Васил Василев: “Ниш има изузетно страствену позоришну публику”

Смисао фестивалу “Театар на раскршћу”, поред представа, позоришне уметности и публике, даје прилика да уметнице и уметници са различитих страна размењују идеје, праве заједничке планове и виде шта се дешава у другим театрима. Последња наведена асоцијација на овај млади фестивал потпуно добија смисао када видите ко је све уз њега од почетка. Поред домаћина из Ниша, увек је ту, мењајући улоге, али не и одушевљење, Васил Василев, истакнути и награђивани бугарски позоришни редитељ, бивши заменик министра културе Бугарске и садашњи директор Народног позоришта “Иван Вазов” из Софије.

Ко најбоље може да сагледа и оцени значај фестивала “Театар на раскршћу” до оног ко је ту од почетка. Васил Василев је нераскидиви део фестивала, али и Народног позоришта и Ниша.

– Идеја овог фестивала је да уједини позоришну стварност Балкана и да направи прославу успеха позоришне уметности. Изузетно сам срећан што присуствујем фестивалу још од његове прве едиције. Још сам срећнији што су три представе које сам продуцирао постале део овог фестивала – каже Васил Василев.

Идеја овог фестивала је и спајање позоришта из различитих делова Србије, али и Балкана и могућност стваранај заједничких идеја и пројеката.

– Позориште је место где се разлике спајају. То је уметничка форма у којој нема граница, нема националности, и без обзира на то које разлике и контрадикције постоје међу нама, увек смо њиме уједињени. Последњи пут када смо учествовали на фестивалу са представом коју сам продуцирао, то је било са „Чудом Светог Георгија“ Росомира Богдановског и ујединили смо се са позориштима из Румуније, Србије и Бугарске. Никада нећу заборавити ту позоришну параболу која говори о томе како се сви боримо за моћ, док је највреднија ствар у животу пронаћи љубав и пут до других – сматра Васил Василев.

Ниш и фестивал “Театар на раскршћу” одликује посебна публика, сматра Василев.

– Имате изузетно страствену позоришну публику. Ниш има потенцијал да учини фестивал још већим и евидентно је да се тако развија током година, како видимо. Велико ми је задовољство видети како град оживљава због позоришног фестивала. Такође бих волео да видим како се та атмосфера великих светских позоришних фестивала преноси у Ниш. Наравно, ово не би требало да буде само сан људи укључених у позориште. То би такође требало да буде сан политичара у овом граду, који би требало да схвате да, ако уложе у развој овог фестивала како би га учинили већим, Ниш ће постати главни фестивалски центар на Балкану. Као што сам наговестио у првом питању, познајем фестивал од његовог почетка. Изводили смо „Вишњик“ овде са Позориштем из Плевена, изводили смо „Чудо Светог Георгија“ у копродукцији неколико балканских позоришта, а сада учествујемо са „Елементарним честицама“ Националног позоришта Бугарске. Радујем се следећем издању, за које верујем да ће ново руководство Ниша радити на томе да овај велики сан постане стварност – балкански фестивалски центар – сматра Василев.

Његова веза са овим градом и Народним позориштем се не прекида, на срећу, како каже, стравствене публике, очекују их и нови сусрети.

– Радујем се сусрету са публиком у Нишу читањем „Дон Ђованија” – рекао је Василев на крају.

Позориште спаја различите културе и идеје, уметност и живот, прошлост и садашњост, глумце и публику, снове и стварност, а Васил Василев и његов досадашњи рад показали су да је све то могуће и још једним спајањем – спајањем два или више театра.

---