"O pozorištu treba govoriti,

ali reči su uzaludne dok iza njih

ne stanu predstave."

Boro Drašković

Istorija tvrdi da je Niš imao pozorište još u IV veku. Temelji ovog pozorišta još nisu pronađeni, ali se otprilike zna gde su bili. Istoričar Jovan Nikiski piše da su 609. godine Obri i Sloveni zauzeli Niš i do temelja ga razorili. Tada su stradali svi hramovi, trgovi pa i pozorište. Niš će tako ostati bez pozorišta punih trinaest vekova. Tek u XVI veku beležimo postojanje prvih putujućih pozorišnih trupa. Prva pozorišna trupa, trupa putujućih glumaca navraća u Niš 1884. godine – i njihov dolazak znači prvi pozorišni momenat u istoriji Niša. Trupu je vodio Gavra Miloradović i ne zna se pouzdano koju predstavu su igrali i koliko je ostala u Nišu. Ali se pouzdano zna da su predstave igrane u kafani "Knez Mihajlo".

To učestalo gostovanje pozorišnih putujućih trupa koje su nailazile na zadovoljavajući odziv publike, nagnalo je ljubitelje pozorišne umetnosti na osnovanje stalnog pozorišta u Nišu. Oslobođenjem Niša od Turaka i njegovim kulturnim peobražajem odluka je donešena. Formiran je ansambl Putujućeg pozorišta „Sindjelić” koji je premijermno izveo  PRVU predstavu 11. marta 1887. godine. Bilo je to scensko izvođenje drame SRPSKI  ’AJDUCI od Jovana Sterije Popovića u svečanoj dvorani tada elitne kafane „Evropa” . I od tada Pozorište u Nišu neprekidno traje. 27. juna 1937. godine pristupilo se osvećenju kamena temeljca i podizanju moderne zgrade i novog pozorišnog zdanja. A 1. januara 1939. godine osvećena je novosagrađena zgrada, a uveče je kao prva predstava u novoj zgrodi izveden komad ZIDANJE RAVANICE ili ZADUŽBINA CARA LAZARA Milorada Popovića–Šapčanina u režiji Dragoslava Mih. Kandića sa dekorativno-tehničkom opremom scenografa Ljubomira Vernera.

Posleratni period pozorišta obeležen je ugledanjem na repertoar i idejno-estetska strujanja Narodnog  pozorištata u Beogradu, ali već predstave igrane 1949. godine su pokazale visoke stvaralačke potencijale ovog teatra, koji su došli do izražaja negovanjem vlastite repertoarske politike. Već pedesetih godina interesovanje se proširuje na domaću i stranu literaturu koja može biti podsticaj za veću stravalačku inicijativnost i kreativnost umetničkog ansambla. Repertoar je i pored klasičnih dela, ostao otvoren i za dela modernih i avangardnih autora, kako stranih tako i domaćih. Nova orijentaciija pozorišta rezultirala je neobičnim predstavama koje su tri puta učestvovale u zvaničnoj konkurenciji na prestižnom festivalu Male i eksperimentalne scene u Sarajevu (MESS), pet puta u zvaničnoj konkurenciji na Sterijinom pozorju i jednom na BITEF-u.