Кармен

Копродукција – Народно позориште Ниш, Факултет уметности у Нишу и Нишки симфонијски оркестар

Покровитељ – Град Ниш

ОПЕРА У 4 ЧИНА

По новели Кармен Проспера Меримеа

Праизведба 3. март 1875.

О  композитору

Жорж Бизе (Georges-Alexandre-César-Leopold Bizet, 1838–1875) био је  француски композитор  и пијаниста. Отац му је био професор певања, мајка пијанисткиња, а ујак је био певач. Већ као деветогодишњак примљен је на Париски конзерваторијум, где је учио клавир, оргуље и композицију.

Претежно оперски композитор, Бизе је сем дванаест опера написао и три оперете, две симфоније, више увертира, свита, кантата, клавирских дела и преко тридесет соло песама. Његова музика је пуна духа, јасна и разумљива, неоптерећена унапред одређеним системима и замислима. Она одише здрављем и снагом, уме да оживи страст и покрет и да обоји јаким живим бојама.

Важнија дела: Симфонија са високим Це, свита Арлежанка, опере Ловци на бисере, Дон Прокопио, Девојка из Перта, Миреј, Ћамиле и Кармен.

 Најпознатије Бизеово дело је свакако опера Кармен настала 1875. године, према истоименом комаду Проспера Меримеа. Премијера ове опере била је потпуни неуспех. Ненавикнута на овакав садржај и на необичну оркестрацију, публика се у почетку досађивала, а касније чак и звиждала и гласно негодовала. Ову катастрофу употпуниле су и лоше критике, које су изашле у штампи следећег дана. Оперу су, међутим, похвалили прави познаваоци музике – Дебиси, Сен-Санс, Чајковски и Брамс, који је одгледао оперу двадесет пута и тврдио да је то најбоља опера икад написана.

Кармен је касније заиста и постигла незапамћен успех и постала најпознатија опера икада, али Бизе то није доживео. Напор који је уложио у настанак и припрему опере, као и велико разочарање због њене пропасти на премијери, били су превелики ударац за њега. Умро је 3. јуна 1875. године, у 36. години, од срчаног удара, само пар месеци после трагичне премијере.

Догађа се у Севиљи и околини.

I чин

Испред фабрике дувана стоје војници на стражи. Млада девојка Микаела тражи да види свог вереника (Дон Хозеа), како би му пренела поздраве од мајке. Утом, Дон Хозе долази и обавештава поручника о стању у фабрици и девојкама које ту раде. Током поподнева, за време паузе, оне излазе напоље, где их чекају многобројни удварачи. Међу девојкама се налази и Циганка по имену Кармен, која почиње да пева изазовну хабанеру. Речи песме гласе: „Не знам кад ћу волети. Можда данас, можда сутра“. Она брзо баца цвет Дон Хозеу са намером да буде примећена, привлачи пажњу и сви желе да јој се приближе. Микаела успева да протури писмо и новац свом веренику, као и да га пољуби, у име поздрава од мајке. Нажалост, због Кармен у фабрици настаје гужва и она у свађи рањава једну радницу. Девојке почињу да се расправљају око тога ко је крив, а на место несреће убрзо долазе стражари. Зунига са жаљењем хапси Кармен, а Хозе је спроводи у затвор. Док одлазе ка затвору, Кармен обећава Хозеу да ће се наћи са њим изван града, под условом да је пусти. Очаран њеном лепотом, Хозе то и чини, али га Зунига види како је ослобађа и хапси њега, као саучесника, лишавајући га чинова.

II чин

Следећа сцена се одвија у крчми у коју навраћају цигански кријумчари. Сви уживају у чарима Кармен и њених другарица Фраските и Мерцедес, док играју и певају за госте. Зунига (који се такође налази у тој крчми) покушава да јој се додвори причом како је наредник, који ју је пустио, кажњен и да се налази због ње у затвору. У крчму свраћа тореадор Ескамиљо и све затечене позива да дођу у арену. Кармен одбија да им се придружи.

Два месеца касније, Хозе излази из затвора и пева о својој чежњи за Кармен, што она узвраћа наручујући гозбу и играјући за њега. Када почне да пада мрак и буде било време да се Хозе врати у касарну, Кармен се смеје и руга његовом осећању одговорности.

Хозе показује Кармен своју љубав тако што баца цвет пред њене ноге, исти онај који му је она дала два месеца раније. Хозе је у дилеми и двоуми се између војске и Кармен, док га Зунига тера на послушност. Хозе бива изазван и вади сабљу, али кријумчари, који су се ту нашли, спречавају сукоб. Хозе више нема избора и прикључује се кријумчарима и Циганима, а о последицама не размишља.

Пауза 15 минута

III чин

Сцена почиње сликом кријумчара (међу њима и Кармен), који се пробијају кроз планину. Кармен се заситила Хозеа и хоће да га се реши. Због тога, она и њене другарице бацају карте, да би сазнале судбину. Карте показују скору смрт за Кармен. У близини, Микаела тражи Хозеа по планини, у нади да ће га одвратити од Кармен. У близини је и Ескамиљо (тореадор), у потрази за Кармен, али наилази на Хозеа, који љубоморно мисли да га Кармен у последње време избегава због тореадора. Хозе изазива тореадора на двобој, али кријумчари прекидају и овај дуел. Микаела позива Хозеа да пође са њом у село, зато што му је мајка на самрти.

IV чин

Последњи чин почиње у севиљској арени за борбу бикова. Гледаоци се окупљају. Убрзо се појављују Кармен и Ескамиљо, који заједно певају песму о љубави. Другарице Кармен (Мерцедес и Фраскита) обавештавају је да је у публици Дон Хозе, који сигурно спрема освету. Пркосна Циганка не слуша упозорења и иде му у сусрет. Хозе стаје пред Кармен и понизно је моли за љубав. Он сматра да још има наде за њих и да још могу наћи срећу, што Кармен одбија, иако је свесна опасности и Хозеове љубоморе. Она са презиром баца Хозеов прстен, на исти начин као пре извесног времена, када му је бацила цвет. Очајни Хозе вади нож и убија Кармен, чиме се опера и завршава.