1789
Хади Курић
Режија: Хади Курић
О ПИСЦУ И РЕДИТЕЉУ
Хади Курић рођен је 1962. године у Нишу, од мајке Миме Курић, првакиње Народног позоришта, и оца Менсура Курића, зуботехничара по занимању. Брат је Ирфана Менсура, врсног глумца и редитеља, супруг Ане Карделис Курић, сјајне глумице, и поносни отац двојице дивних младих људи, Вигора и Стрибора. Има велике пријатеље на више страна света. Неки од њих и даље живе у Нишу, веома близу Хадијевог срца. То је најважнији део биографије. А сада ситнице.
Дипломирао је режију у Београду 1985. године. Радио је као редитељ у Народном позоришту у Сарајеву од 1988. до 1992. године, када је, из евидентних разлога, напустио Југославију и отишао да живи у Шпанију, где је заједно са супругом и мајком основао „Teatro de la Resistencia”, позоришну компанију на чијем се челу налази до данас.
Одиграо је десетине првачких улога, режирао педесетак представа у Југославији, Шпанији, Мексику и Колумбији. Написао је тринаест оригиналних драма и десетине адаптација. Објављене су му четири књиге драма и многи чланци у специјализованим позоришним часописима. Члан је Шпанске академије сценских уметности и добитник више награда за глуму, режију и драмско стваралаштво. По слободној процени, његова дела је видело бар милион гледалаца.
РЕЧ ПИСЦА И РЕДИТЕЉА
„У неком паралелном универзуму,
на хиљаде светлосних година од нашег света,
можда би се догађаји могли одвијати баш овако како је овде описано.“
Позориште није времеплов. Овај комад нема намеру да пише нову историју. Догађаји су измишљени, стварним историјским ликовима промењене су судбине и односи; Француска револуција употребљена је као парадигма сваког преврата.
У нашој представи „1789” народ са својим патњама и стремљењима остаје увек у другом плану. Бавимо се изнад свега вођама, јер без њихових одлука, једна тако крвава и беспоштедна револуција, као што је била Француска, не би се догодила. Лидери су ти који греше у процени, наводе, манипулишу, индоктринирају или одлучују да користе насиље када сматрају за сходно. Какве мрачне мотиве могу да крију све те особе које се у неком историјском моменту усуде да се ставе на чело својих народа? Какве жеље, наде, комплексе или страхове имају? Да ли уопште и икада знају шта раде? Да су знали за исход револуције коју су започињали, да ли би можда ипак покушали да је зауставе?
Наша представа говори о моћницима који, слепи пред евидентним доказима да ће цело друштво пострадати у крвавом хаосу, нису у стању да предупреде трагедију. Заслепљени сопственим амбицијама, сновима и жељама, сурвају целокупну заједницу, и себе саме, у понор. Неки од њих вођени су идеологијом, други патриотизмом, трећи осветом или чак опсесивном љубављу, но сви заједно деле исту судбину – насилну смрт коју нису били у стању да предвиде.
Хади Курић
Катарина Филиповић рођена је 1989. године у Нишу. Средњу уметничку школу завршила је 2008. године у Нишу. Дипломирала је 2015. године дизајн текстила и одеће на ИУНП, Департман у Нишу, Одсек примењене уметности. Учесница је више значајних изложби одеће и дизајна, као и модних ревија у Србији.
Током 2018. и 2019. године радила је као сарадник у Народном позоришту у Нишу. Била је асистент костимографа у представама Лимунација и Кнегиња од Фоли-Бержера, асистент сценографа у представи Власт и њена опозиција, сценограф и извођач сликарских радова за представу Игре у песку, костимограф у представи Сладолед, костимограф и сценограф за Кабаре Кабаре (СКЦ у Нишу), као и костимограф у представи Збогом, господине Хафман Крушевачког позоришта.
Биљана Крстић рођена је у Нишу. Завршила је Академију примењених уметности и дизајна у Београду, Одсек сценског костима, у класи професора Павла Васића.
Радила је као костимограф у Народном позоришту у Нишу 40 година. Била је директор Народног позоришта у два мандата, од 1996. до 2003. године. Радила је као професор у Уметничкој школи у Нишу, где је предавала историју костима и сценско и савремено одевање.
Урадила је преко 300 представа у земљи и иностранству, два играна филма и пет телевизијских драма.
Радила је на одевним решењима фолклорних ансамбала и хорова од Европе до Аустралије, као и на дизајну луткарских представа.
Радила је у Пољској, Бугарској, Словенији, Македонији, Босни и Херцеговини, Црној Гори и другим земљама.
Добитница је многобројних награда и признања, међу којима је пет награда за најбољу костимографију на Професионалним сусретима позоришта „Јоаким Вујић“.
И даље ради као костимограф и бави се педагошким радом.
Братислав Златковић рођен је у Нишу, где је завршио нижу и средњу музичку школу, а дипломирао је на Музичкој академији у Сарајеву.
Као мултиинструменталиста и композитор популарне музике наступао је у концертним просторима (сале, хале, стадиони) широм некадашње Југославије и био гост највећих радио и телевизијских станица. Снимио је шест албума за ПГП РТС и аутор је више југословенских хитова.
Компонује музику за позориште, анимиране, документарне и дугометражне филмове, за шта је у више наврата награђиван на домаћим и међународним фестивалима. Сарађивао је са Миланом Караџићем, Оливером Ђорђевић, Дејаном Крстовићем, Коканом Младеновићем, Ненадом Тодоровићем, Зораном Лозанчићем, Спасојем Ж. Миловановићем и Александром Ковачевић.
Написао је ораторијум На раскршћу, којим су отворене 20. Интернационалне хорске свечаности. Објавио је издање Вергул Арт са композицијама за камерне саставе и имао ауторско вече на НИМУС-у. Снимио је вокално-инструментално дело Ово је моја земља са Симфонијским оркестром и Хором РТС-а, које су објавили огранак САНУ и Факултет уметности у Нишу. Његове композиције извођене су у Шпанији, Бугарској, Италији, Босни и Херцеговини, Републици Српској и Србији.
Редовни је професор Факултета уметности Универзитета у Нишу.
Миодраг Крчмарик (1975) дипломирао је глуму на Факултету уметности Универзитета у Приштини, у класи професора Божидара Димитријевића. Ванредни је професор на предметима сценски покрет, акробатика и сценске борбе на истом факултету. Усавршавао се на радионицама студената Марсела Марсоа.
Аутор је сценског покрета за преко педесет професионалних позоришних представа. Остварио је бројне позоришне, филмске и телевизијске улоге. Учествовао је у међународним и домаћим позоришним пројектима, радионицама, као и у раду жирија на више фестивала.
Када се игра ова представа?
Све предстојеће термине можете пронаћи на страници Репертоар.





