РЕЧ ПИСЦА

Врана у пауновом перју доноси необичну љубавну причу засновану на историјским догађајима и легендама старог Ниша. У средишту романа је љубав кнеза Милана Обреновића, потоњег краља Србије, и младе Нишлијке, односа који превазилази друштвене разлике и постаје полазиште за шире разматрање историје, власти, морала и људске природе.

Иако се на први поглед чини да је љубавна прича главна тема романа, у његовој основи налази се и друга, дубља линија – прича о лицемерју, личним изборима и моралним дилемама једног старог проте, чији су живот и уверења обликовани сложеним историјским околностима.

Радња је смештена у време ослобођења Ниша 1878. године, једног од преломних тренутака српске историје. То је доба у којем Србија стиче међународно признату независност и окреће се новим политичким и државним изазовима. Кроз историјску позадину романа приказани су и политички процеси који су обележили владавину краља Милана Обреновића, као и његова настојања да Србију усмери ка модернизацији и европским токовима.

Посебно место у роману припада Нишу, који се после ослобођења од оријенталне вароши постепено преображава у модеран европски град. Истовремено, аутор подсећа на значајну улогу краља Милана у изградњи модерне српске државе – од стицања независности и доношења савременог устава, до стварања модерне војске и развоја државних институција.

Роман оживљава и једну нишку легенду везану за споменик краљу Милану у Нишкој тврђави. Према народном предању, девојке које желе да пронађу љубав треба да додирну споменик, док оне које желе да се удају треба да загрле његов постамент. Кажу да се жеље испуњавају ако су праћене искреном вером у љубав. Изнад тог места, како легенда каже, непрестано круже јата врана – у сопственом, а не у пауновом перју.

Управо та легенда послужила је као инспирација за роман Врана у пауновом перју, у којем се преплићу историја, предање и фикција, откривајући једну мање познату причу о краљу Милану Обреновићу и Нишу.

Владимир Вучковић