ЛИМУНАЦИЈА
Небојша Брадић
Режија: Небојша Брадић
Лимунација није Сремчева прича о учитељу који долази у забито село, пун готових фраза европске социјалдемократије и парола наше деветнаестовековне агитације и демагогије, већ Ковачевићева поразна слика наших нарави и обичаја који се простиру до данашњих дана.
Будући да поверење у институције непрестано опада, нови народни трибуни имају циљ да народне жеље спроведу у извршну власт. Они су ту да би некоме „улепшали дан“, како је то поручивао сугестивни јунак филма Прљави Хари.
Небојша Брадић
О ПИСЦУ И РЕДИТЕЉУ
НЕБОЈША БРАДИЋ
Дипломирао је позоришну и радио режију на Факултету драмских уметности у Београду. Од 1981. до 1996. године радио је као редитељ, уметнички директор и управник Крушевачког позоришта. У сезони 1996/97. био је управник позоришта Атеље 212, а од 1997. до 1999. године управник Народног позоришта у Београду. Од децембра 2000. године обављао је дужност управника и уметничког директора Београдског драмског позоришта. Године 2008. именован је за министра културе и информисања Републике Србије. Данас је уредник Културно-уметничког програма Радио-телевизије Србије.
Режирао је више од 90 представа у српским, босанским, словеначким, хрватским и грчким позориштима, са посебним афинитетом за драматизације савремене домаће књижевности. Режирао је и опере, мјузикле и балете. Оснивач је Београдског фестивала игре, аутор бројних есеја о позоришту и професор глуме на Академији лепих уметности у Београду.
Добитник је најзначајнијих домаћих позоришних признања. На Сусретима позоришта Србије „Јоаким Вујић“ освојио је девет награда за најбољу режију. Добитник је Стеријиних награда за савремену сценску адаптацију, драматизацију и режију, као и награда за режију и драматизацију на позоришним фестивалима у Босни и Херцеговини (Брчко, Зеница, Добој), Награде за најбољу режију на Јоаким Интерфесту и Међународном фестивалу класике у Вршцу. У Москви је добио награду „Златни витез“ за режију представе Златно руно Борислава Пекића, а у Истанбулу награду за драматизацију представе Дервиш и смрт Меше Селимовића.
ДУШАН КОВАЧЕВИЋ
Српски академик, драмски писац, сценариста и редитељ. Дипломирао је драматургију на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду.
У Телевизији Београд радио је као драматург до 1978. године. Од 1986. до 1988. године предавао је на Факултету драмских уметности у Београду. Од 1998. године директор је Звездара театра у Београду. За дописног члана Српске академије наука и уметности (САНУ) изабран је 2000. године, а за редовног члана 2009. Године 2005. постављен је за амбасадора Србије и Црне Горе у Португалији.
Аутор је 21 драмског дела и 15 филмских и телевизијских сценарија. Режирао је позоришне представе и филмове, а његове драме изведене су у више од 150 позоришта широм света. Као драмски писац често се пореди са Браниславом Нушићем.
Драме: Маратонци трче почасни круг (1972), Радован III (1973), Пролеће у јануару (1977), Свемирски змај (1977), Лимунација на селу (1978), Ко то тамо пева (1980), Сабирни центар (1982), Балкански шпијун (1983), Свети Георгије убива аждаху (1984), Клаустрофобична комедија (1987), Професионалац (1990), Урнебесна трагедија (1991), Лари Томпсон, трагедија једне младости (1996), Контејнер са пет звездица (1999), Доктор Шустер (2000), 20 српских подела (Срба на Србе) (2008), Генерална проба самоубиства (2010), Живот у тесним ципелама (2011), Реинкарнација (2011), Кумови (2013), Рођендан господина Нушића (2014) и Хипноза једне љубави (2016).
Добитник је свих најзначајнијих домаћих признања у области позоришне и филмске уметности, Златне палме за најбољи сценарио (Подземље, Филмски фестивал у Кану, 1995), награда за најбољи сценарио на Филмском фестивалу у Монтреалу (Балкански шпијун, 1984; Професионалац, 2003), Октобарске награде града Београда, више награда за животно дело, као и Награде „Иво Андрић“ за укупан животни допринос српској књижевности (2017).
МАРИНА ВУКАСОВИЋ МЕДЕНИЦА
Костимографкиња. Дипломирала је на Факултету примењених уметности у Београду 1984. године, а звање магистра уметности из области костимографије стекла 2001. године. Костимографијом се бави у позоришној, филмској, телевизијској и маркетиншкој продукцији, као и педагошким и истраживачким радом у области историје костима и културе одевања на Балкану. Одржала је четири самосталне изложбе и учествовала на бројним групним изложбама у земљи и иностранству.
Ауторка је костима за петнаест играних филмова и сарађивала је са истакнутим српским редитељима на драмским представама и операма. Добитница је више годишњих награда УЛУПУДС-а, као и награда за костимографију на филмским и позоришним фестивалима у земљи и иностранству. Чланица је УЛУПУДС-а у статусу истакнутог уметника, добитница Награде за животно дело тог удружења и Кристалне призме, највишег признања Академије за филмску уметност и науку.
ВЕРА ОБРАДОВИЋ
Редовна је професорка Факултета уметности Универзитета у Приштини (са привременим седиштем у Косовској Митровици). Дипломирала је на Филозофском факултету Универзитета у Београду, магистрирала на Универзитету уметности у Београду, а докторирала на Универзитету у Новом Саду. Предаје сценске игре и кореодраму.
Била је солисткиња ансамбла Београдски савремени балет Смиљане Мандукић. Кореографско и педагошко искуство усавршавала је и на Факултету физичке културе у Новом Саду, на одсеку Модерна-џез игра, у класи професорке Љиљане Мишић.
Добитница је више награда за кореографију. У најзначајнијим домаћим позориштима радила је сценски покрет, режију и кореографију за бројне представе, а ауторка је и више кореодрама. Учествује на домаћим и међународним стручним и научним скуповима, објављује радове у научним часописима у земљи и иностранству и ауторка је књиге Кореодрама у Србији у 20. и 21. веку: родна перспектива. Бави се и позоришном и балетском критиком. Чланица је Удружења балетских уметника Србије.
ЗОРАН ЕРИЋ
Дипломирао је и магистрирао композицију на Факултету музичке уметности у Београду, а усавршавао се у Салцбургу и Стокхолму. Његова дела извођена су широм Европе, у САД, Кини и Аустралији, у извођењу угледних домаћих и иностраних ансамбала, међу којима су Guildhall Strings, Свети Ђорђе, Kreisler London Strings, 12 Cellisten der Berliner Philharmoniker, Detroit Chamber Orchestra, Kremlin String Orchestra, Camerata Serbica, Banatul Philharmonia, Београдска филхармонија и Irish Chamber Orchestra.
Сарађивао је са бројним истакнутим диригентима и солистима, међу којима су Kenneth Jean, James Judd, Ксенија Јанковић, Лидија Пилипенко, David Takeno, Bernard Lansky, So-Ock Kim, Malachy Robinson, Jon Bogdanescu, Марија Шпенглер, Александар Маџар, Arisa Fujita и Emanuel Pahud.
Посебно место у његовом опусу заузима музика за позориште и филм. Сарађивао је са најзначајнијим домаћим позоришним и филмским ствараоцима. Добитник је бројних признања, међу којима су Октобарска награда града Београда, YUSTAT Grand Prix за позоришну музику, две Златне мимозе за филмску музику, две Стеријине награде за позоришну музику, Велика златна медаља Универзитета уметности у Београду и четири Мокрањчеве награде, највишег признања у области музичког стваралаштва у Србији.
Редовни је професор Катедре за композицију Факултета музичке уметности у Београду. Међународне мајсторске курсеве и семинаре држао је на Guildhall School for Music and Drama у Лондону и Iressia у Атини. Био је шеф Катедре за композицију Факултета музичке уметности од 2007. до 2015. године, а ректор Универзитета уметности у Београду од 2015. до 2018. године.
Када се игра ова представа?
Све предстојеће термине можете пронаћи на страници Репертоар.





