ЈЕДАН ЕДИП
Армандо Насименто Роза
Режија: Југ Ђорђевић
Фокусирајући се на душу и најдубље облике психичког и емотивног функционисања човека, аутор преиспитује и осветљава добро познати мит о Едипу из нове перспективе, проналазећи узрок његове трагичне судбине не у инцесту, већ у давном злочину његовог оца Лаја.
Представа заснована на овој причи подстиче гледаоце да преиспитају не само античке митове, већ и сопствене – личне, породичне и друштвене.
О ПИСЦУ
Армандо Насименто Роза (Евора, 1966) један је од најизвођенијих савремених драмских писаца у Португалу, есејиста, аутор либрета и професор драматургије и естетике на Факултету за позориште и филм у Амадори. Докторирао је позоришну књижевност на Универзитету Нова у Лисабону.
Аутор је тринаест позоришних комада, међу којима су: Гојанија или једна нова Пандорина кутија, Лианор у Земљи без батерија (за децу), Евнух Инеш де Кастро, Један Едип: сабласна митодрама у једном чину, Аудиција са Дејзи уживо у „Морској боци”, Норија и Прометеј: ватрене речи, Марија Магдалена: гностичка фабула, Тунел пацова, Последњи Хипатијин час, Офелијин кабаре, Замрзнута Антигона, Лианор и кинеска лутка (за децу) и Посета у затвору или Последња проповед Антонија Виеире, за коју је 2008. године добио Награду за драму града Албуфеире.
Добитник је и више других књижевних признања. Његове драме преведене су на енглески, шпански и српски језик.
БИОГРАФИЈА РЕДИТЕЉА
Југ Ђорђевић рођен је у Врању, где је завршио основну школу и гимназију.
Прву професионалну режију потписује у Позоришту „Бора Станковић“ у Врању, постављајући комад „Кеплер 452-б“ Тијане Грумић. За ову представу Тијана Грумић и Југ Ђорђевић поделили су Специјалну награду на Фестивалу „Јоаким Вујић“ у Новом Пазару, а представа је 2018. године уврштена у главну селекцију Стеријиног позорја.
Исте године режира представу „Како одржавати фикус“ Огњена Обрадовића у Народном позоришту у Ужицу, као и „Триптих о радницима“ (Сара Радојковић, Страхиња Маџаревић и Тијана Грумић), којом је отворена нова зграда Градског позоришта у Чачку. У децембру 2018. године у Опери и театру „Мадленијанум“ режира представу „Dolce Vita“ Јелене Палигорић.
Почетком 2019. године у Народном позоришту у Краљеву режира комад „Сумња“ Џона П. Шенлија. За представе „Сумња“ и „Триптих о радницима“ добија Специјалну награду за режију на Фестивалу „Јоаким Вујић“ у Краљеву.
Премијером представе „Нечиста крв“ Боре Станковића, у његовој режији и драматизацији Тијане Грумић, свечано је отворена нова зграда Позоришта „Бора Станковић“ у Врању.
РЕЧ РЕДИТЕЉА
Мит (Mythos) – стварни или измишљени наратив (прича) који се обраћа свести једног народа путем одређених друштвених и културних образаца или снажних колективних осећања (укључујући предрасуде и сл.).
У тренутку када наративи било које врсте почињу да преузимају примат у друштву, те само друштво почне да их слепо пратити и следи, потребни су нам механизми који исте те наративе деконструишу или доводе у питање.
Управо то Армандо Насименто Роза ради у својој митодрами „Један Едип“. Дело у својој суштини преиспитује прастаре митове и доводи у питање њихове актере на начин који до сада нисмо имали прилике да видимо.
Роза изводи из контекста актере тих великих митова – Јокасту, Едипа, Тиресију – и ставља их у контекст „афтерлифе-а“, односно безвременог, савременог и свеопште присутног.
Тијана Грумић (1993) је драмска списатељица и драматуршкиња. Њени драмски текстови извођени су у Српском народном позоришту у Новом Саду, позоришту „Атеље 212“ у Београду, Позоришту „Бора Станковић“ у Врању, као и у Градском позоришту у Чачку. Као драматуршкиња радила је на пројектима у позориштима широм Србије.
Добитница је награде „Јосип Кулунџић“ Факултета драмских уметности у Београду, награде „Борислав Михајловић Михиз“ за целокупно драмско стваралаштво, као и више награда за драмске текстове.
Селекторка је Фестивала еколошког позоришта за децу и младе у Бачкој Паланци, а поред рада у позоришту већ неколико година ангажована је у Истраживачкој станици Петница.
Велимирка Дамјановић рођена је 1993. године у Лозници. Дипломирала је 2016. године на Факултету примењених уметности у Београду.
Учествовала је на Прашком квадријеналу 2015. године, у оквиру секције „Show and Tell“.
Ауторка је костима за представе „Нечиста крв“ (Позориште „Бора Станковић“, Врање, 2019), „Сумња“ (Краљевачко позориште, Краљево, 2019), „Како одржавати фикус“ (Народно позориште Ужице, 2018) и „Кеплер 452-б“ (Позориште „Бора Станковић“, Врање, 2018). На последња три пројекта потписује и сценографију, заједно са редитељем Југом Ђорђевићем.
Поред позоришта, бави се и другим областима визуелне уметности. Живи и ради у Београду.
Јулија Ђорђевић је вокалисткиња и флаутисткиња. Рођена је у Врању, где је завршила Основну и Средњу музичку школу „Стеван Мокрањац“. Дипломирала је на Факултету музичке уметности у Скопљу.
Од најранијег детињства глуми и пева у позоришним представама, истражује музику и звук у различитим облицима, посвећујући пажњу новим начинима слушања и стварања музике.
Компонује музику за децу, води музичке радионице и пише примењену музику. Живи и ради у Словенији.
Када се игра ова представа?
Све предстојеће термине можете пронаћи на страници Репертоар.





