ДРАМАТУРШКИ ОБРАЗАЦ „НОЋНЕ ФРАЈЛЕ“

И након готово шест деценија од првог појављивања на домаћим сценама, позоришно-драмски рукопис Александра Поповића означава језгровиту сублимацију оштрих, рекло би се епохалних противуречности представљених низовима дубоких друштвених и индивидуалних конфликата. Настала у зрелој фази ауторовог драмског ангажмана, „Ноћна фрајла” представља један од најрефлексивнијих комада Александра Поповића, који путем заводљиве оркестрације драмског, епског, лирског и филозофског дискурса сценску игру опредељује у правцу својеврсног хепенинга.

Ова драмска дистопија, лишена било каквог конкретног или препознатљивог историјског контекста, представља завршни чин једне трагикомичне повести у којој се рођена браћа, али и различите генерације унутар једне породице, нађу на оштро супротстављеним странама, продубљујући сваки могући антагонизам. У заједницу, захваћену моралном ерозијом, ступа свет жена као животворни принцип и залог разборитости, решен да у хаосу посувраћених вредности коначно успостави ред и другачије односе. Наглашавајући принцип реверзибилности, овај сценски конструкт, лишен бројних дијегетичких замки – тако својствених Поповићевом књижевнодрамском поступку – јасно и нескривено опредељује простор игре ка простору гледаоца, истичући комплементарност, али и реверзибилност света публике и света Поповићевих драмских ликова. На низове ексурса, у форми бројних сентенци, лапидарних мудрости, али и сонорних напева, наслања се претећа проспекција у односу на свет гледаоца. Упорно тематизовање публике и екстензија драмског простора у свим правцима наглашава симболичку блискост света публике са светом „Ноћне фрајле”, због чега се ликови у комаду често, имплицитно као и директно, обраћају гледаоцу као свом активном саговорнику, ако не и саучеснику. Поповићеве dramatis personae у овом комаду проговарају и са оног света, не би ли својим мрачним искуством спречили даље пропадање овог нашег – садашњег и овдашњег.

Нема сумње да је Поповић овим комадом наговестио шире друштвене и моралне девастације које ће уследити недуго након његове праизведбе (1990) и потрајати све до данас, када ово дело наново опомиње и упозорава. Драматуршки поступак у раду на представи имао је задатак да Поповићев проседе демонстриран у „Ноћној фрајли” доведе до знаковне очигледности и језгровитије дијалошке форме, а да интертекстуалним интервенцијама назначи шире мотивске, тематске и поетичке просторе унутар драмског корпуса једног од наших најпроминентнијих позоришних аутора XX века.

Др Дејан Петковић

Др Дејан Петковић дипломирао је на Филозофском факултету Универзитета у Нишу. На матичном факултету објавио је студију „Комедиографија Александра Поповића и француска драмска авангарда” (1998). Поред теоријског, бави се драмским и сценаристичким радом. Аутор је сценарија за играно-документарне филмове „Битка на Чегру” (2006) и „Црна зора” (2007). Креатор је драмског сценарија за државно обележавање 200 година од Чегарске битке (режија: Иштван Бичкеј, Народно позориште Ниш, 2009). Добитник је награде Нишке арт фондације за драму „Via Doloris” (2007), награде за најбољи драмски текст на 5. Јоаким фесту за представу „Одабрани и уништени” (режија: Кокан Младеновић, Народно позориште Ниш, 2008), као и награде Радио Београда за радио-драму „Чудо на Босфору” (режија: Милош Јагодић, 2013). Добитник је повеље за изузетан допринос првом Позоришном фестивалу балканског културног простора „Театар на раскршћу” (2019). Докторску дисертацију „Епске комуникацијске структуре у драмама Александра Поповића” одбранио је на Факултету драмских уметности у Београду. Стеријино позорје објавило је 2021. године његову студију „Постдрамско у поетици Александра Поповића” у својој едицији за театрологију „Синтезе”.