БИОГРАФИЈА РЕДИТЕЉА

Стеван Бодрожа

Рођен је 1978. године у Београду. Завршио је Позоришну режију на Факултету драмских уметности у свом родном граду. Више од петнаест година професионално је активан на позоришним сценама у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини и Аустрији. Радио је у Београдском драмском позоришту, Битеф театру, Народном позоришту у Београду, Атељеу 212, Малом позоришту „Душко Радовић“, Драми и опери „Мадленианум“, Црногорском народном позоришту, Мостарском театру младих, Босанском народном позоришту у Зеници, Театру Нестроухоф-Хамаком и Хундстурм театру у Бечу, као и у низу других позоришта. Девет година предавао је на Факултету драмских уметности у Београду.

Режирао је текстове значајних класичних и савремених писаца. Неке од драма које је поставио на сцену су: „Медеја, материјал“ Хајнера Милера, „Прометеј у оковима“ Есхила, „Ифигенијина смрт у Аулиди“ Еурипида, „Учене жене“ Молијера, „Госпа од мора“ Ибзена, минијатуре Самјуела Бекета, као и савремени текстови: „Господин“ Филипа Лолеа, „Лице од пламена“ Мариуса фон Мајенбурга, „Мали Геза“ Јаноша Хаја, „У самоћи памучних поља“ Бернара-Марија Колтеса, „Ласице“ Бојане Мијовић, „O.REST IN PEACE“ Јетона Назираја, „Млијеко у праху“ Драгане Трипковић, „Пупољци“ Сање Домазет (по мотивима поезије Васка Попе), „Смећарник“ Косте Пешевског и многе друге.

Са својим представама учествовао је на бројним фестивалима, међу којима су Фестивал „Јоаким Вујић“, МЕСС, Битеф фестивал, Југословенски позоришни фестивал у Ужицу, Фестивал босанско-херцеговачке драме и Бијенале црногорског театра. Двоструки је добитник награде за најбољу режију на Фестивалу „Јоаким Вујић“, једном је освојио исто признање на Фестивалу савремене босанско-херцеговачке драме, а награду за најбољу режију добио је и на Фестивалу праизведби у Алексинцу.

У последњих неколико сезона остварује запажену сарадњу са Установом културе „Вук Стефановић Караџић“ на представама „Цаса Новак“ Тамаре Бијелић, „Трамвај звани самоћа“ (омнибус по текстовима Мине Ћирић, Галине Максимовић, Маше Радић и Неде Гојковић), „Трезнилиште“ (по мотивима драма „Мурлин Мурло“, „Бајка о мртвој царевој кћери“ и „Праћка“ Николаја Кољаде), „… и остали“ (такође омнибус по текстовима Мине Ћирић, Галине Максимовић, Маше Радић и Неде Гојковић) и „Код шејтана или једна добра жена“ Сање Савић.

У Београду је својевремено учествовао у оснивању Пароброд театра.

Живи, углавном, у Београду.