СЛИКАРКЕ
Христина Митић
Режија: Стеван Бодрожа
Џорџија О’Киф (1887–1986) била је америчка уметница, најпознатија по сликама цвећа, њујоршких небодера и пејзажа Новог Мексика, као и по приказима стена, шкољки и животињских костију. Била је једна од првих жена признатих као уметница у Сједињеним Америчким Државама и сматра се „мајком америчког модернизма“. Била је у љубавној вези, а потом и у браку са знаменитим њујоршким фотографом и галеристом Алфредом Штајглицом.
Надежда Петровић (1873–1915) била је најзначајнија српска сликарка с краја 19. и почетка 20. века и родоначелница српске модерне. Школовала се у Београду и Минхену, учествовала на бројним изложбама у земљи и иностранству и активно се бавила хуманитарним радом. Била је један од оснивача Кола српских сестара, удружења Лада и Прве југословенске ликовне колоније у Сићеву. Као добровољна болничарка учествовала је у Балканским ратовима и Првом светском рату. Преминула је у Ваљеву 1915. године од пегавог тифуса.
РЕЧ ПИСЦА
Драма Сликарке бави се борбом жене да избори оно што јој по рођењу припада: право да мисли, ствара, буде своја и буде вољена. Обједињује три приче које повезује иста тема – тежња жена да живе по сопственом избору, упркос предрасудама и ограничењима.
Реченица „ти си само жена“ одјекује као симбол свих препрека са којима се суочавају. Борба против предрасуда, стереотипа и туђих очекивања постаје покретач њихове снаге. Иако теже истом циљу, свака од њих плаћа различиту цену. Џорџија О’Киф жртвује породицу зарад уметности, док Надежда Петровић жртвује уметност како би служила својој земљи. Њихове љубавне везе испуњене су сумњама, неразумевањем и непрестаним преиспитивањем.
Оне су, у суштини, као све жене – често непримећене, иако су свуда око нас. Време је да се то промени. Борба више није тиха.
РЕЧ РЕДИТЕЉА
Представа Сликарке доноси три испреплетене приче о борби и вери у сопствени сан. Три жене, различитих судбина и карактера, суочавају се са одлукама које захтевају велика одрицања: једна се одриче жеље да удовољи мајци, друга мајчинства, а трећа међународне каријере како би остала уз свој народ у време рата.
Та одрицања сведоче о снази, истрајности и доследности. За оне које остају верне себи, избор у суштини не постоји – постоји само пут који морају да следе, без обзира на препреке, друштвене стеге и ригидне родне улоге.
Представа поставља питање да ли би у неком праведнијем свету ове жене могле да живе без таквих жртава, у стварности у којој не би морале да бирају између „или – или“, већ би имале право на „и – и“. Ипак, управо је та борба обликовала њихове личности, учинила их снажним и омогућила да својом одлучношћу осветле пут другима.
О доследности себи и освајању права на сопствени сан говори ова представа.
Када се игра ова представа?
Све предстојеће термине можете пронаћи на страници Репертоар.
ОСНОВНИ ПОДАЦИ
Премијера
16. октобар 2018.
Сцена
Велика сцена
АУТОРСКИ ТИМ
Текст
Христина Митић
Режија и избор музике
Стеван Бодрожа
Сценографија и костими
Мина Миладиновић
Сценски покрет
Миодраг Крчмарик
Лектор
Наташа Илић
Организатор
Ивана Стојановић
ЛИЦА
Млада Џорџија
Евгенија Станковић
Мама, Џорџијина мајка, Стара Џорџија
Весна Јосиповић
Милица, Тетка, Дороти, Мејбл
Катарина Арсић
Ида, Надежда
Јасминка Хоџић
Страхиња, Алексис, Тата, Алфред, Хуан
Александар Крстић
ТЕХНИЧКА ЕКИПА
Руководилац технике
Љубиша Живковић
Инспицијент
Владислав Ђорђевић
Суфлер
Александра Вуков
Тон и видео мајстор
Слободан Илић
Дизајн светла
Дејан Митић
Расветљивач
Немања Павловић
Мајстор сцене
Славиша Филиповић
Декоратери
Срђан Китановић, Радомир Пешић, Драган Динић, Радован Живковић
Реквизитери
Драган Николић, Марко Ђорђевић
Гардеробери
Душица Младеновић, Марко Динић
Шминкери, власуљари
Љиљана Рашић, Марија Пешић, Ивана Лазаревић
Кројачки радови
Марина Стевановић, Владимир Пекић
Радионица
Богољуб Ђорђевић, Горан Станковић, Драган Перић, Бранислав Николић
Набавка
Зоран Денчић
Возач
Небојша Шарчевић
Помоћ у изради сценографије
Кројачка радионица КПЗ Ниш