РЕЧ РЕДИТЕЉА

Велика је радост радити текст генијалног писца који се, на задивљујуће једноставан начин, поиграва највећим проблемима данашњице, приказујући нам апокалиптичну визију света у којој је општење међу људима немогуће, едукација води деградацији и марионетизацији, а материјално једе духовно.

„Мени се чини да ова смешна творевина (човек), која није ни звер ни анђео, нема свог места у свемиру.“ – Јонеско

Сав тај егзистенцијалистички мрак Јонеско обавија слојевима хумора, обесмишљеност говора трансформише у комични ватромет речи, истовремено се подсмевајући баналности и стереотипности људске комуникације.

У овом комаду, Ученица долази на час код Професора да би се, у најкраћем року, припремила за тотални докторат. Професор има Слушкињу која се брине о његовом нервном здрављу. Кроз причу о едукацији, пролазећи кроз различите жанрове, од комедије апсурда, преко ритуалног (Артоовог) позоришта до театра суровости и трагедије, покушали смо да испричамо причу о репресији, манипулацији и сумраку цивилизације. Следили смо ауторову мисао о ретроградној верзији Библије у којој човек не настаје, него нестаје.

Брисањем четвртог зида, наглашеном блискошћу између глумаца и публике, заједнички стварамо посебно, катарзично искуство, прожето духом једног од највећих писаца театра апсурда, Ежена Јонеска.

Александра Ковачевић