ТОЛСТОЈ И АНА КАРЕЊИНА НА НИШКОЈ ПОЗОРИШНОЈ СЦЕНИ

Прве мисли о роману поникле су код Толстоја још почетком 1870. године. У дневнику његове жене сачувала се следећа прибелешка:

„Синоћ ми је он рекао да размишља о типу удате жене, из вишег друштва, која је упропашћена. Он је говорио да му је задатак да ову жену начини невином јадницом.”

Ипак је прошло три године пре него што је писцу постао јасан план романа: тек у марту 1873. године Толстој је приступио раду над „Аном Карењином”. Роману је посветио око пет година усиљеног рада. Он га је писао, остављајући, по његовим речима, „комаде меса у мастионици”.

Ускоро после објаве романа, Достојевски је писао у штампи:

„Ана Карењина представља савршено уметничко дело, са којим се ништа слично из европских књижевности садашње епохе не може упоредити.”

Толстојева инспирација за легендарног љубавника Вронског био је руски пуковник Николај Рајевски, добровољац и учесник у Српско-турском рату. Након што се Карењина бацила под воз, гроф Вронски се пријавио у добровољце и отишао у рат у Србију. Толстој тиме завршава причу, док се живот Николаја Рајевског окончао погибијом у бици са Турцима 1876. код села Горњи Адровац, недалеко од Алексинца.

Према легенди, пре битке, Рајевски је ручао, пио вино и полазећи на положај рекао:

„Ако погинем, срце ми оставите у Србији, а тело пренесите у Русију.”

На месту где је погинуо подигнута је Црква Свете Тројице, позната као Шарена црква или Црква љубави. Грофица Марија, снаха пуковника Рајевског, платила је изградњу храма, а велику улогу при изградњи цркве имао је и владика нишки Никанор Ружичић.

Током 134 године трајања нишке позоришне сцене, од самих почетака „Синђелића“ до данас, Толстојеви комади доживели су дванаест премијера.

Нишка публика је први пут плакала због Ане давне 1913. године, у изведби позоришне трупе „Коста Трифковић“, под вођством Симе Бунића.

Позориште Моравске бановине је 1930. године такође уприличило премијеру „Ане Карењине“, коју је тадашњи управник Радивој Динуловић режирао. Комад је игран као драма у седам слика.

Обласно народно државно позориште је у сезони 1940/41. последњи пут премијерно пред нишком публиком одиграло „Ану Карењину“. Режирао је управник Боривоје Стојковић.

Након пуних осамдесет година одсуствовања са нишке сцене, сагледавајући овај комад кроз историјску призму развоја позоришта у Нишу, можемо рећи да је ово прва премијера Толстојеве „Ане Карењине“ под именом Народног позоришта Ниш.

Тамара Милосављевић, библиотекарка Народног позоришта Ниш