ХЕРОЈ НАЦИЈЕ
Иван М. Лалић
Режија: Спасоје Ж. Миловановић
ПРЕДСТАВА ЈЕ ПОСВЕЋЕНА ГЛУМЦУ
ДРАГОСЛАВУ САВИЋУ САФИ
(1960–2021)
О ПИСЦУ
ИВАН М. ЛАЛИЋ
Рођен је у Београду 1965. године.
Дипломирао је драматургију на Факултету драмских уметности у Београду.
Аутор је бројних позоришних драма, међу којима су изведене: Пуританска комедија у Народном позоришту у Београду; У пламену страсти, Мој отац у борби против ниткова из свемира и Љубав у Савамали на сцени Звездара театра; Роб љубави и Cuba Libre у Српском народном позоришту у Новом Саду; као и Херој нације у Народном позоришту „Тоша Јовановић“ у Зрењанину.
Представе У пламену страсти и Херој нације изведене су на више од 50 сцена у земљи и иностранству.
Добитник је Награде „Бранислав Нушић“ за најбољу комедију за текст У пламену страсти, као и награде „Златни ћуран“ за драмске текстове Херој нације и Љубав у Савамали.
Коаутор је телевизијске серије Отворена врата у продукцији Monte Royal Pictures, као и аутор дечје телевизијске серије Пилот у трави у продукцији Радио-телевизије Србије (РТС).
БИОГРАФИЈА РЕДИТЕЉА
СПАСОЈЕ Ж. МИЛОВАНОВИЋ
Рођен је у Крушевцу 1971. године.
Дипломирао је и магистрирао драматургију на Факултету драмских уметности у Београду, где је одбранио и докторску дисертацију.
У позоришту делује као драмски писац, драматург, позоришни критичар и театролог.
Био је директор Драме Народног позоришта у Београду. Обављао је дужност драматурга Крушевачког позоришта и главног и одговорног уредника Културно-просветне заједнице Крушевац (КПЗ Крушевац).
Тренутно је управник Народног позоришта Ниш.
РЕДИТЕЉСКО ЧИТАЊЕ ХЕРОЈА НАЦИЈЕ
Спасоје Ж. Миловановић
Херој нације бави се деградацијом породице, односно њеним отварањем према најширој јавности, све до дезоријентације појединца. Текст, с једне стране, покушава, ако не да проникне, онда бар да укаже на последице експериментисања са крхкошћу људске психе, жељом за брзопотезном славом и привилегијама које таква слава доноси, а које по правилу настају из метастазирања хаоса и насиља у друштву.
С друге стране, иако се бави преиспитивањем тежње медија да буду равноправни са реалношћу, да је замене, па чак и да буду стварнији од саме стварности, текст указује и на могућности позоришта у стварању нове реалности, која публику увлачи и огољава кроз знатижељу за укидањем границе између јавног и приватног.
Наша представа управо инсистира на гледаоцу. Она не приказује стварност варљивих одраза и не нуди никакве одразе, већ, полазећи од сопствене и друштвено-стварносне материјалности, омогућава да се оне сагледају у истом кретању. Тако се, кроз преиспитивање функције позоришта, поставља питање:
Да ли је паметно то што је публика рекла?
Када се игра ова представа?
Све предстојеће термине можете пронаћи на страници Репертоар.





