КОКОШКЕ
Жарко Јокановић
Режија: Марко Јовичић
О ПИСЦУ
Жарко Јокановић рођен је 7. маја 1967. године у Ужицу.
Као дечак играо је у филму Ужичка република, где је запамћен по чувеној реплици: „Чико, је л’ сав овај лебац твој?“ Бавио се глумом – играо је у неколико представа у Народном позоришту у Ужицу.
Студирао је психологију на Филозофском факултету у Београду. Једно време се активно бавио политиком.
Аутор је романа Кругови моћи, драма Згази ме, Кокошке, Игра истине, Чија је моја кожа, као и монографије о сценаристи Синиши Павићу.
Аутор је ексклузивне исповести Јованке Броз Јованка Броз – Мој живот, моја истина и исповести Наде Будисављевић Моја сестра Јованка Броз.
Био је сценариста неколико ТВ пројеката (Орално доба Ланета Гутовића, Браво шоу, Звезде певају за њих, На вечери са…), као и најгледанијих телевизијских серија Игра судбине (598 епизода) и Закопане тајне (202 епизоде).
Био је председник Управног одбора Борбе, директор магазина Стар и оперативни директор издавачке куће Лагуна.
Писао је колумне за више дневних и недељних новина.
2013. године добио је награду „Личност године“.
Ожењен је глумицом Милицом Милшом. Имају сина Антонија.
РЕЧ ПИСЦА
Драма Кокошке је трагикомична прича о терору младости и лепоте и својеврсном естетском фашизму, који се све више намећу као неке од најзначајнијих девијација доба у којем живимо. Опседнутост лепотом и вечитом младошћу поприма облике друштвене патологије, а жртве су најчешће жене које су умногоме саме себи наметнуле тај изопачени императив и терет. Бити или не бити није више шекспировска дилема, него назив козметичког салона – а то је постала и мантра данашњице која има и додатак, па сада гласи: Бити или не бити леп и млад. Све остало је смрт – лично, што се у овом тексту на фарсичан начин појављује кроз рекламе у радио-емисији крајње фашисоидног назива: Ко није леп – не треба да живи. Јер, на све то се надовезује маркетинг моћних корпорација, који у свом подтексту има управо ову изопачену реченицу. Зато је данас страх од губитка лепоте и младости готово јачи од страха од саме смрти.
У овом тексту се на алмодоваровски начин поиграва том опсесијом, која је са појавом друштвених мрежа постала још веће бреме не само зрелих жена него и све млађих девојака и девојчица. Док се улепшава фасада, руше се темељи, битна је само спољашња, а не и духовна лепота, старост се упире да се претвори у младост, а боре на лицу су сада већи непријатељи од свих других у збиру, док су истовремено козметички третмани и пластичне операције постале „есенција живота“ – без које се не може. И једна врста наркоманске зависности, која поприма облике епидемије.
Да бисмо ствари лакше спознали, често их морамо извргнути руглу и довести до апсурда, мада ни то није довољан доказ да ћемо успети у намери да унутрашњост издигнемо изнад фасаде. Јер, сваки дан смо све више сведоци истинитости старе народне пословице: Празно буре јаче звечи.
Зато је ова представа позив да се вратимо суштини, а то је оно што градимо у себи, а не на себи. Урнебесни смех биће лековит само ако се након њега запитамо: Како су духовност, интелигенција и емоције капитулирали пред ботоксом, филерима, силиконима и осталом пластиком, која од жена прави воштане фигуре, трајно урушавајући њихову природну лепоту, која пре свега иде изнутра. И још нешто. Зашто су било коме данас потребни пачији кљунови уместо уста – то никоме нормалном није јасно.
Текст Кокошке написан је 2007. године, али, нажалост, данас је још актуелнији. Мислите о томе.
БИОГРАФИЈА РЕДИТЕЉА
Марко Јовичић Дими је српски позоришни и филмски редитељ, глумац и продуцент. Рођен је 4. маја 1995. године у Београду.
Већ од малих ногу показао је љубав према позоришту. Са само три године примљен је у Позориште „Пуж“, где је стицао искуство уз позоришну редитељку Слободанку Цацу Алексић и њеног супруга Бранислава Милићевића Коцкицу.
Као асистент редитеља сарађивао је са многим истакнутим редитељима са наших простора: Слободанком Цацом Алексић, Слободаном Скерлићем, Егоном Савином, Владимиром Лазићем, Аном Здравковић, Гораном Шушљиком, Александром Милавић Дејвис и Југом Радивојевићем.
Дипломирао је позоришну и радио режију на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професорке Иване Вујић и асистенткиње Снежане Тришић (2019).
Упоредо са основном школом завршио је музичку школу „Јосиф Маринковић“ у Београду (клавир), а касније је основао своје бендове „Ранч проклетих“ и „Миксер бенд“.
Режирао је бројне представе: На дну (ФДУ „Мата Милошевић“, 2016), Не чујем печат, Јосипе (БИТЕФ Београд, 2015–2016; КРАДУ Загреб, 2016; МОТ Скопље, 2016; МЕСС Сарајево, 2016), Женска посла (БДП, 2017), Љубинко и Десанка (Народно позориште у Београду, 2017), Лепотица и Зверко (Позориште „Пуж“, 2017, 2023), Фрка у фабрици играчака (БДП, 2017), Мигранти желе Батајницу (дипломска представа, Народно позориште у Београду, 2018), Љубинко и Десанка (Крушевачко позориште, 2018), Луња и Маза (СКЦ Обреновац, 2018), Вернисаж (Ферзенг театар, 2018), Дани Данила Лазовића (Дом културе „Пиво Караматијевић“, Прибој, 2018), Јорговани кроз векове (Дом културе Стари Колашин, 2019), Мишеви и мачке наопачке (Позориште лутака „Пинокио“, 2019), Само три ноћи (Позориште „Славија“, 2019), Четири прасета (Обреновачко позориште, 2019), Књига о џунгли (Позориште лутака „Пинокио“, 2019), Тамо далеко (Комбанк дворана, 2020), Ко ми тресе трешњицу (Академија 28, 2020), Новогодишња представа за децу (Опера и театар Мадленијанум, 2020), Рогови у врећи (Театар Улица, 2020), Кабаре Пароброд („Пароброд“, 2021), Ла Герила (Народно позориште Ниш, 2022), Црни лептир – ЈУ група (Позориште на Теразијама, 2022) и Човек са 4 ноге (Позориште „Одеон“, 2023).
Режирао је и више телевизијских и других пројеката: Лето тебе дозива (званични промотивни спот Града Београда за летњу сезону 2018), Београд као и други градови (серијал емисија, 2019/2020), серију Ентер – Улази, програме Фестивала филмског сценарија у Врњачкој Бањи (2021–2023), серију Игра судбине (2022), филм Циклус (2022) и серију Закопане тајне (2023).
Као глумац појавио се у више телевизијских серија и филмова: Тате (фронтмен бенда), Коло среће (хакер Кртица), Игра судбине (Јамездин), филму Момак и девојке (полицајац), као и у бројним представама Позоришта „Пуж“ (2000–2020) и Театра Улица, у представама Тамо негде у центру света и Како сте?
У серији Закопане тајне публику је освојио улогом Чедомира Чавића Чиваве.
Оснивач је продуцентске куће Double Taurus d.o.o., која већ трећу годину заредом успешно организује једну од најстаријих филмских манифестација у Европи – Фестивал филмског сценарија у Врњачкој Бањи.
Double Taurus d.o.o. тренутно ради на пројекту серије Закопане тајне, чији је сценариста аутор драме Кокошке, Жарко Јокановић.
РЕЧ РЕДИТЕЉА
Остао сам без речи.
Када се игра ова представа?
Све предстојеће термине можете пронаћи на страници Репертоар.





