ГДЕ СМО ОНО СТАЛИ
Марјан ТодоровићРежија: Ненад Тодоровић
О ПИСЦУ
Марјан Тодоровић Макса (1979, Ниш), дипломирао је глуму на Факултету уметности у Приштини 2006. године, у класи професора Светозара Рапајића.
Стални је члан Драме Народног позоришта Ниш.
Одиграо је преко двадесет улога у позоришту, на телевизији и филму.
Аутор је драма „Еес моода“, „Зер0“, „Мостови“ и „Ммм… где смо оно стали“.
Награде:
Ниш Арт Фондација – друга награда на конкурсу за кратку драму на тему Ниша, за ауторски текст једночинке „Еес моода“;
ВАЛЕНТИНОВО 2010 – четврта награда за најлепшу љубавну песму Удруге умјетника СПАРК, Велика Горица, Хрватска;
Међународни књижевни фестивал „Дани поезије“, Нови Сад – прва награда на такмичењу за најбољег слем песника Србије 2010. и 2014. године и друга награда 2012. године;
Фондација „Хартефакт“, Београд – драмски текст „Зер0“, заједно са још четири првопласирана текста на конкурсу за савремени драмски текст, објављен је у збирци „Радници умиру певајући“;
Стеријино позорје, Нови Сад – драма „Ммм… где смо оно стали“ једна је од пет првопласираних на конкурсу за савремени домаћи драмски текст.
Текст „Еес моода“ је, уз још два награђена текста, постављен у виду триптиха 2008. године под заједничким именом „Одабрани и уништени“, у режији Кокана Младеновића.
Драма „Ммм… где смо оно стали“ његов је други ауторски текст постављен на сцени Народног позоришта Ниш.
РЕЧ ПИСЦА
ГДЕ СМО ОНО СТАЛИ
Где смо оно стали, нажалост, већ дуго није питање, већ само успутна констатација. Као када човек, износећи сопствено мишљење и став, на тренутак заблокира, па између онога што је започео и онога чему је намеравао да стигне, употреби поштапалицу: „…овај… шта сам хтео да кажем…“, док се не сабере у координатном систему сопствене конфузије и, КАО, настави даље.
А заправо је успут потпуно изгубио суштину започете приче и ненамерно залутао у то аутосугестивно КАО, које онда несвесно почиње да пројектује као личну животну филозофију:
КАО живим…
КАО радим…
КАО мислим…
КАО волим…
Идеја овог комада јесте да, кроз приче најразличитијих типова људи који гласно живе то своје КАО, један случајни несрећник само интимно заурла своје најискреније:
ЈАО!
И, по могућству, преживи!
БИОГРАФИЈА РЕДИТЕЉА
НЕНАД ТОДОРОВИЋ
Ненад Тодоровић (1973, Косовска Митровица) је позоришни редитељ.
У периоду од 2001. до 2004. године обављао је дужност директора Народног позоришта у Лесковцу.
Од 2004. до 2017. године руководио је Народним позориштем Приштина, са привременим седиштем у Грачаници.
Најзначајније представе:
Породичне приче Биљане Србљановић – Народно позориште Приштина, 1999.
Дангубе Ђордана Бруна – Театар „Јоаким Вујић“, Крагујевац, 1999.
Кући…! Људмиле Разумовске – Народно позориште Лесковац, 2002.
Ноћ убица Хосеа Тријане – Народно позориште Ниш, 2002.
Поручник од Инишмора Мартина Мекдоне – Народно позориште Лесковац, 2003.
Змијско легло Василија Сигарева – Народно позориште Лесковац и Народно позориште Приштина / Косовска Митровица, 2009.
Не очајавајте (по мотивима дела Не очајавајте никад Бранислава Нушића) – Народно позориште Приштина / Косовска Митровица.
Родео Александра Југовића – Удружење драмских уметника Србије, Београд, 2013.
Хотел Косово (по сопственом тексту) – Народно позориште Приштина у Грачаници, 2014.
Уједињење или смрт 1918. (по документима, корежија) – Народно позориште Приштина у Грачаници.
Сестре ’99 (колективни текст) – Народно позориште Приштина у Грачаници, 2017.
Лифт – Слободан show Јелене Богавац – Народно позориште Приштина у Грачаници, 2018.
Ако се пробудиш или као да је важно Исидоре Милосављевић – Народно позориште Лесковац, 2019.
Добитник је награде за режију на фестивалу „Јоаким Вујић“ за представе Кући…! и Поручник од Инишмора, као и награде за најбољи драмски текст на „Театар фесту“ у Бањалуци за Хотел Косово.
Живи и ради у Београду.
РЕЧ РЕДИТЕЉА
Где смо оно стали?
Умијемо се и идемо даље. Пауза за уздах, за мисао: „Шта ће ми све ово?“, па напред ка крају. Тако, на први поглед, изгледа овај комад.
Варате се.
Није реч о томе.
Овде се пита: кад смо оно стали?
Питање које више није активно. Нико се и не сећа када се и зашто у глибу заглавио наш весели рингишпил. Укопао се српски карусел и још се врти кроз средиште земље, док, лижући карамелисане јабуке, купујемо карте за следећу туру. Чекамо, заслађени, свој ред. Идемо право – кривином – у круг. Само право.
Друштво нам је онакво какви смо и ми. Без грешке и стида. Савршено мањкаво.
Али наш јунак, Пописивач, за разлику од Јозефа К., има шансу да остане невин. Немамо ми ту швапску дисциплину да баш сваку жртву оверимо двапут.
Има шансу да угледа светлост на крају тунела.
Јер у Србији возови иду ретко и споро.
Када се игра ова представа?
Све предстојеће термине можете пронаћи на страници Репертоар.
ОСНОВНИ ПОДАЦИ
Трајање
80 минута
Премијера
27. март 2021.
Сцена
Велика сцена
АУТОРСКИ ТИМ
Текст
Марјан Тодоровић
Режија
Ненад Тодоровић
Сценограф и костимограф
Катарина Филиповић
Композитор
Братислав Златковић
Сценски покрет
Миодраг Крчмарик
Лектор
Наташа Илић
Аутор фотографије на плакату
Дејан Петковић
Фотографије
Никола Стојановић
Организатор
Милош Павловић
ЛИЦА
Славиша, Поп, Момак 1, Дизелаш
Александар Маринковић
Баба
Јасминка Хоџић
Девојка 1
Маја Банковић
Девојка, Мајка
Катарина Митић
Гордана
Зорица Дамјановић
Сељак
Мирољуб Недовић
Пописивач
Стефан Младеновић
Девојка 2, Пописивачева жена
Наталија Јовић, к. г.
Момак 2, Песник
Марко Радојевић, к. г.
ТЕХНИЧКА ЕКИПА
Инспицијент
Добрила Марјановић
Дизајн тона
Владислав Ђорђевић
Дизајн светла
Дејан Цветковић
Светло
Давид Јовановић
Суфлер
Вања Шуклета
Технички директор
Дејан Митић
Мајстор сцене
Славиша Филиповић
Декоратери
Срђан Китановић, Миодраг Ђорђевић, Марин Рајић, Мића Лазаревић, Раде Пешић
Реквизитер
Драган Николић
Гардеробери
Душица Младеновић, Марко Динић
Шминкери, власуљари
Љиљана Рашић, Марија Цветановић, Ивана Лазаревић
Кројачки радови
Марина Стевановић, Владимир Пекић
Радионица
Богољуб Ђорђевић, Горан Станковић, Бранислав Николић, Драган Перић
Набавка
Зоран Денчић
Возач
Небојша Шарчевић