ДОН ЖУАН
Ж. Б. П. Молијер
Режија: Васил Василев
О ПИСЦУ
Француски писац Жан Батист Поклен Молијер (1622–1673), један од најзначајнијих комедиографа у историји светске књижевности, рођен је 15. јануара 1622. године у Паризу, у имућној трговачкој породици. Претпоставља се да је завршио правне науке, али се већ као двадесетогодишњак, 1643. године, прикључио позоришној трупи породице Бежар. Псеудоним Молијер узео је како би породица избегла срамоту коју је у то време носио глумачки позив.
Играјући за народ, али и пред угледним меценама краљевског и племићког порекла, стварајући комаде по наруџбини који су служили за забаву краља и његовог двора, постао је краљевски комедиограф под покровитељством Луја XIV.
Молијер је остао упамћен по сатиричним комедијама у којима је критиковао друштвене норме, лицемерје, сталешке предрасуде, поквареност аристократије и грамзивост буржоазије. Његов драмски поступак обједињује елементе комедије карактера, комедије нарави и трагикомедије, а ликови које је стварао постали су универзални симболи људских слабости. Као управник позоришта, драмски писац и глумац, у својим представама најчешће је тумачио главне улоге. Први велики успех постигао је 1659. године комедијом Смешне прециозе, а током живота написао је више од тридесет драмских дела.
Током извођења своје последње представе Уображени болесник, Молијер је колабирао на сцени. Преминуо је неколико сати касније, 17. фебруара 1673. године. Пошто није примио последње причешће, свештенство му је ускратило црквену сахрану, јер глумцима, према тадашњим обичајима, није било дозвољено да буду сахрањени на освећеном тлу. На интервенцију краља Луја XIV, ипак је сахрањен у делу гробља намењеном некрштеној деци.
На сцени нишког позоришта Молијерова дела изводе се још од оснивања позоришта „Синђелић“. На репертоару су се налазиле представе: Мизантроп и Уображени болесник (1887/88), Уображени болесник (1907), Уображени болесник и Тартиф (1924), Жорж Данден (1936/37), Тартиф (1938), Силом лекар (1950), Тартиф (1951), Учене жене (1952) и Школа за мужеве (1987), као и Жорж Данден (2015).
Представа Дон Жуан, написана 1665. године, први пут је постављена на сцену Народног позоришта Ниш. Молијер је током свог стваралачког века написао укупно 33 комедије, а његова дела преведена су на бројне језике и непрекидно се изводе на позоришним сценама широм света.
Тамара Милосављевић
БИОГРАФИЈА РЕДИТЕЉА
Васил Василев је бугарски позоришни редитељ и менаџер у области сценских уметности, са богатим искуством у културној политици и управљању позоришним институцијама. Магистрирао је позоришну режију на Националној академији за позоришну и филмску уметност „Кр. Сарафов” у Софији, а 2015. године стекао је и мастер диплому из менаџмента на Економској академији „Д. А. Ценов”.
За представу Лице Александра Галина добио је награду „Бронзани витез” у Москви, док је 2019. године освојио награду за режију на 9. Међународном фестивалу камерног театра, у организацији Новог европског театра (НЕТА), за представу Уговор Мајка Бартлета.
Током каријере режирао је бројне представе у позориштима широм Бугарске, међу којима су Позориште „Сузе и смех” и Позориште „199” у Софији, Драмско-луткарско позориште „Иван Радојев” у Плевену и Драмско-луткарско позориште „Сава Доброплодни” у Силистри. Сарађивао је и са Народним позориштем Ниш, као и са Народним позориштем „Антон Панов” у Струмици (Северна Македонија).
Међу његовим значајнијим режијама налазе се представе Лице Александра Галина, Гронхолмова метода Жордија Галсерана, Боинг, боинг Марка Камолетија и Серјожа је врло глуп Дмитрија Данилова.
Од 2006. године био је директор позоришта у Ловечу и Плевену, у два узастопна мандата, током којих је ове институције развио у савремена и међународно препозната позоришта. У периоду од 2013. до 2014. године обављао је функцију заменика министра културе Бугарске.
Од априла 2022. године налази се на месту директора Националног театра „Иван Вазов” у Софији.
РЕЧ РЕДИТЕЉА
Човеков животни пут и трагови које оставља у другима, као и његова непрестана тежња ка самоусавршавању, пружају му могућност да се уздигне изнад сопствених слабости и разори заблуде које му време намеће. То је мој Дон Жуан – човек који је способан да победи самога себе и престане да буде Дон Жуан.
Када се игра ова представа?
Све предстојеће термине можете пронаћи на страници Репертоар.





