Елементарним честицама“ Националног позоришта Бугарске. Радујем се следећем издању, за које верујем да ће ново руководство Ниша радити на томе да овај велики сан постане стварност – балкански фестивалски центар – сматра Василев.

Његова веза са овим градом и Народним позориштем се не прекида, на срећу, како каже, страствене публике, очекују их и нови сусрети.

– Радујем се сусрету са публиком у Нишу читањем „Дон Ђованија“ – рекао је Василев на крају.

Позориште спаја различите културе и идеје, уметност и живот, прошлост и садашњост, глумце и публику, снове и стварност, а Васил Василев и његов досадашњи рад показали су да је све то могуће и још једним спајањем – спајањем два или више театара.

07 09 2024

Вида Огњеновић: “Град градом чини позориште”

obeluso pozoristu sa cir

Поигравајући се са насловом романа Ћамила Сијарића „Кућу кућом чине ластавице“, Вида Огњеновић је изговорила важну реченицу „Град градом чини позориште“, реченицу која може да служи и у припреми Закона о позоришту, али и у промоцији било ког града који има позориште, баш као што је и Ниш. „Поетеса“ и прича о Милици Стојадиновић Српкињи спојила је књижевницу, редитељку и некадашњу амбасадорку Србије и Ниш, град на раскршћу, са Театром на раскршћу.

Као уметничка директорка и чланица Савета фестивала „Нови Тврђава театар“ зна и колико је тешко организовати, али и колико је важно да позориште има своје фестивале.

– Фестивал „Театар на раскршћу“ је веома битан, као што је сваки фестивал битан, нарочито овакав који је добро организован, на добром месту, на раскршћу, на доброј тачки укрштања. Симболично и логично, има ли бољег места? – пита се Вида Огњеновић.

Као филмски град Ниш се више пута показао током 58 година колико се одржавају Филмски сусрети, а позоришни фестивалски центар то полако постаје.

– Ниш треба и може да буде позоришни центар, то није питање, питање је да ли се томе поклања довољно пажње, енергије, воље и добрих идеја. Наравно да Ниш треба да буде позоришни фестивалски центар – сматра Вида Огњеновић.

На трибини „Позоришни модели балканског културног простора“, која је одржана другог дана фестивала, члан Савета и менаџер у култури из Хрватске др Душко Љуштина рекао је да једно насељено место „не може нешто бити град ако нема месечно једну позоришну представу“. То је подстакло Виду Огњеновић на једну реченицу која би требало да златним словима буде исписана:

– Сетих се наслова романа једног од наших знаменитих писаца „Кућу кућом чине ластавице“. По аналогији „Град градом чини позориште“. Уколико нема позоришне куће, то значи да му мањка једна културна полуга. Ниш, срећом, има позориште и то одавно и успева да увек има добро позориште са падовима и успонима, проблемима. Никада није било да га није било у новије време. Ниш је и по позоришту, град. А што боље позориште, то је значајнији град – додаје.

На фестивал „Театар на раскршћу“ Виду Огњеновић је довела њена представа „Поетеса“ за коју је радила текст и режију. Комад је о једној од најзначајнијих личности 19. века. Раније је објаснила да јој је било јасно да не треба да пише биографску драму јер ју је занимао „Миличин драматични сукоб са самом собом“.

– Она је цитирана у историји књижевности, о њој је писано. Ово није представа да нас обавести о њој, већ да нас обавести о једном културном случају 19. века, о томе какве препоне треба да прескочи једна млада жена ако хоће да буде поетеса, ако хоће да се бави књижевношћу у једној тек насталој земљи испод окупације Турске, која се тек сналази као самостална држава. Иако је Милица Стојадиновић Српкиња припадала мањинском делу Хабсбуршке монархије. Она је живела у Војводини што значи да су европске идеје стизале до тог дела брже него до тадашње Србије. На неки начин, она је скупо платила ту књижевну и поетску енергију коју је осетила и хтела да подели – рекла је Вида Огњеновић.

Сада имамо прилику да будемо део тих европских идеја, а то највише можемо захвалити уметницама и уметницима као што је Вида Огњеновић.

07 09 2024

Олга Одановић: “Позориште је огледало живота и неопходно је свима”

obeluso pozoristu sa cir

Љубав на први поглед, овако бисмо могли описати сусрет Олге Одановић и „Театра на раскршћу“. Ниш је већ имао места у њеном срцу пошто је део живота провела у Алексинцу, а на Летњој позорници добијала аплаузе и награде, а сада се ту „угурало“ и Народно позориште. Посебно је срећна, каже, што је у Ниш баш са представом „Ћелава певачица“ Јагоша Марковића, њеног великог пријатеља који јој много недостаје и који је био један од „стубова позоришне уметности“.

Олга Одановић никог не оставља равнодушним, небитно да ли прича са малих екрана, великог платна, „дасака које живот значе“ или приватно. То се уверила и нишка публика пете вечери петог фестивала „Театар на раскршћу“, а да бисмо заокружили симболику броја пет – била је за петицу.

Први пут је на још младом фестивалу, а жели му да заједно прослављају и велике јубилеје.

– Мени је увек пуно срце када видим представе из региона и да је то један интернационални фестивал. Срећна сам, Ниш мора да има један озбиљан позоришни фестивал. Надам се да ће овај фестивал да траје јако дуго, да ћемо да славимо неке лепе јубилеје. Апсолутно подржавам сваку врсту ангажовања у смислу организације. Позориште је неопходно свима, без обзира ком слоју припадате. Позориште је огледало живота, ствар која указује на многе ствари које живимо. Мислим да свака врста фестивала, поготово у Нишу, који заслужује, апсолутно подржавам и надам се да ћете трајати јако дуго – каже Олга Одановић.

Олга и Ниш су снажно повезани, живела је и школовала се у оближњем Алексинцу, а на Филмским сусретима је имала бројне филмове, али и награде.

– Емотивно сам везана за Ниш. Волим Ниш и волим да дођем. Волим да будем и на филмском фестивалу, а и овај позоришни ми је посебно драг. Морам да нагласим што сам посебно срећна што смо у Нишу са „Ћелавом певачицом“ мог омиљеног редитеља и пријатеља Јагоша Марковића – додаје Олга Одановић.

О Јагошу Марковићу, њеном великом пријатељу и редитељу чији је рад поштовала и волела, Олга Одановић је причала са посебним емоцијама, не штедећи лепе речи и са мало кнедли у грлу.

– Цела постава од нас шесторо у „Ћелавој певачици“ су велики љубитељи Јагошевог позоришта. Има их много, али нас шесторо смо посебно везани за Јагоша. Не кажем да смо само ми његови, али ми смо велики љубитељи Јагошевог позоришта. Много има људи који су га волели, на моју велику радост. Срећна сам што сам живела у Јагошево време. Срећна сам што сам га упознала, што смо заједно стасавали и као људи и ја као глумица, он као редитељ. Стварно смо били нераздвојни од треће године Академије где ме је и први пут и видео на испиту Античке трагедије, играла сам Медеју и од тада се више нисмо раздвајали. Било је и представа које су биле мање добре, али је зато Јагош направио представе за памћење, вансеријске и које ће се апсолутно памтити дуго, дуго, дуго. То су неке неизбрисиве ствари. Хвала му на томе. Он ме је научио шта је позориште, да се радујем када дођем у позориште, научио ме је много тога. Имала сам дивног професора Миленка Маричића, који је био изванредан педагог, али када се појавио Јагош и пракса у позоришту и рад са њим, дошле су ми многе добробити што се тиче моје глумачке каријере, али и његове редитељске – рекла је глумица.

За њега Олга Одановић каже да је био „стуб позоришне уметности“ и сада тај стуб недостаје. Живеће Јагош дуго док год су његова дела на позоришним сценама и док има овакве велике људе који о њему преносе најлепше приче.