КАКО ВАМ ДРАГО
Вилијам ШекспирРежија: Никита Миливојевић
У сарадњи Народног позоришта у Нишу, Крушевачког позоришта и Интернационалног Нишвил џез театарског фестивала настала је представа „Како вам драго“, чија је премијера одржана 2. августа 2019. године на „Нишвилу“.
Ова романтична пасторална комедија, настала око 1600. године, прати судбину двоје заљубљених младих људи који су протерани из својих домова. Орланда је отерао зли старији брат, а Розалинду стриц, који је присвојио двор њеног оца.
Не знајући једно за друго, са својим пратиоцима обоје траже уточиште у Арденској шуми, где се већ налази протерани Розалиндин отац. Розалинда се прерушава у младића Ганимеда, што доводи до низа комичних обрта. На крају се све завршава општим помирењем и венчањем четири пара.
Кроз причу о сукобу завађене браће, Шекспир промовише људске вредности попут братске љубави, толеранције и заједништва, где сваки проблем бива превазиђен, а негативни ликови преображени највеличанственијом од свих чаролија – искреном љубављу.
О ПИСЦУ
Вилијам Шекспир (1564–1616) био је енглески песник, драмски писац и глумац, који се сматра једним од највећих писаца светске књижевности и најзначајнијим аутором на енглеском језику.
Његов сачувани опус обухвата 38 позоришних комада, 154 сонета, две дуге наративне поеме и више краћих песама. Шекспирове драме преведене су на готово све живе језике и изводе се широм света чешће него дела било ког другог драмског писца.
Између 1585. и 1592. године започео је успешну каријеру у Лондону као глумац, писац и сувласник позоришне дружине „Људи лорда Чамберлена“, касније познате као „Краљеви људи“. Године 1599. чланови дружине подигли су позориште „Глоуб“ (Globe) на јужној обали Темзе.
Највећи део свог опуса Шекспир је написао између 1590. и 1613. године. Његова рана дела углавном су комедије и историјске драме, жанрови које је довео до врхунца крајем XVI века. Потом је стварао велике трагедије, међу којима су „Хамлет“, „Краљ Лир“ и „Магбет“, које се убрајају у најзначајнија дела светске драмске књижевности. У позном периоду писао је трагикомедије и сарађивао са другим драмским писцима.
Иако је био признат још за живота, његова светска репутација достигла је врхунац тек у XIX веку. Романтичари су истицали његову генијалност, а викторијанско доба га је готово канонизовало. Од XX века до данас, његова дела непрестано се тумаче и изводе у различитим културним и политичким контекстима.
Сва Шекспирова дела преведена су на српски језик.
Трагедије: Ромео и Јулија (1593), Тит Андроник (1594), Јулије Цезар (1599), Троил и Кресида (1601–1602), Хамлет (1602), Отело (1604), Краљ Лир (1605), Магбет (1606), Антоније и Клеопатра (1607), Кориолан (1608), Тимон Атињанин (1608).
Комедије: Узалудни љубавни труд (1590), Два племића из Вероне (1591), Комедија неспоразума (1593–1594), Сан летње ноћи (1594), Млетачки трговац (1595), Укроћена горопад (1596), Много вике ни око чега (1599), Веселе жене виндзорске (1599), Богојављенска ноћ (1599–1600), Како вам драго (1600), Све је добро што се добро сврши (1602–1604), Мера за меру (1604), Перикле (1608), Цимбелин (1610), Зимска прича (1610), Бура (1611).
Историјске драме: Краљ Хенри VI (1591), Краљ Ричард III (1593), Краљ Ричард II (1594), Краљ Џон (1594), Краљ Хенри IV (1596–1597), Краљ Хенри V (1599), Краљ Хенри VIII (1612).
Поезија: Сонети (писани између 1595. и 1599, објављени 1609), Венера и Адонис (1593), Отмица Лукреције (1594) и Страствени ходочасник.
БИОГРАФИЈА РЕДИТЕЉА
Никита Миливојевић један је од водећих српских позоришних редитеља.
„Ангажованошћу својих представа обележио је деведесете године у српском театру, а смелим и новим читањем класике увео га у нови век.“
Добитник је свих најзначајнијих позоришних признања за режију у Србији, међу којима су награда „Бојан Ступица“, више Стеријиних награда, Битефове награде, награда критике часописа „Сцена“, као и годишњих награда Народног позоришта, Југословенског драмског позоришта, Града театра Будва, Позоришта „Душко Радовић“, Шабачког позоришта „Љубиша Јовановић“, Српског народног позоришта у Новом Саду и многих других признања на фестивалима широм Србије.
У заједничкој анкети позоришних критичара представа „Бановић Страхиња“, у његовој режији, проглашена је најзначајнијим позоришним остварењем деведесетих година у српском театру.
По мотивима књиге „New York – Београд“ Д. Микље написао је сценарио и режирао играни филм „Јелена, Катарина, Марија“ (2008–2009).
Од 1997. године каријеру успешно гради и у Грчкој. Представа „Злочин и казна“ у театру „Аморе“ проглашена је културним догађајем године у Атини, док је за режију представе „Три сестре“ у театру „Катја Дандулаки“ добио награду за најбољу режију. Режирао је и за Атински летњи фестивал у Делфима и Епидаурусу.
Поред Србије и Грчке, режирао је у Шведској, Словенији, Северној Македонији, Турској, Немачкој, Италији, на Кипру, у Великој Британији и Сједињеним Америчким Државама. На сцену је постављао дела Калдерона, Шекспира, Есхила, Софокла, Аристофана, Чехова, Булгакова, Пинтера, Томаса Мана, Брехта, Хајнера Милера, Ружевича, Витрака, Јонеска, Бонда, Бекета, Стопарда, Метерлинка, Сартра, Стриндберга, Ибсена, Бергмана, Вајлдера, Артура Милера, Достојевског, Црњанског и Андрића.
Од 1996. до 2004. године био је редовни професор на Одсеку за глуму и режију Академије уметности у Београду.
Од 2005. до 2009. године био је директор Београдског интернационалног театралног фестивала (БИТЕФ) и Театра „Битеф“.
Од 2009. године редовни је професор на Одсеку за глуму и режију Академије уметности у Новом Саду.
Године 2014. основао је Шекспир фестивал у Србији, чији је директор.
Живи и ради у Београду и Атини.
РЕЧ РЕДИТЕЉА
„ЦЕО СВЕТ ЈЕ ПОЗОРНИЦА, ГДЕ ЉУДИ СВИ ГЛУМЕ; СВАК СЕ ПОЈАВИ ТУ И ОДЕ, И ОДГЛУМИ У СВОМ ЖИВОТУ УЛОГЕ МНОГЕ.“
Када се игра ова представа?
Све предстојеће термине можете пронаћи на страници Репертоар.
ОСНОВНИ ПОДАЦИ
Премијера
2. август 2019.
Сцена
Велика сцена
АУТОРСКИ ТИМ
Текст
Вилијам Шекспир
Адаптација, режија, сценографија
Никита Миливојевић
Превод
Велимир Живојиновић и Боривоје Недић
Сценски покрет
Амелиа Бенет
Костимограф
Марина Вукасовић Меденица
Композитор
Ада Ровати Брејкер, Жељко Љубић-Пити, Бојан Бојковић
Оркестар
Nišville Youth Arkestra
Лектор
Наташа Илић
Асистент режије
Давид Алић
Асистенти костимографа
Катарина Филиповић
Организатори
Даниела Ивановић, Ниш / Бојан Ћетковић, Крушевац
ЛИЦА
ЖАК (Крушевац)
Небојша Вранић
КОРИН (Ниш)
Драгослав Савић Сафа
РОЗАЛИНДА (Ниш)
Соња Исаиловић, к. г.
ВОЈВОДА 2x (Крушевац)
Зоран Карајић, к. г.
ОРЛАНДО (Ниш)
Милош Цветковић
ОЛИВЕР (Крушевац)
Никола Ракић
ШАРИЗ (Ниш)
Александар Маринковић
ОДРИ (Ниш)
Маја Вукојевић
ФЕБА (Крушевац)
Марија Видаковић
ЛУДА-КРЕМЕН (Крушевац)
Бојан Вељовић
АДАМ (Ниш)
Марко Павловски
СЕЛИЈА (Крушевац)
Ема Стојановић
СИЛВИЈЕ (Ниш)
Стефан Младеновић
ТЕХНИЧКА ЕКИПА
Инспицијент
Владислав Ђорђевић, Ниш / Душица Вуковић, Крушевац
Суфлер
Озрен Митић, Ниш / Александар Вуковић, Крушевац
Мајстор светла
Дејан Цветковић, Ниш / Бојан Петковић, Крушевац
Мајстор тона
Слободан Илић, Ниш / Стјепан Крушељ и Александар Милановић, Крушевац
Технички директор
Љубиша Живковић
Светло
Дејан Митић
Мајстор сцене
Славиша Филиповић
Декоратери
Радомир Пешић, Драган Динић, Радован Живковић, Марин Рајић, Мића Лазаревић, Миодраг Ђорђевић, Срђан Китановић
Реквизитери
Драган Николић, Марко Ђорђевић
Гардеробери
Душица Младеновић, Марко Динић
Шминкери, власуљари
Љиљана Рашић, Ивана Лазаревић
Кројачки радови
Марина Стевановић, Владимир Пекић
Радионица
Богољуб Ђорђевић, Горан Станковић, Драган Перић, Бранислав Николић
Возач
Небојша Шарчевић
Набавка
Богдан Тодоровић