РЕЧ РЕДИТЕЉА

“Чудо Светог Георгија” је позоришна посластица, „фантастична трагикомедија“ македонског писца Русомира Богдановског, која се на ритмичан, духовит, апсурдан и забаван начин бави мрачним темама заједничким свим народима Балкана: непрекидним ратовима, суровим убиствима владара, питањима вере и религије, као и њиховим променама, заменама и злоупотребама.

У овој црнохуморној и гротескној игри, коју специјални тим анђела предвођен архангелом Михаилом приређује заспалом јунаку ове приче, Свилену, који ће се необичним током сопствене подсвести претворити у Светог Георгија, пролазићемо кроз измишљени свет вечне борбе за власт у једном безименом царству (које може бити било где на Балкану), у коме се Отац боји својих Наследника, а они, опет, својих, јер је једини циљ и смисао њихових живота безумно, примитивно и непланско преузимање власти ради сопствених интереса. Свако ко постане владар добија специјалну силу којом држи свој народ у покорности – силу незасите Аждаје. Онај ко има ту силу, има и апсолутну власт и контролу. И то је једини циљ.

Али… има једно „али“: шта се догоди када специјални одред анђела, предвођен архангелом Михаилом, дође код владара и понуди му „понуду коју не може да одбије“? Та понуда подразумева прелазак на нову, савремену религију, која необично подсећа на хришћанску, и напуштање старе вере – вере у паганског идола Сребрнокрилог. Може ли цело једно царство преко ноћи да промени веру? Шта је цена такве промене?

Управо се питање вере и веровања користи искључиво као продужена рука злоупотребе власти и средство за додатно богаћење оних који су већ богати, путем манипулације и злоупотребе наивно верујућих, најнижих слојева друштва – „обичног народа“, који увек и у сваком поретку на крају постане колатерална штета система који њиме сурово и беспоштедно влада.

Три различите балканске позоришне нације – Бугари, Румуни и Срби – заједничким снагама покушаће да прикажу све тачке раскола ликова Русомира Богдановског, кроз игру својих позоришних уметника у овом јединственом позоришном искуству, испуњеном ритмом, хумором, страхом и љубављу.

Да, љубављу, која – иако готово потиснута током читаве приче – на крају ипак остаје да лебди изнад свих ликова и ситуација као једино преостало оружје добра у борби против глупости, мрака и зла.