БИОГРАФИЈА РЕДИТЕЉА

ГОРЧИН СТОЈАНОВИЋ

Рођен у Сарајеву 1966. године.

На Факултету драмских уметности у Београду дипломирао је позоришну режију у класи професора Дејана Мијача и Егона Савина.

Од новембра 1989. године до данас режирао је шездесетак представа у већини београдских театара, као и у Скопљу, Сарајеву, Подгорици, Сомбору и Грачаници, највише по делима Шекспира (Хамлет, Тимон Атињанин, Ричард III), Молијера (Дон Жуан, Мизантроп), Ведекинда (Буђење пролећа, Лулу), Стерије (Родољупци, Лажа и паралажа) и Нушића (Госпођа министарка, Народни посланик), као и Андрића, Црњанског (Госпођица, Маска), Фасбиндера, Биљане Србљановић, Ивана М. Лалића, Толера, Таборија, Разумовске, Лабјута, Кушнера, Лебовића, Јелице Зупанц, Јелене Кајго и других. Сценограф је већине својих, али и представа других редитеља.

За режије, сценографије и представе у целини награђиван је у земљи и региону. Добитник је, између осталих, Златног ловоровог вијенца и награде „Јурислав Коренић“ (МЕСС, 1990), Стеријине награде за представу и режију (2020), награде „Свети Климент Охридски“ (Охридско лето, 2004), две награде Театар феста у Бањој Луци, награда за најбољу представу и режију Фестивала БиХ драме у Зеници, награда за најбољу представу и режију Војвођанских сусрета у Зрењанину (2001), награде „Јоаким“ за најбољу сценографију за представу Чудо у Шаргану (Народно позориште Ужице, режија Ива Милошевић, Јоакимфест 2013), Нушићеве награде за најбољу представу (Смедерево, 2018), као и награде за најбољу представу на Которском дечјем фестивалу.

Режирао је два играна филма (Убиство с предумишљајем и Стршљен) и један краткометражни (Порајмос), који су награђивани у Херцег Новом („Златна мимоза“ за најбољи филм), Валенсији (друга награда за најбољи филм), Кијеву (Гран-при), Сочију (Гран-при), Трсту (најбољи филм), као и на већини домаћих фестивала.

Режирао је четири игране телевизијске серије (Лисице, Оно као љубав, Дуг мору 2, Тајна винове лозе 2 – корежија). За Драмски програм Радио Београда режирао је неколико радио-драма, за шта је добио награду „Витомир Богић“ (2021).

Објавио је две књиге: Апокалипсо (2007) и Пасивни офсајд (2013). Од 1983. године пише о рокенролу, филму, театру, друштву, политици, кафанама и фудбалу за загребачке, сарајевске и београдске новине, листове, портале и часописе, најчешће као колумниста (Ослобођење, Наши дани, Око, Одјек, Лудус, Наша борба, Време, Блиц, Плејбој, Ел, Нова).

Био је креативни директор и редитељ десет наступа екс-југословенских република на Песми Евровизије (Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Словенија), укључујући и победнички наступ Србије у Хелсинкију.

Био је председник Савета Битефа (1997–2001), управник Југословенског драмског позоришта (2001–2002), а од 2001. године је уметнички директор Југословенског драмског позоришта.

Живи и ради у Београду.