Српски језик
ПОЗИВ ЗА КАСТИНГ
ПОЗИВ ЗА КАСТИНГ
Народно позориште Ниш организује кастинг за глумце и глумице који ће бити у подели за нову представу „Дан младости“, по тексту Мирољуба Недовића, у режији Стефана Красића.
Кастинг ће се одржати 18. септембра на Малој сцени Народног позоришта Ниш.
Глумци: од 22 до 45 година, од 11 до 13 часова
Глумице: од 22 до 35 година, од 13 до 15 часова
Материјали које треба одштампати и припремити за кастинг налазе се у унапред припремљеним Word документима, које можете преузети путем линка.
https://drive.google.com/drive/folders/1nFLT9sCNhFsqnihLH-YzrWrvp3d9Qh5z?usp=drive_link
СВИ ПУТЕВИ ВОДЕ НА РАСКРШЋЕ
СВИ ПУТЕВИ ВОДЕ НА РАСКРШЋЕ
Од 5. до 11. октобра 2026. године, Ниш поново постаје место сусрета позоришних сцена, идеја, уметника и публике.
Седми Фестивал драме и позоришта балканског културног простора „Театар на раскршћу“ доноси седам дана снажних позоришних прича, различитих уметничких поетика и сусрета који превазилазе границе градова и држава.
Фестивал ће 5. октобра бити свечано отворен премијером Народног позоришта Ниш „СОФКА“, по делима Борисава Станковића, у режији Ирфана Менсура.
Од 6. октобра почиње такмичарски програм у селекцији Сашe Огненовског. Нишка публика имаће прилику да види представе „Моје позориште“ Атељеа 212 из Београда, „Случај Вирџина“ Краљевског позоришта „Зетски дом“ са Цетиња, „Путујуће казалиште Шопаловић“ Сатиричког казалишта Керемпух из Загреба, „Змај“ Местног гледалишча љубљанског и „Глембајеве“ Националног театра „Иван Вазов“ из Софије.
Поред главног програма, фестивал доноси и три представе на Малој сцени Народног позоришта Ниш: „Животне линије: Блаватска – Фројд“ Transversal Theater Company из Амстердама, „Прва љубав“ Центра за културу Жабљак и „Хауситери“ НУ Гостиварски театар из Гостивара.
На затварању фестивала, 11. октобра, у част награђених биће изведена представа „Иза тих очију“ Градског позоришта „Јазавац“ из Бањалуке.
Цена комплета карата за главни програм Фестивала „Театар на раскршћу“ (7 представа) је 4900 динара. Појединачне карте за главни програм се могу купити по цени од 1000 динара, а карте за представе пратећег програма се могу купити по цени од 800 динара. Продаја карата је искључиво на благајни Народног позоришта од 10 до 20 часова.
Сваке вечери, од 6. до 11. октобра, након представа биће организовани и округли столови критике – простор за разговор о представама, уметницима и питањима која позориште отвара.
Београд, Цетиње, Загреб, Љубљана, Софија, Амстердам, Жабљак, Гостивар, Бањалука и Ниш.
Различити градови.
Различите сцене.
Различити позоришни језици.
Једно место сусрета.
Јер раскршће није само место на коме се путеви укрштају. То је место на коме се људи сусрећу, идеје размењују, а различитости постају простор новог разумевања.
Овог октобра, сви позоришни путеви воде у Ниш.
СВИ ПУТЕВИ ВОДЕ НА РАСКРШЋЕ.
Интервју са редитељем Ирфаном Менсуром
Интервју са редитељем Ирфаном Менсуром
У последњих 30 година Ви сте један од редитеља који имају највише наслова у Народном позоришту Ниш. Од чувене представе Ја, Клаудије из 1997, ређали су се наслови: Ташана, Зона Замфирова, Едмунд Кин (близу стотину извођења), Дундо Мароје, Исидора, Херострат, до Ане Карењине, изведене 2021. године, за коју се увек тражила карта више и која је имала своју спектакуларну изведбу на Летњој позорници у нишкој Тврђави пред више од 3000 људи.
У години када обележавамо 150 година од рођења Борисава Станковића, режирате Софку, Вашу девету представу у Народном позоришту Ниш.
Шта данас можете да кажете када се направи овакав осврт?
Кад се израчуна девет представа на 30 година, испадне да сам на отприлине 3,3 године радио представу, што и није тако учестало за неке околности, мада за наше српске јесте, у смислу да је мене ово позориште на неки начин усвојило као што сам ја усвојио ово позориште и овај ансамбл. Oвде сам стекао пријатеље, стекао познанике. За прву представу, када сам дошао да видим ансамбл, нисам знао никога од глумаца који су тада били у ансамблу. Од тог тренутка и од те представе која је заиста имала велики успех, дефакто сам увек радио са скоро истим људима, свих ових тридесетак година.
Кад је Бора Станковић у питању и 150 година Боре Станковића, ја нисам имао намеру да ова представа обележи 150 година, просто сам желео да се одужим свом дивљењу Бори Станковићу тиме што ћу поново нешто урадити, јер сам урадио Ташану за коју су многи глумци добијали награде и за коју сам и ја добио награду за режију.
Текст за представу Софка урадили сте по делима Борисава Станковића. Како сте и на који начин драматуршки сагледали овај наслов и која су још Станковићева дела обухваћена Вашом драматизацијом?
Ја сам намерно назвао своју драматизацију Софка, јер нисам желео да у први план ставим друштвене околности, којима се на неки начин бавио Бора Станковић, него сам хтео да у први план ставим жену; жену у том друштву, жену у тим околностима. Нисам смео да оскрнавим Нечисту крв, јер то је заиста велики роман, него сам само неколико елемената и неколико реченица из његових приповедака убацио као неко опште размишљање, које би помогло разумевању Нечисте крви. Ја сам комплетан један лик из Ташане, (Парапута, кога је играо Мими Павловић и за ту улогу добио награду на Сусретима „Јоаким Вујић“), пребацио у Нечисту крв, зато што се у Нечистој крви појављује сличан лик и мислим да нисам оскрнавио Бору Станковића тиме што сам тај сличан лик у Нечистој крви обогатио на неки начин узимањем Парапуте и стављањем у моју драматизацију.
Бора Станковић спада међу најбоље приповедаче унутрашњег света жене и критичара патријархалног друштва, а Софку доживљавамо као један од најплеменитијих и најдубљих женских ликова у нашој књижевности. Коју сте главну покретачку мисао имали када сте њен лик поставили за носиоца наслова драмског текста?
Приватно се дивим женама; дивим се женама и њиховој моћи. Мислим да се преко Софке прелама комплетно друштво тог доба. Када сам ставио Софку као централни лик и кад сам преко Софке почео да ломим своја размишљања о патријархалном друштву са свим својим скарадним обичајима, са свим својим примитивизмима, са свим својим генетским изопаченостима, схватио сам колико жена, моја Софка, мора да трпи и колико је морала да издржи не би ли остала своја. Наравно, она је поражена, али негде у дубини душе је победила, у дубини своје душе је победила. Ја волим жене победнике у сваком облику, па чак и онда када су поражене.
На који начин глумачка игра кореспондира са сценографијом и костимима у представи?
Ја сам све поједноставио и ставио сам глумце у први план. Све моје представе покушавају да ставе глумце у први план. Ја не волим гломазне сценографије, не волим сценографије које треба да скрећу пажњу са глумачке игре. Волим сценографије које на неки начин минималистички обележе епоху, али се увек играм костимом као нечим што је јако важно, не би ли се та епоха на прави начин презентовала публици. Не волим традиционализам у костиму, не волим фолклоризам у костиму. Овај костим није побегао од нечега што је судар грађанског и сеоског, руралног и те појаве грађанског, хаџијског друштва. Елементи су остали исти, али ја нисам желео да то претворим у фолклорни костим. Замолио сам човека који се бави костимом да све нијансе које користи буду загасите, буду црно, бело, сиво и игром црног, белог и сивог у ствари бојим целу представу.
Верујем да сте са посебном пажњом приступили избору музике као важном сегменту представе, као и због чињенице да је аутор свих композиција које користите у представи ваш пријатељ, Сања Илић. Колико је то значајно за Вас лично и за саму представу?
Када читате Бору Станковића, ако га пажљиво читате, као што осетите мирис, препознајете те људе и видите те људе, тако чујете и музику којом су ти људи били окружени. Ја сам увек читајући Бору Станковића у ствари слушао Бору Станковића ̶ као да сам био присутан тог тренутка, тих вечери, тих јутара, тих свадби, тих слава, где се музика користила као неки одушак и као неки вентил нагомилане енергије тог друштва, тако да сам истог тренутка кад сам одлучио да радим драматизацију, чуо музику Сање Илића. Не зато што је он мој пријатељ; ја сам радио са њим 10 ̶15 представа, сарађивали смо на разне начине и док је водио Балканику. Урадио ми је једно 40 ̶ 50 сонгова, урадили смо и један рок пројекат где сам ја писао текстове, радили смо и толико чувену Плаву птицу, која је постала као неки симбол деведесетих и обележила почетак краха нашег друштва. Сања је мој пријатељ, Сања је мој сарадник, а оно што је најлепше, из свега тога се изродило и кумство. Нажалост, отишао је прерано. Сања је у међувремену преминуо и ја сам га оплакао као брата, а пошто сам радећи драматизацију све време чуо његову музику, разговарао сам са Андрејем, његовим сином, који је кум мом сину и питао за дозволу да користим Сањину музику. Андреј Илић ми је рекао да се одриче свих ауторских права, да их поклања мени и нишком Народном позоришту и да жели све да учини да Сања допринесе успеху моје Софке. На неки начин је ова представа омаж мом пријатељу и сараднику.
Шта је оно за шта мислите да ће публику највише дотаћи у овој представи?
Мени се ретко дешавало да радим у неком граду, а радио сам и у Зајечару, и Вршцу, и Мостару, наравно и у Београду, да људи унапред знају и да су толико заинтересовани за нешто што ће се тек појавити за месец или два. Никад ми се није десило да ми толико људи приђе на улици. Кажу: „Радите Софку, радите Бору Станковића, па дивно.“ Ја мислим да је Ниш заслужио да се на неки начин тих 150 година обележи овом мојом Софком. Ја нећу да правим представу да бих њоме изазвао емоције, хоћу да правим представу која ће нас на неки начин опоменути да бежимо, да побегнемо од свог примитивизма, да се вратимо правим, истинским, патријархалним вредностима и да заборавимо обичаје који су нецивилизовани. Самим тим, сви људи који дођу са добром намером да гледају Софку ће бити ганути судбином Софке, преко које се све прелама. Нећу да улазим у емоције било ког човека који ће бити у сали, ја само знам да и сад, током проба, видим понеку глумицу која седи у гледалишту или понеког сарадника који седи са дежурном марамицом. Ја не идем на то да људи у руци имају марамицу и не волим ту врсту играња са публиком, али ми је мило што очигледно глумци, чак и у овој раној фази развитка представе, изазивају неку врсту емоције и опомене која је препознатљива.
Аутор: Јана Савић
ЗЛАТНИ СЕПТЕМБАР
ЗЛАТНИ СЕПТЕМБАР
Народно позориште Ниш придружује се обележавању Златног септембра, месеца подршке деци и младима оболелим од рака, у оквиру кампање Националног удружења родитеља деце оболеле од рака, НУРДОР.
Током целог септембра зграда Народног позоришта Ниш биће осветљена жутом, односно златном светлошћу, као знак подршке деци која се лече, њиховим породицама и свима који су уз њих.
Златна боја симболизује снагу и храброст деце која се суочавају са тешком болешћу, а светлост нашег Позоришта током овог месеца нека буде и порука солидарности, подршке и заједништва.
Уз НУРДОР. Уз децу.
ПОЧЕО РАД НА ПРЕДСТАВИ „СОФКА“
ПОЧЕО РАД НА ПРЕДСТАВИ „СОФКА“
У Народном позоришту Ниш данас је почео рад на новој представи „Софка“, насталој по делима Борисава Станковића, у драматизацији и режији Ирфана Менсура.
Насловну улогу Софке тумачи Милица Мајкић, којој је поверен један од најсложенијих и најтрагичнијих женских ликова српске књижевности.
Премијера представе „Софка“ заказана је за 5. октобар. Њоме ће Народно позориште Ниш отворити нову позоришну сезону, а истовремено и седмо издање фестивала „Театар на раскршћу“, који ће бити одржан од 5. до 11. октобра.
У представи играју:
Милица Мајкић к.г. – Софка
Мики Јовић – Ефенди Мита
Весна Станковић – Тодора
Драгана Јовановић – Симка
Ивана Недовић – Магда
Стефан Младеновић – Ванко
Урош Милојевић – Тоне
Александар Крстић – Газда Марко
Данило Петровић – Арса
Катарина Митић – Стана
Андрија Митић – Танча
И плесачи Contra Dance studia.
Осврт на позоришну сезону 2025/26
Осврт на позоришну сезону 2025/26
Док полако пакујемо сценографију, костиме и реквизиту, не пакујемо само једну позоришну сезону, већ успомене, аплаузе, радост стварања и све тренутке који су обележили протеклих десет месеци.
Позоришна сезона 2025/26. отворена је VI Фестивалом драме и позоришта балканског културног простора „Театар на раскршћу“, који је окупио најзначајније представе и уметнике из региона.
У новембру је премијерно изведен мјузикл „Небо је мало за све“, а већ у децембру представа „Балон“ на Малој сцени, док је јануар обележила премијера представе „Опасне везе“.
У априлу је изведена „Улога моје породице у светској револуцији“, а јун је донео премијеру представе „Мамина кућа“, којом смо заокружили још једну успешну позоришну сезону.
Публика је имала прилику да погледа преко 180 репризних представа и различитих програма на сцени Народног позоришта Ниш, а наш театар је гостовао и на бројним сценама у земљи и иностранству.
Свака од ових представа донела је нову причу, нову емоцију и нови сусрет са публиком. Иза сваке премијере стоје месеци рада, велики број проба, израда костима и реквизите, као и посвећеност свих који су својим трудом допринели да се подигне завеса.
Док се она сада за публику привремено спушта, са захвалношћу се осврћемо на све што смо заједно створили, а са великим узбуђењем гледамо ка новој сезони.
У току лета радиће се интензивно на припреми седмог фестивала „Театар на раскршћу“. Паралелно са тим, планиране су и пробе за представу „Софка“ у режији Ирфана Менсура.
Пред нама је посебна, јубиларна сезона, у којој ће Народно позориште Ниш обележити 140 година постојања.
Нову сезону почињемо премијером представе „Софка“ 5. октобра.
Истовремено, њоме ће бити обележен и почетак фестивала, који ће се ове године одржати од 5. до 11. октобра.
Хвала свим нашим уметницима, сарадницима, запосленима и пре свега, вама, драга публико. Хвала што сте били уз нас, што сте делили са нама сваки аплауз, смех, тишину и емоцију.
Видимо се у новој, јубиларној, 140. позоришној сезони!
60. јубиларно извођење представе „Сладолед“
60. јубиларно извођење представе „Сладолед“
Вечерас, 11. јуна, глумице Ивана Недовић и Нађа Недовић 60. пут ће извести дуодраму „Сладолед“ на Малој сцени Народног позоришта Ниш, са почетком у 20 часова, обележавајући седам година живота представе на репертоару.
Представа „Сладолед“ по тексту Мира Гаврана, у режији Спасоја Ж. Миловановића, премијерно је изведена 9. фебруара 2019. године.
Током свог седмогодишњег сценског пута, „Сладолед“ је учествовао на бројним фестивалима: Гавранфесту у Прагу, ХАБС-у у Херцег Новом, фестивалу Позориште у коферу у Штипу, Гавранфесту у Мадленијануму, Међународном фестивалу малих сцена и монодраме у Источном Сарајеву, Балкан театар фесту у Димитровграду и фестивалу Театар у једном дејству у Младеновцу, Фестивал дуодраме у Тополи, Фестивал малих позоришних форми у Зајечару.
На Фестивалу дуодраме у Тополи, Ивана Недовић понела је Награду за најбољу глумицу фестивала а представа је проглашена за набољу представу по оцени публике.
На фестивалу Малих позоришних форми у Зајечару, Сладолед је проглашен најбољом представом у целини.
Сви досадашњи успеси и седмогодишње трајање представе „Сладолед“ потврђују да је реч о остварењу са којом се публика идентификује и где ову топлу причу препознаје као своју.
Желимо јој још много аплауза.
Добро дошли на јубиларно извођење!
Мјузикл „Зорба“ на сцени Народног позоришта Ниш
Мјузикл „Зорба“ на сцени Народног позоришта Ниш
У Народном позоришту Ниш, 15. јуна, гостоваће Књажевско-српски театар из Крагујевца са представом „Зорба“, мјузиклом у два чина, у режији Витолда Мазуркијевича.
Реч је о представи која слави живот упркос свему – о виталности, страсти и човеку обдареном посебном мудрошћу, који кроз игру, музику и плес проналази снагу да се избори са животним изазовима.
У „Зорби“ љубав и радост коегзистирају са љубомором, неправдом и суровошћу. Без улепшавања стварности, али са дубоким уверењем да у животу мора бити места за све – и за срећу и за тугу, и за сусрете и за растанке.
Захваљујући оваквом тумачењу, представа добија снажне психолошке слојеве и може се читати на много начина, док музичка форма постаје оквир за дирљиву и узбудљиву људску драму.
Представа ће бити изведена 15. јуна на сцени Народног позоришта Ниш.
