ПРОСЈАЧКА ОПЕРА
Вацлав Хавел
Режија: Милан Нешковић
О ПИСЦУ
Вацлав Хавел (1936–2011) био је чешки писац, драматичар, политичар и борац за људска права, најпознатији по томе што је постао председник Чешке након пада комунизма. Његова биографија обухвата дубоко ангажовану улогу у борби за слободу и демократију, али и значајан допринос књижевности.
Рођен је 5. октобра 1936. године у Прагу, у породици средње класе. Иако је био талентован за уметност, његов живот је био обележен изазовима због политичког система у тадашњој Чехословачкој. Дипломирао је на Академији сценских уметности у Прагу. Постао је лидер опозиције комунистичком режиму, а током тих година био је вишеструко затваран и прогоњен, а његов рад цензурисан.
Хавел је био кључна фигура у Плишаној револуцији 1989. године, која је довела до краја комунизма у Чехословачкој, а потом је постао први председник нове демократске Чехословачке (касније Чешке Републике). Био је и велики заговорник људских права и међународног дијалога, познат по свом ангажману на глобалној политичкој сцени.
Његов књижевни рад је дубоко повезан са његовим политичким и друштвеним ставовима, а кроз своје радове је истраживао теме као што су људска права, слобода, тоталитаризам и апсурдност живота у друштву које контролише власт.
Најпознатији је по својим драмама, које су често обухватале елементе апсурда и парадокса, као и дубоке психолошке и филозофске анализе. Његови есеји, који су најчешће били политички ангажовани, разматрају теме као што су демократија, људска права и слобода. У овим текстовима он често истиче важност индивидуалне свести и личне одговорности у контексту друштвених и политичких догађаја.
Вацлав Хавел је оставио дубок траг у књижевности, политици и друштву, комбинујући своје уметничке способности са снажним политичким ангажманом. Његова дела, као и политички рад, наставили су да инспиришу и покрећу размишљање о слободи, одговорности и моћи појединца у друштву.
Тамара Милосављевић
БИОГРАФИЈА РЕДИТЕЉА
Милан Нешковић рођен је 1985. године у Ваљеву. Дипломирао је позоришну режију на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Николе Јевтића и професорке Алисе Стојановић. Већ више од деценије активно делује на различитим пољима културе у региону, а за свој позоришни и уметнички рад добитник је бројних признања и награда.
У Народном позоришту Ниш до сада је режирао три представе: Деветстопетнаеста (2013), Шофери (2014) и Сан о завичају (2023). Представа Сан о завичају освојила је 2023. године на Фестивалу „Јоаким Вујић“ награду за најбољу представу у целини, и по оцени стручног жирија и по избору публике, док је Милан Нешковић за исту представу добио награду за најбољу режију.
О ПРОСЈАЧКОЈ ОПЕРИ
Ослањајући се на Просјачку оперу Џона Геја, написану 1728. године, Вацлав Хавел је два и по века касније, у Чехословачкој, створио своју верзију ове драме. Користећи миље енглеског подземља XVIII века, преиспитује теме љубави, части, поштења, лојалности и издаје у потпуно другачијем друштвено-политичком контексту. Глад, криминал, закони, судови и казне – који важе само за сиротињу – спрега полиције и криминала, корумпиране власти и обесправљени, невидљиви обични људи који погнутих глава трпе терор, нажалост, нису само специфичност Гејевог или Хавеловог времена.
На корицама америчког издања Хавелове Просјачке опере стоји реченица Милоша Формана: „Свако ко жели да сазна зашто је људима на позицијама моћи тако лако да злостављају своје суграђане, треба да прочита ову књигу.“
Иако постоји тврдња која се приписује Марку Твену да је лакше преварити људе него их убедити да су преварени, Хавел упућује позив публици да изађе из комфора обмане, критички анализира стварност у којој живи и, ако је могуће, изабере истину уместо лажи.
Полазећи од тезе да ништа није онакво каквим се чини, Просјачка опера, као слика друштва у коме је искреност у егзилу, раскринкава механизме манипулације, а као основно средство тог механизма издваја језик. У лавиринту сумњивих друштвених и породичних веза, брутална пропаганда власти – од врха до најниже пречке своје хијерархије – користи језик као инструмент обмане, присиле, завођења и преваре. Фасцинантна је окретност којом су ликови у стању да етички оправдају сваку неетичну акцију коју предузму, брзина којом, изнова и изнова, супериорно демантују сами себе и спремност да заузму позицију дијаметрално супротну од оне на којој су се малочас налазили.
„Душевни“ монолози протагониста дугачки су, без логичног редоследа и осмишљени тако да онемогуће свако питање, анализу или сумњу у веродостојност њихових тврдњи. Комуникативне стратегије којима се ликови служе постају тактика фалсификовања истине и заваравања саговорника који покушава да дође до сазнања. У социолошком контексту, таквом тактиком ствара се болесно друштво које почива на систему лажи.
Канадски социолог Ервин Гофман сматрао је да се људи на друштвеној сцени понашају као глумци, преузимајући одређене улоге како би у јавности створили жељену слику о себи.
У нашој Просјачкој опери ликови и догађаји су измишљени, али ни у њој, баш као ни у стварности, ништа није онакво каквим се чини, нити су њени актери онакви каквима се представљају.
Ауторска екипа представе
Када се игра ова представа?
Све предстојеће термине можете пронаћи на страници Репертоар.
ОСНОВНИ ПОДАЦИ
Трајање
90 минута
Премијера
11. март 2025.
Сцена
Велика сцена
АУТОРСКИ ТИМ
Текст
Вацлав Хавел
Редитељ
Милан Нешковић
Сценограф
Горчин Стојановић
Драматуршкиња
Јелена Мијовић
Композитор
Божидар Обрадиновић
Костимографкиња
Биљана Гргур
Ауторка сонгова
Јулија Петковић – Дуда Буржујка
Кореографкиња
Андреја Кулешевић
Сценски говор
Наташа Илић
Фотографије
Никола Милосављевић
Организатор
Милош Павловић
ЛИЦА
Мекхит
Милош Цветковић
Пичам
Александар Маринковић
Пичамова
Маја Вукојевић Цветковић
Поли
Милица Филић, к. г.
Локит
Александар Михаиловић
Локитова/Дијана
Сања Крстовић
Луси
Анастасија Ранчић, к.г.
Филч, џепарош
Данило Петровић
Џени, курва
Братислава Милић
Певач моритата
Марко Радојевић
Џим, Мекхитов ортак
Стефан Младеновић
Џек, Мекхитов ортак
Александар Стевановић, к.г.
Харолд, наредник
Андрија Митић
ТЕХНИЧКА ЕКИПА
За клавиром
Александар Стевановић
Инспицијент
Добрила Марјановић
Тон-мајстор
Слободан Илић
Дизајн светла
Војкан Добросављевић
Светло
Марко Ђорђевић
Суфлер
Вања Шуклета
Технички директор
Дејан Митић
Мајстор сцене
Радомир Пешић
Декоратери
Срђан Китановић, Миодраг Ђорђевић, Мића Лазаревић, Немања Перић, Павле Рајић
Реквизитер
Драган Николић
Гардеробери
Дора Алексић, Катарина Павловић
Шминкери, власуљари
Љиљана Рашић, Марија Цветановић, Ивана Лазаревић
Кројачки радови
Александра Јенић, Владимир Пекић
Израда декора
Драгана Бреза, Душан Станковић
Радионица
Горан Станковић, Драган Перић, Бранислав Николић
Набавка
Зоран Денчић, Иван Тодоровић
Возач
Небојша Шарчевић